Корисник:Саша Стефановић/Тест

    С Википедије, слободне енциклопедије
    Поштена употреба
    О мени Разговор Чланци Слике Задаци Дозволе Е-пошта Споменице Песак CSS / JS


    Википедија сада[уреди | уреди извор]

    Списак скраћеница (помоћ):
    П
    Измена на Википодацима
    ?
    Сумњива измена (ORES)
    Н
    Нова страница
    м
    Мања измена
    б
    Ботовска измена
    (±123)
    Промена величине странице у бајтовима
    Привремено надгледана страница

    26. март 2023.

    скорашње измене
      нове странице

    Википедија данас[уреди | уреди извор]

    Да ли сте знали
    Лав
    • … да се рика лава може чути и на удаљености од 8 км?
    • … да је перуански град Ла Ринконада највише насељено место на планети Земљи? Он лежи на надморској висини од 5.100 метара.
    • … да у животињском царству трудноћа траје најкраће код женке опосума (12—13 дана), а најдуже код азијског слона (608 дана)?
    • … да жаба користи очне јабучице да гурне храну низ грло?
    • … да све пчеле на свету дневно произведу око 3.000 тона меда?
    • … да када су изграђене, пре више од 4500 година, египатске пирамиде биле су беле као папир и глатке као стакло?
    • … да je Аустралија шира од Месеца? Месец има 3400 километара у пречнику, док је пречник Аустралије од истока до запада скоро 4000 км.
    Изабране годишњице
    Садат, Картер и Бегин на потписивању Египатско-израелског споразума
    Оближњи датуми:
    Изабрани чланак

    Суворов прелази Алпе

    Историја Русије је период који почиње насељавањем Источних Словена од којих касније настају Руси, Белоруси и Украјинци. Прва источнословенска држава била је Кијевска Русија, која је примила хришћанство из Византије 988. Кијевска Русија је као држава престала да постоји током тридесетих година 13. века, услед најезде Монгола.

    Након 13. века, Москва је полако почела да доминира над осталим културним центрима. До 18. века Велика московска кнежевина је прерасла у велику Руску Империју, која се простирала од Пољске на западу, па све до Тихог океана, на истоку. Руски кметови су од 1861. били ослобођени, али су услови под којим су ослобођени били неповољни за сељаке и само су убрзали револуцију. Од ослобођења кметова па до почетка Првог светског рата 1914. године, спровођењем Стоплинових реформи, доношењем устава 1906. и одлукама које је донела Дума, извршене су знатне промене у политици и привреди Русије, али цар и даље није био вољан да се одрекне аутократског начина владавине.

    Руска револуција из 1917. године, била је логична последица комбинације потпуног економског слома, антиратног расположења и неслагања са аутократским начином владавине. Власт су првобитно преузели либерали и умерени социјалисти, али је њихов неуспех у спровођењу сопствене политике довео до Октобарске револуције када су власт преузели комунисти бољшевици. Између 1922. и 1991, Русија је била део Совјетског Савеза. Напредак у стварању социјалистичког друштва током различитих периода историје Совјетског Савеза био је променљив, од мешовите привреде и разноликог друштва током двадесетих, преко строго управљане привреде и политичке репресије током Стаљиновог доба па све до „доба стагнације“ током осамдесетих. Почев од марта 1918, друштвено уређење у Совјетском Савезу било је засновано на једнопартијском комунистичком систему. До краја осамдесетих, слабљење и опадање совјетског политичког и привредног система је постало све уочљивије. Лидери СССР-а покушали су да спрече његово даље пропадање, али је то био само увод у његов коначни распад. Распадом Совјетског Савеза крајем 1991. године, Русија је постала независна држава, привредно изграђена на принципима тржишног капитализма, и призната је као правни наследник бившег Совјетског Савеза.

    Cscr-featured.svgНа овој страници ја волим да испробавам разне глупости.Cscr-featured.svg
    Cscr-featured.svgУколоко видите нешто интересантно слободно покупите, нећем да се љутим
    Cscr-featured.svg

    Азбучник[уреди | уреди извор]



    В И К И П Е Д И Ј А



    Ovo nikako da nadjem[уреди | уреди извор]

    Датотека:Sin escudo.svg Датотека:Flag of None.svg

    Оквир[уреди | уреди извор]

    Подстране