Пређи на садржај

Корбевац

С Википедије, слободне енциклопедије
Корбевац
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПчињски
ГрадВрање
Градска општинаВрањска Бања
ЗасеоциКрпејци, Рашинска Махала, Ћеванци, Мутавџици, Градиште и Мечкарник.
Становништво
 — 2022.567
 — густина44/km2
Географске карактеристике
Координате42° 35′ 23″ С; 22° 00′ 47″ И / 42.5896499° С; 22.0131719° И / 42.5896499; 22.0131719
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина441 m
Површина13 km2
Корбевац на карти Србије
Корбевац
Корбевац
Корбевац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број17545
Позивни број017
Регистарска ознакаVR

Корбевац, у старијим изворима и Корбујевац,[1] је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2022. било је 567 становника; 2011. било је 664 становника; 2002. било је 711 становника (према попису из 1991. било је 668 становника).

Налази се на западним обронцима планине Бесна Кобила. Кроз насељено место протиче Корбевачка река која тече са планинских падина Бесне Кобиле, извире близу насеља Крива Феја. Велика поплава зими 2016. је срушила бетонски мост на овој реци (на локалном путу који повезује Корбевац и Липовац), мост је у потпуности обновљен и функционалан тек око 10 година касније.

Кроз крајњи западни део насеља пролази саобраћајница Коридор 10, а ка истоку се протеже локална саобраћајница Руски Пут, који је грађен у периоду од 1921. до 1925., једини асфалтни пут који повезује Врање и Криву Феју, и скијалиште на планини Бесна Кобила. Ова саобраћајница у свом наставку иде ка Босилеграду.

У Корбевцу постоји Црква Успења Пресвете Богородице подигнута 1835 на некадашњој непознатој манастирској целини.

Изнад насеља постоје остаци римског утврђења (Градиште), које је напуштено за време напада Хуна 539-544. н.е.

Некада је у насељу постојао каменолом, који је затворен.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Корбевац живи 485 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,65 година (45,17 код мушкараца и 46,15 код жена). У насељу има 184 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,08.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2022. године), а у последњем попису, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1869. 715
1900. 1.216
1921. 1.198
1931. 1.258
1948. 870
1953. 820
1961. 754
1971. 640
1981. 606
1991. 668 648
2002. 711 737
2011. 664
2022. 567
Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби
  
 708 99,57%
Македонци
  
 2 0,28%
непознато
  
 0 0,0%
Становништво према полу и старости[4]
м
ж
? 7
  
  
 8
80+ 4
  
  
 4
75—79 11
  
  
 19
70—74 18
  
  
 28
65—69 21
  
  
 20
60—64 20
  
  
 20
55—59 14
  
  
 15
50—54 19
  
  
 16
45—49 37
  
  
 26
40—44 25
  
  
 29
35—39 25
  
  
 20
30—34 22
  
  
 17
25—29 27
  
  
 16
20—24 22
  
  
 30
15—19 18
  
  
 35
10—14 23
  
  
 23
5—9 22
  
  
 12
0—4 19
  
  
 19
Просек : 38,7 40,4
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 163 159 167 166 166 199 202


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 27 47 25 44 28 21 7 3 0 0 3,52
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 290 77 197 11 5 0
Женски 303 60 199 38 6 0
УКУПНО 593 137 396 49 11 0
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 161 25 0 9 43
Женски 110 29 0 2 48
Укупно 271 54 0 11 91
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 1 12 26 2 20
Женски 0 0 11 4 0
Укупно 1 12 37 6 20
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 1 12 3 1
Женски 0 0 0 3 6
Укупно 0 1 12 6 7
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 2 0 0 4
Женски 1 0 0 6
Укупно 3 0 0 10

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ А. Белић (1905). Српски дијалектолошки зборник - Књига I. Београд: Српска краљевска академија. стр. 613. Архивирано из оригинала 12. 10. 2022. г. Приступљено 12. 10. 2022. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корбевац&oldid=30838873”