Кордопски калифат

Кордопски калифат арап. خِلَاَفَةُ قُرْطُبَةٍ Khilāfat Qurṭuba
Главни град и највећи	Кордоба
Службени језик	Класични арапски Мозарабски
Владавина
Облик државе	Теократска монархија (929—1031)
— Калиф	Абдурахман III
Историја
Стварање	Абдурахман III прокламисан калифом од Кордобе
Географија
Површина	‍
— укупно	600.000 km2
Становништво	‍
—	7.000.000
— густина	11,67 ст./km2
Економија
Остале информације
Временска зона	UTC
Религија	Сунизам Католицизам Јудаизам

Кордопски калифат је била држава на Иберијском полуострву и Северној Африци од 929. до 1031. године. Главни град калифата је била Кордоба. У данашње време територија калифата обухвата Гибралтар (УК), Мароко, Португалију и Spain

Период калифата карактеришу значајни успеси на пољу трговине и културе. Многа врхунска дела исламске Шпаније израђена су у том периоду, укључујући и чувену велику џамију Кордобе. Абдурахман III се 16. јануара 929. прогласио калифом од Кордобе. Сви калифи од Кордобе били су чланови династије Омејида (Умајада). Иста династија владала је истим територијама од 753. као емири од Кордобе. Грађански рат (фитна) у калифату је избио 1010. као рат за наслеђе. Халифат је службено постојао до 1031, када је разбијен на много независних таифа, малих муслиманских краљевина.

Династија Омејида (Умајада)

Џамија у Кордоби, један од најлеших примера исламске архитектуре у Шпанији

Кордопски калифат око 1000. на врхунцу Алмансурове моћи

Династија Омејида је била збачена са власти Багдадског калифата 750, а калиф Абдурахман I је морао да бежи из Багдада. Шест година је бежао и преузео је власт 756. у Кордоби поставши емир од Кордобе. Победио је исламске владаре тога подручја и ујединио је различите феуде у емират. Постао је политички независан. Владари емирата су користили титулу емир или султан све до 10. века. Тада се Абдурахман III суочио са претњом инвазије Фатимида, који су владали Египтом.

Фатимиди су прогласили свој калифат, што је било у супротности са опште признатим абасидским калифима из Багдада. Абдурахман III се исто прогласио калифом да би се одупро Фатимидима, јер као калиф имао је већи престиж. Када је прошла опасност од Фатимида Абдурахман III се није одрицао титуле калифа.

После битке код Мелиље 927, Омејади су контролисали троугао између Алжира, Сијимасе и Атлантског океана. Халифова власт се протезала северно. Свето римско царство је 950. разменило амбасадоре са Кордопским калифатом. То је било дипломатско признање пуног суверенитета. Пре тога Иго од Арла је тражио гарантије за слободну пловидбу његових бродова по средоземном мору. Мале хришћанске државе на северу Иберијског полуострва имале су проблема да се одупру моћи Кордопског калифата. Молили су калифа за мир, али мир би уследио тек кад би дали неке територије за мир.

Након смрти другог калифа Алхакама 976, Алмансур је осигурао трећем калифу Хишаму II долазак на власт. Спречио је евнухе да Хишамовог брата поставе за калифа. Алмансур је постао стварни владар калифата у име калифа. Халиф је био само фигура. Алмансур је предузео 57 похода против хришћанских државица и у свим походима је победио. Мавари су под водством Алмансура 985. опљачкали Барселону. За његове власти калифат је дошао на врхунац моћи око 1000. године. Хришћанске државице су се удружиле, створиле савез и поразиле су 1002. Алмансура. Алмансур је тада био смртно рањен. После Алмансура његов син је наставио да влада на сличан начин као он. Након смрти Алмансурова сина уследио је 1010. грађански рат око права око наслеђа, тј. ко ће бити калиф. Ратовали су различити калифови наследници и Алмансурови наследници. Резултат је био поразан по Кордопски калифат. Долазило је до сукоба различитих плаћеничких војски, било маварских, било арапских. Од 929. до 1008. постојала су само три калифа, а од 1008. до 1031. владало је 7 калифа.

Последњи кордопски калиф је био Хишам III. По његовој смрти 1031. калифат је разбијен на много независних таифа, малих муслиманских краљевина. Таифе као мале јединице нису биле способне да се одупру хришћанским снагама за време реконкисте.

Привреда

Привреда калифата заснивала се на трговини, високо развијеном занатству и најмодернијим техникама агрикултуре у Европи. Златни кордопски златници били су веома значајан фактор привреде. Кордоба је имала 450.000 становника и представљала је најзначајнији центар света у то време. Други важни градови су били Толедо, Алмерија, Сарагоса и Валенсија.

Култура

Халиф је основао библиотеку са 400.000 књига. Кордопски калифат је постао значајан по филозофији, по преводима са старог грчког. Авероес је вратио Аристотелова дела Европи. Рад Мајмонидеса је омогућио да Тома Аквински помири теологију са Аристотеловом филозофијом. У Кордоби је било значајних достигнућа у медицини, математици и астрономији.

Литература

• Azizur Rahman, Syed (2001). The Story of Islamic Spain (snippet view). New Delhi: Goodword Books. стр. 129. ISBN 978-81-87570-57-8. Приступљено 5. 9. 2010. „[Emir Abdullah died on] 16 Oct., 912 after 26 years of inglorious rule leaving his fragmented and bankrupt kingdom to his grandson ‘Abd ar-Rahman. The following day, the new sultan received the oath of allegiance at a ceremony held in the "Perfect salon" (al-majils al-kamil) of the Alcazar.” 

• Ambrosio, B.; Hernandez, C.; Noveletto, A.; Dugoujon, J. M.; Rodriguez, J. N.; Cuesta, P.; Fortes-Lima, C.; Caderon, R. (2010). "Searching the peopling of the Iberian Peninsula from the perspective of two Andalusian subpopulations: a study based on Y-chromosome haplogroups J and E". Collegium Antropologicum 34 (4): 1215–1228.
• Barton, Simon A History of Spain. New York: Palgrave MacMillan. 2004. ISBN 9780333632574..
• Chejne, Anwar G. Muslim Spain: Its History and Culture. Minneapolis. . The University of Minnesota Press. 1974. ISBN 9780816606887. .
• Glick, Thomas F. (1999: 2005). Islamic and Christian Spain in the Early Middle Ages. The Netherlands: Brill.
• Guichard, P. Al-Andalus: Estructura antropológica de una sociedad islámica en Occidente. Barcelona: Barral Editores. 1976. ISBN 9788421120163.
• Reilly, Bernard F. The Medieval Spains. Cambridge. . Cambridge University Press. 1993. ISBN 9780521394369. .
• Fletcher, Richard (2001). Moorish Spain (Hardcover изд.). Orion. ISBN 978-1-84212-605-9.