Корзика

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Корзика
Застава
Застава
Грб
Грб
Положај
Corse-photosat.jpg
Држава Француска
ДепартманиЈужна Корзика
Горња Корзика
ПрефектураАјачо
Админ. центаркоординате =
Председник
регионалног већа
Пол Жиакоби
Површина8.680 km2
Становништво2013.
 — број ст.322.120
 — густина ст.37,11 ст./km2
Број округа5
Број кантона52
Број општина360
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Корзика (франц. Corse, корз. и итал. Corsica) је медитеранско острво које припада Француској. Налази се западно од Италије, југоисточно од копнене Француске и северно од италијанског острва Сардиније. Планине чије једну трећину острва, формирајући један планински ланац.[1]

Корзика је такође и један од 27 региона Француске. Састоји се од два департмана, Јужна и Горња Корзика, са регионалним центром у Ајачу, префектурални градом Јужне Корзике. Бастија, префектурални град Горње Козике, је други град по величини на острву.

Након пада власти републике Ђенове, Корзика постаје независна и формира се Корзичка република 1755. године која постоји све до француског освајања Корзике 1769. године. Корзичка култура садржи елементе француске и италијанске културе и устав Републике је био написан на италијанско језику. Корзички језик је признат као регионални језик.

Француски цар Наполеон I Бонапарта је рођен 1769. године у Ајачу.

Историја[уреди]

Корзика је била под утицајем Картагине или у саставу Картагине све до 237. п. н. е., када долази под Римску републику. Под Римом је била до доласка Вандала 430. Под Византијом је од 522.

Касније острво мења господаре, укључујући Арапе (Мауре) и Ломбарде, док није пала 1282. под Ђенову после битке код Мелорије против Пизе. Корзика углавном остаје под Ђеновом до 1768., с тиме да је била под Арагоном од 1296. до 1434. и под Француском од 1553. до 1559. Француска је купила Корзику 1768.

Значајна личност корзичке историје је генерал Паскал Паоли (1725—1807.), који се борио за корзичку независност и против Ђенове и против Француске. Са њим Корзика добија свој амблем маварске главе, по периоду Маварске власти (850—1034).

Географија[уреди]

Корзика има 1000 km обале и више од 200 плажа. Већином је то планинско острво са највишим врхом од 2706 m. Има око 20 врхова са преко 2.000 m. Од Сардиније је одвојена Бонифацијским мореузом.

Корзика је са својих 8,680 km² четврто највеће острво у Медитерану.

Највећи градови су:

Клима[уреди]

Према Кепенова класификацији климата, обалски региони су карактерисани медитеранском климом са топлим летима (Csa). Даље у унутрашњости, медитераска клима са блажим летима је уобичајенија (Csb). На локацијама највиших елевација, мале области са субартичком климом (Dsc, Dfc) и ретке области са медитеранском климом хладних лета (Csc) се могу наћи.

Станица Сари-Солензара води евиденцију о највишим температирама током целе године. Забележени годишњи просек је 16,41  °C током периода 1981–2010. Број сунчаних сати током тог периода није познат, али се зна да било 2715 сунчана сата током 2008–2016.

Клима Сари-Солензара, југоисточни део острва
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °C (°F) 13,6
(56,5)
14,0
(57,2)
15,9
(60,6)
18,1
(64,6)
22,2
(72)
26,1
(79)
29,4
(84,9)
29,7
(85,5)
26,3
(79,3)
22,1
(71,8)
17,4
(63,3)
14,3
(57,7)
20,76
(69,37)
Просек, °C (°F) 9,7
(49,5)
9,8
(49,6)
11,6
(52,9)
13,7
(56,7)
17,8
(64)
21,3
(70,3)
24,5
(76,1)
24,8
(76,6)
21,7
(71,1)
18,0
(64,4)
13,6
(56,5)
10,7
(51,3)
16,41
(61,54)
Минимум, °C (°F) 5,8
(42,4)
5,6
(42,1)
7,3
(45,1)
9,3
(48,7)
12,9
(55,2)
16,5
(61,7)
19,5
(67,1)
19,9
(67,8)
17,1
(62,8)
13,9
(57)
9,8
(49,6)
7,1
(44,8)
12,06
(53,71)
Количина падавина, mm (in) 71,1
(2,799)
58,3
(2,295)
61,2
(2,409)
79,9
(3,146)
45,8
(1,803)
25,1
(0,988)
12,1
(0,476)
28,4
(1,118)
88,3
(3,476)
125,6
(4,945)
94,2
(3,709)
103,7
(4,083)
793,7
(31,248)
Дани са падавинама (≥ 1 mm) 6,2 6,1 6,5 7,5 4,9 3,0 1,5 2,2 4,8 7,1 8,1 8,7 66,6
Извор: Météo France[2]
Клима Ајача, централно западни део острва
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °C (°F) 13,3
(55,9)
13,7
(56,7)
15,0
(59)
17,4
(63,3)
20,9
(69,6)
24,5
(76,1)
27,6
(81,7)
27,7
(81,9)
25,4
(77,7)
22,0
(71,6)
17,5
(63,5)
14,4
(57,9)
19,95
(67,91)
Просек, °C (°F) 8,6
(47,5)
9,0
(48,2)
10,1
(50,2)
12,3
(54,1)
15,7
(60,3)
19,1
(66,4)
21,9
(71,4)
22,1
(71,8)
19,9
(67,8)
16,7
(62,1)
12,6
(54,7)
9,6
(49,3)
14,80
(58,64)
Минимум, °C (°F) 3,9
(39)
4,3
(39,7)
5,3
(41,5)
7,3
(45,1)
10,6
(51,1)
13,8
(56,8)
16,2
(61,2)
16,5
(61,7)
14,4
(57,9)
11,4
(52,5)
7,7
(45,9)
4,8
(40,6)
9,68
(49,42)
Количина падавина, mm (in) 73,8
(2,906)
69,7
(2,744)
58,1
(2,287)
52,0
(2,047)
40,2
(1,583)
19,0
(0,748)
11,0
(0,433)
19,9
(0,783)
43,6
(1,717)
87,0
(3,425)
95,9
(3,776)
75,5
(2,972)
645,7
(25,421)
Дани са падавинама (≥ 1 mm) 8,9 8,7 8,3 7,2 5,7 2,8 1,3 2,4 4,3 7,3 8,6 9,1 74,6
Сунчани сати — месечни просек 133,3 145,0 189,1 225,0 282,1 321,0 365,8 331,7 264,0 210,8 150,0 127,1 2.744,9
Извор: Хонкошка опсерваторија[3]
Клима Бастије, североисточни део острва
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °C (°F) 13,6
(56,5)
13,8
(56,8)
15,6
(60,1)
17,8
(64)
22,0
(71,6)
25,8
(78,4)
29,1
(84,4)
29,3
(84,7)
25,8
(78,4)
21,9
(71,4)
17,4
(63,3)
14,5
(58,1)
20,55
(68,97)
Просек, °C (°F) 9,1
(48,4)
9,4
(48,9)
10,8
(51,4)
12,9
(55,2)
16,3
(61,3)
20,0
(68)
23,2
(73,8)
23,3
(73,9)
20,6
(69,1)
17,1
(62,8)
12,9
(55,2)
10,1
(50,2)
15,48
(59,85)
Минимум, °C (°F) 5,1
(41,2)
4,9
(40,8)
6,7
(44,1)
8,8
(47,8)
12,4
(54,3)
16,0
(60,8)
19,0
(66,2)
19,4
(66,9)
16,5
(61,7)
13,3
(55,9)
9,2
(48,6)
6,3
(43,3)
11,47
(52,63)
Количина падавина, mm (in) 67
(2,64)
57
(2,24)
60
(2,36)
76
(2,99)
50
(1,97)
41
(1,61)
13
(0,51)
21
(0,83)
81
(3,19)
127
(5)
114
(4,49)
93
(3,66)
800
(31,49)
Сунчани сати — месечни просек 134 158 192 214 268 296 345 304 232 176 133 128 2,580
Извор: Quid 2004, страна 618 и Météo-France, подаци за период 1981–2010
Топографија Корзике

Екологија[уреди]

Острво има медитеранску климу, са врућим сухим летима и благим, кишним зимама. Вегетација Корзике чине медитеранске шуме, макије и шуме. Већина обалног појаса је укрчена за потребе пољопривреде и пашњака, тако да је то заједно са сечом шума битно смањило планинске шуме.

Национални парк је створен 1972. и представља заштиту за хиљаде ретких животиња и птица. Парк је заштићен и до њега се може доћи само једрењем. Две угрожене животињске врсте су муфлон и корзички црвени јелен, који је ендемска животиња.

Управа[уреди]

Map of Corsica

Главни град је Ајачо. Корзика је подељена на два департмана: Јужну Корзику и Горњу Корзику. Та два депармана су створена 1975. цепањем јединственог департмана Корзика. Пропали су задњи покушаји добијања аутономије. Није успио референдум из 2003., по коме су департмани требало да буду укинути, а Корзика добити већа права.

Привреда[уреди]

Туризам игра највећу улогу у економији Корзике. Угодна клима, прелепе планине и прекрасне плаже привлаче туристе из Француске и Европе. Острво још увек није достигло ниво развоја осталих француских регија, па је још увек релативно мало угрожено индустријским развојем.

Политика[уреди]

На острву постоји неколико покрета, од којих се једни залажу за већу аутономију у Француској, а други за независност. Аутономаши се залажу за корзички језик, више права локалној власти и за изузећа од пореза.

Француска влада се противи пуној независности острва. Током 1970—их било је доста бомбашких напада и атентата од стране терористичких група, које су на тај начин покушале постићи независност Корзике. Значајан догађај је био убиство префекта Клода Ерињака 1998.

Многе од група, које се залажу за независност изнућују новац, релативно слично сицилијанској мафији. Изнуђивање новца наводно служи циљевима ослобађања острва од Француске. Током 2000. председник владе Лионел Жоспен најавио је давање веће аутономије Корзики у замену за крај насиља. Предложена аутономија значила би посебно већу заштиту корзичког језика.

Референце[уреди]

  1. ^ „Corsica: The Mountain in the Sea” (на језику: енглески). Приступљено 16. 11. 2018. 
  2. ^ "Climatological Information for Sari-Solenzara, France" – Météo France
  3. ^ "Climatological Information for Ajaccio, France" – Hong Kong Observatory

Литература[уреди]

  • Bertarelli, Luigi Vittorio (1929). Corsica. Guida d'Italia (на језику: Italian). Rome: CTI. 
  • Loughlin, John. 1989. "Regionalism and Ethnic Nationalism in France: A Case-study of Corsica". Thesis. San Domenico, Italy: European University Institute.
  • Loughlin, John, and Claude Olivesi (eds.). Autonomies insulaires: vers une politique de différence pour la Corse. Ajaccio: Editions Albiana. 1999. ISBN 978-2-905124-47-0.
  • Ravis-Giordani, Georges. Le Guide de la Corse. Besançon: La Manufacture. 1991. ISBN 978-2-7377-0262-4.
  • Saul, John Ralston. Voltaire's Bastards: The Dictatorship of Reason in the West. New York: Free Press; Maxwell Macmillan International. 1992. ISBN 978-0-02-927725-6.

Спољашње везе[уреди]