Корењача
| Корењача | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | H.radicata
|
| Биномно име | |
| Hymenopellis radicata (Relhan)R.H. Peterson
| |
| Синоними | |
|
Oudemansiella radicata | |
Корењача или витка коренка (лат. Hymenopellis radicata) најчешћа је гљива из врстама малобројног рода Hymenopellis. Име је добила по дугачком продужетку налик на корен. Широко је распрострањена У Европи и Северној Америци. Расте појединачно, ретко у групи, најчешће у листопадним шуамама и то буковим. Представља сапрофита који расте на отпалим гранама или другим деловима дрвета која су увелеко у фази распадања. Скоро па никад се не расте на пањевима. Плодоноси од пролећа до јесени. Честа врста.
Опис плодног тела[уреди | уреди извор]
Клобук је до 12 центиметра, купаст док је млад, затим раширен. Карактерише га јасно изражено испупчење на средини. Целом површином је набран, гладак и слузав. Лепљив када је влажан. Крајеви клобука су уврнути. Окер до браонкасте боје, врло ретко бео. Дршка је вретенаста и гола, висине од 5 до 20 и 0,5 до 1 центиметар пречника. При врху је светлије обојена, завршава се дугачким коренастим продужетком који је дубоко у земљи. Коренасти продужетак је светлије обојен од одстатка плодонсног тела, шупаљ, понекад и пегав. Месо је јднаке обојености као остатак плодоносног тела и веома танко. Мирис је неодређен. Листићи су ретки, дубоки, слободни, мекани и беле боје.
Микоскопија[уреди | уреди извор]
Споре су глатке, јајасте, хијалне. Величине: 13—16 x 10—12 µm. Хелоцистиди ушиљени, а плеуроцистиди батинасти и крупни.
Отисак спора[уреди | уреди извор]
Отисак спора је беле боје.
Јестивост[уреди | уреди извор]
Јестива је гљива, не вискоког квалитета. Углавном се конзумирају клобуци.
Сличне врста[уреди | уреди извор]
Корењача изгледом може да подсећа на Xerula pudens (народни назив: вретењача, дугонога корењача) која је тамније обојена и има клобук прекривен длачицама. Такође се неретко може помешати са врстама гљива из рода Pluteus, али роз отисак спора разрешава дилему.
Галерија[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Uzelac B. BGV Logic Beogad, 2009.
- Mushrooms. Phillips R. Macmillan London, 2006
- Koja je ovo gljiva? prepoznavanje, sakupljanje, upotreba.Flik M. Marso Beograd, 2010
- Atlas gljiva. Giuseppe P. Prosvejta Zagreb, 1997
- http://www.first-nature.com
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- http://bioras.petnica.rs/home.php Архивирано на сајту Wayback Machine (4. септембар 2017)
- http://www.indexfungorum.org/