Корвинска библиотека

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Матија Корвин (23. фебруар 1443Беч, 6. април 1490) је био Угарски краљ и реформатор[1]. Стварање Корвинске библиотеке (лат. Bibliotheca Corviniana) je започело шездесетих година 15. века[2], када је на двор дошао Галеото Марцио, хуманиста. Сматра се и да је његова супруга, Беатрис Арагонска, подстакла својим примером Корвина да сакупља и купује књиге. Иако стварање библиотеке није било нешто ново, с обзиром да је сваки већи манастир имао своју библиотеку (нпр. манастир светог Гала у Швајцарској), стварање приватне библиотеке носио је одређени престиж. Корвин је био велики поклоник књиге, иако се не зна његово тачно образовање, познато је да је био упознат са проучавањима звезда и неба. После смрти астронома Региомонтануса у Нирнбергу, 1478. године је послао своје изасланике да откупе његове књиге. То је утицало да се на угарском двору отвори астрономска опсерваторија коју је водио Мартин Билица (Martin Bylica, 1433-1493).[3]

Библиотечка колекција[уреди]

Страница Филостратовогкодекса (лат. Philostratus codex) из 1487. године, из Корвинске библиотеке (лат. Bibliotheca Corviniana). Највећа слика приказује Матијин улазак у Беч, у чијој средини заставу држи, претпоставља се, Јанош Корвин. У горњем левом углу странице је приказан краљев биограф Антонио Бонфини.[1]
Портрет Матије Корвина на страници једне књиге из Корвинске библиотеке, дело Ђованија Амброђа де Предиса. На доњем делу стране се налази Матијин грб.[1]

Збирка књига је рапидно расла, и у кратком времену је достигла 2000-2500 примерака.[4] Због тога краљ Корвин је планирао изградњу засебне зграде за библиотеку, али га је у томе спречила смрт 1490. године, те је колекција остала на Будимском двору. У библиотеци су се налазиле штампане књиге украшене од стране мајстора из Фиренце – Атавантеа (Attavante degli Attavanti, 1452-1525),[4] браће Герарда и Монта дел Флора (Gherardo di Giovanni di Miniato del Flora, 1445-1497; Monte del Flora, 1448-1549), које је Корвин лично ангажовао.[4] Атаванте је украсио „Мисал за богослужбене потребе, који се данас налази у Краљевској библиотеци у Бриселу. Корвин је спомињао Курцијев „Живот и дело Александра Великог и Цезарове „Галске ратове као своје омиљене књиге.[4]

Библиотека, поред 2000-2500 већ споменутих примерака, била је допуњена са:[4]

  • 50-60 књига из личне библиотеке краљице Беатрисе
  • 50-100 књига илустрованих литургијских књига из краљевске капеле
  • 600-800 књига у оквиру теолошког схоластичког кружока ког је Матија Корвин основао
  • око 500 реквирираних књига из библиотеке Јаноша Витеза
  • око 200 реквирираних књига из библиотеке Јануса Панонијуса

Списку би требало додати и књиге затечене на двору Хабзбурговаца које је Корвин послао у Угарску после освајања Беча, али нажалост не зна се њихов тачан број. Према грубим проценама укупан фонд је између 4000 и 5000 књига.[4]

Од Бонфинија краљ Матија добио је на поклон његово дело „Порекло породице Корвинових“ и дела хеленских аутора преведених на латински: „Реторику“ Хермогена ис Тарса, „Припремна вежбања“ ретора Афтонија Антиохијског и „Историју царства до смрти Марка Аурелија“ од Херодијана Сиријског.[4]

Запис Налда Налдија[уреди]

О фонду такође говори и запис у виду поеме коју је саставио Налдо Налди (Naldo Naldi), члан Платонске академије. Улогу у томе је имао Тадео Уголето, библиотекар на двору Хуњадијевих, који је наручио каталошки попис књига од Налдија.[5]

У првом одељку се описује сама палата у којој је била смештена библиотека. Према Налдију, у питању су две просторије на првом спрату. У већој просторији (површине 8 х 10 метара), свештене су све књиге на латинском језику, а у другој мањој, преведена дела грчких и источњачких аутора.[5]

Други одељак поеме садржи попис хеленских аутора објављених на латинском језику, трећи списак римских, а четври хришћанских аутора. [5]

Уништење библиотеке[уреди]

Развој библиотеке напредовао је полако све до када је Угарска 1526. године код Мохача пала под османлијама. По доласку Османлија библиотека је већином уништена и више од једне трећине непроцењивих рукописа и књига спаљено. За уништење библиотеке су заслужни поред Турака и сами Угари, пошто су Будим засипали ватреним куглама да би растерали Турке.[6]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Матија Корвин (на језику: српски), 16. 12. 2018, Приступљено 21. 12. 2018 
  2. ^ Стокић Симончић, Гордана (2017). Библиотека кроз време : прилози општој историји библиотека до 16. века. Панчево : Градска библиотека ; Београд : Филолошки факултет, 2017 (Ваљево : Интелекта). стр. 171. ISBN 978-86-85131-31-8. 
  3. ^ Стокић Симончић, Гордана (2017). Библиотека кроз време : прилози општој историји библиотека до 16. века. Панчево : Градска библиотека ; Београд : Филолошки факултет, 2017 (Ваљево : Интелекта). стр. 172. ISBN 978-86-85131-31-8. 
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 4,6 Стокић Симончић, Гордана (2017). Библиотека кроз време : прилози општој историји библиотека до 16. века. Панчево : Градска библиотека ; Београд : Филолошки факултет, 2017 (Ваљево : Интелекта). стр. 173. ISBN 978-86-85131-31-8. 
  5. 5,0 5,1 5,2 Стокић Симончић, Гордана (2017). Библиотека кроз време : прилози општој историји библиотека до 16. века. Панчево : Градска библиотека ; Београд : Филолошки факултет, 2017 (Ваљево : Интелекта). стр. 173,174. ISBN 978-86-85131-31-8. 
  6. ^ Стокић Симончић, Гордана (2017). Библиотека кроз време : прилози општој историји библиотека до 16. века. Панчево : Градска библиотека ; Београд : Филолошки факултет, 2017 (Ваљево : Интелекта). стр. 176,177. ISBN 978-86-85131-31-8. 

Литература[уреди]

  • Стокић Симончић, Гордана (2017). Библиотека кроз време : прилози општој историји библиотека до 16. века. Панчево : Градска библиотека ; Београд : Филолошки факултет, 2017 (Ваљево : Интелекта). стр. 171. ISBN 978-86-85131-31-8. 

Спољашње везе[уреди]