Коретиште

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Коретиште
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округКосовскопоморавски
ОпштинаГњилане
Географске карактеристике
Координате42°29′18″ СГШ; 21°26′30″ ИГД / 42.48833° СГШ; 21.44167° ИГД / 42.48833; 21.44167Координате: 42°29′18″ СГШ; 21°26′30″ ИГД / 42.48833° СГШ; 21.44167° ИГД / 42.48833; 21.44167
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина625 м
Коретиште на мапи Србије
Коретиште
Коретиште
Остали подаци
Поштански број60000
Позивни број0280
Регистарска ознака06/ГЛ

Коретиште (алб. Koretishtë, Koretishti, Koretisht; погрешно Куретиште[1][2][3][4][5]) је село у општини Гњилане, у Косовскопоморавском округу, Косово и Метохија, Србија. Село је удаљено око 1,5 km, северозападно од Гњилана (управног центра Косовскопоморавског округа). Село је настањено искључиво српским становништвом и броји око 300 домаћинстава. Према попису становништва из 2011. године, село је имало 530 становника, већину становништва чинили су Срби.[a]

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Коретиште површине ? ha.

Историја[уреди]

Брдо Глама, новембар 2017.

Село је првобитно било настањено у пределу званом Куле и Канин Гроб, али је због честих поплава, временом пресељено у Горњем Коретишту, па се и данас у њивама на местима где се налазило претходно, налазе остаци тадашњих кућа.

Од напуштених гробаља најпознатије је Канино гробље.[6]

У турском катастарском попису — дефтеру из 1455. године помиње се под именом Караниште и наводи се да у селу има 14 домаћинства са српским становништвом, на челу са попом.[7]

На аустријској мапи из 1689. године регистровано је под именом Коретиште.

У попису из 1912. године наводи се да у селу има 66 српских кућа. Са својом земљом била је 41 породица, 9 су имале само двориште а обрађивале туђа имања. Потпуно чифчијских домаћинства било је 16.[2]

Најстарији род у селу, Ковачеви (Ковачевићи), приликом досељавања није затекао село, већ га је наново подигао, ма да је на Селишту[6] пре тога постојало неко насеље. Садашње село основано је када у околини није никако било Турака и Албанаца.[1]

Дана 12. јануара 1989. увече у Коретишту, одржан је скуп грађана у знак протеста због насиља Албанаца, и због горког искуства сељака Срба са општином, којом владају албански узурпатори. Срби су на том скупу изнели неправде учињене им приликом експропријације њихових плацева. Затим су власти том селу одузеле стару зграду школе и плац од 24 ара и дале их Текстилном комбинату. Срби су се нарочито жалили због малтретирања њихове деце када пролазе кроз новостворено насеље Гавран, где децу српску изругују и излажу разним непријатностима. Србима је био и отежан рад на околним њивама крај тог насеља, а посебно су им се причињавали велике пољске штете. Најтеже је Србима пало покушаји силовања малолетних српских девојчица и жена овога села, као и то да су органи безбедности споро или никако нису реаговали на сва ова насиља.[8]

Након последњег Косовског рата (1999. године), село је напустило стотинак Срба, а животе је изгубило троје Срба, неколико је рањено и претучено.

Ковачева махала
Ковачева махала

Село је на западној страни брда Гламе[9][c][6] (алб. Gllama). Село је богато водом и у самом селу се налази једанаест текућих чесама са квалитетном пијаћом водом. Збијеног је типа, дели се на шест махала, а то су:

  1. Трпковска,
  2. Пењска,
  3. Ђуринска,
  4. Ковачева,
  5. Горња махала и
  6. Перина махала Доња.

Топографски називи за њиве су: Босотинце, Селиште, Глама, Пречина, Доње Ледине, Кула.

Топографски називи за шуме су: Курина, Река, Слана Вода, Ребар.

Спомен-плоча посвећена погинулом војнику Војске Југославије током НАТО бомбардовања Југославије 1999. године, Горану Марину.[11]

На месту званом Селиште[6] стоје трагови цркве Свете Богородице.[6]

У селу постоји црква Светог цара Константина и царице Јелене, грађена у периоду од 1991. до 2004. године. У селу постоји и осмогодишња школа која носи име писца Боре Станковића коју похађа 250 ученика, такође постоји и одељење средње Економско-трговинске школе коју похађа око 100 ученика. У селу постоји и модерна зграда амбуланте у којој ради неколико лекара из Здравственог центра Гњилане. Срби у овом селу се лече амбулантски, јер је болница у Гњилану запоседнута од стране Албанаца 1999. године.

На територији села се налази археолошко налазиште потес Гранчарица.

Село је бомбардовано током НАТО бомбардовања Југославије марта 1999. године.[12][13][14][15] Гађано је касетним бомбама,[16] и том приликом погинуо је војник Војске Југославије, Горан Марин.[11]

Демографија[уреди]

Насеље има српску етничку већину.

Популација (ист.): Коретиште
Година1948195319611971198119912011
Становништво8969411.1441.2401.1981.225530[17][18]
Еволуција становништва

Становништво[уреди]

Према попису из 1961. године место је било већински насељено Србима. Након рата 1999. године стотинак Срба је напустило село. Према попису из 2011. године Срби су чинили већину становништва.

Етнички састав према попису из 1961.[19]
Срби
  
1.140 100 %
Укупно: 1.140
Етнички састав према попису из 2011.[20]
Срби
  
470 88,68 %
Албанци
  
60 11,32 %
Укупно: 530

Порекло становништва по родовима[уреди]

Подаци из 1929. године[1]:

Српски родови:

  • Ковачеви (Ковачевићи) (17 куће, славе Св. Николу), досељени из прилепског краја у Македонији, где су били врло богати и имали воденицу „од девет витла“. Турци им дођу по жене, ови их опију и побију, па са магарцима побегну. Прво се настанили у Кметовцу, па прешли у Станишору и најзад наиђу овде на добру воду и оснују ово село у другој половини 17. века. Презиме им је по томе што су им преци до око 1890. године били ковачи.
  • Пејинци или Кусостајковци (17 куће), Ђуринци (12 куће) и Ђокинци (6 куће), сви славе Св. Николу. Ова су три рода постала од једног пасторка у роду Ковачевих, кога је као сина довела нека жена „вртенарка“[d], „бугарка“, „мечкарка“[e] из Македоније.
  • Трипковци (11 куће) од којих су постали и Огњанци (3 куће), славе Св. Враче, досељени око 1750. године али се не зна одакле.
  • Шоприћи или Шоприћеви (6 куће, славе Св. Николу). Старином су из Шапранца код Трговишта, одакле се преселили у Криву реку и живели у селима Стрезовца, Трнићевцу, па око 1790. године досељени у Коретиште.
  • Отићови (Отићовићи) (5 куће, славе Св. Димитрија), пресељени из Жегре око 1820. године.
  • Шумаци (3 куће, славе Св. Арханђела), пресељени из Бостана око 1830. године од истоименог рода. Старином су из Шумана код Лебана.
  • Свирци (2 куће, славе Св. Арханђела), досељени из Лабљана око 1870. године као слуге.
  • Бушанци (2 куће, славе Св. Јована), досељени око 1880. године из Бушница (Крива река) за чифчије, јер нису имали земље, а ковачки занат којим су се занимали, већ је прешао у руке Цигана којих је тада много дошло из Масурице.
  • Перини (Перићи) (12 куће, славе Св. Николу), досељени кад и Ковачеви, јер су били једна иста породица. Касније су се разврстали на неколико махала.
  • Пушканци су досељени из околине Прилепа у 17. веку, кад и Ковачеви. Сроднике немају у селу, а имају их у Туларе (Медвеђа) и у Плочицама (Ковин), као исељенике из Макреша. Слава ове породице је Св. Никола. Пушканци су добили надимак од бабе Пушканке из Кусца, тј. по ујацима који су потајно трговали пушкама и често су пуцали „пушкарали“ у весељу, али и у препиркама са другима. Презимена ове породице у Коретишту су Ђокић, који су исељени у Плочице код Ковина, 1 породица и у Газдаре код Медвеђе. Са презименом Васић има 2 куће у селу, а исељених има у Смедереву 1, Београду 1 (Калуђерица) и Јагодини 1 породица, са презименом Насковић има 1 кућа у Коретишту.
  • Зна се, да су одавно у селу живели и неки Ивинци, који су се раселили. Порекло им се не памти.

Познати Коретиштани[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
  2. ^ Види: Гламско сребро
  3. ^ Глама — назив брда настао по томе што се сматра да је богато мешавином сребра и злата (argento de glama).[b] Данас је ту сепарација песка.[10]
  4. ^ Вртенарка[21] је жена (углавном Циганка) која прави или продаје вртена
  5. ^ Мечкарка[22] је жена (углавном Циганка) која води дресирану мечку

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Атанасије Урошевић — Горња Морава и Изморник, страна 225 и 226 (Насеља и порекло становништва (књига 28) — Српски етнографски зборник (књига LI), Београд 1935.)[1][2]
  2. 2,0 2,1 Ђорђе Микић — Друштвене и економске прилике косовских Срба у XIX и почетком XX века – Од чифчијства до банкарства, страна 206 (Посебна издања (књига DLXXXVIII) — Српска академија и уметности, Београд 1988.)[3]
  3. ^ Тодор П. Станковић — Путне белешке по Старој Србији 1871–1898
    а, Пут од Приштине до Гњилана.
    а, Пут од Приштине до Гњилана. (страна — 2 —)
  4. ^ [4]
  5. ^ [5]
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 KORETISTE, KURETISTE (Gnjilane): remains of the church of the Virgin, in the pan of the village called Seliste (remains of a village); an old graveyard (Kane's graveyard) located near the village, and an abandoned medieval mine situated on the Glam hill.[6][7] (на језику: енглески)
  7. ^ Oblast Brankovića — Opširni katastarski popis iz 1455. godine, strana 197 (Orijentalni institut Sarajevo, Sarajevo 1972.)[8]
  8. ^ Stradanja Srba na Kosovu i Metohiji od 1941. do 1990. godine rastko.rs
  9. ^ Glama mapcarta.com (на језику: енглески)
  10. ^ Владимир Цветановић — Из ономастике Гњилана, страна 520 (– 4 –) (Ономатолошки прилози (књига IX) — Српска академија наука и уметности, Београд 1988.)[9]
  11. 11,0 11,1 Српски ратни ветрани - МАРИН ГОРАН veterani.rs
  12. ^ НОВИ КРУГ БАЛКАНСКОГ ПАКЛА - Srpsko Nasledje srpsko-nasledje.rs
  13. ^ Satnica agresije: Ponedeljak, 29. mart - Vreme vreme.co.rs
  14. ^ GLAS JAVNOSTI - 29.03.1999 arhiva.glas-javnosti.rs
  15. ^ 29. март 1999. Дан 6: Бомбама и на гробља! - Српски сабор Заветници Архивирано на сајту Wayback Machine (децембар 25, 2017) (на језику: енглески) zavetnici.rs
  16. ^ Zvanični forum Kamerne scene "Miroslav Antić" Senta - Milosrdni anđeo mikaanticforum.org
  17. ^ Попис становништва (по српским подацима) pop-stat.mashke.org (на језику: српски) (на језику: албански)
  18. ^ Попис становништва (по косовским подацима) pop-stat.mashke.org (на језику: албански) (на језику: српски)
  19. ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
  20. ^ Етнички састав становништва Републике Косов 2011. године pop-stat.mashke.org (на језику: албански)
  21. ^ [10][11]
    [12][13][14] [15]
  22. ^ [16][17][18]

Спољашње везе[уреди]