Корисник:Саша Стефановић/Тест

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Поштена употреба
О мени Разговор Чланци Слике Задаци Дозволе Е-пошта Споменице Песак CSS / JS


Википедија сада[уреди | уреди извор]

Списак скраћеница (помоћ):
п
Измена на Википодацима
?
Сумњива измена (ORES)
Н
Нова страница
м
Мања измена
б
Ботовска измена
(±123)
Промена величине странице у бајтовима

29. септембар 2020.

скорашње измене
  нове странице

Википедија данас[уреди | уреди извор]

Да ли сте знали
  • ...да човек у просеку изговори око 31.500 речи дневно?
Краљица Викторија
Изабране годишњице
Ричард II
Изабрани чланак

Sastavljeni kompleks hslV (plavo) i hslU (crveno) iz E. coli. Smatra se da ovaj kompleks proteina toplotnog udara podseća na pretka modernog proteazoma.

Протеазоми су протеински комплекси присутни код свих еукариота и археја, и код неких бактерија. Код еукариота, они се налазе у једру и цитоплазми. Главна функција протеазома је разградња непотребних или оштећених протеина путем протеолизе, хемијске реакције којом се разлажу пептидне везе. Ензими који изводе ову реакције се зову протеазе. Протеазоми су део великог механизма којим ћелије регулишу концентрацију појединих протеина и разграђују неправилно савијене протеине. Процес деградације производи пептиде са око седам до осам аминокиселина, који се затим даље разрађују у аминокиселине и користе у синтези нових протеина. Протеини се обележавају за деградацију малим протеином званим убиквитин. Реакција обележавања је катализована ензимима убиквитинским лигазама. Везивање једног убиквитина на протеин је сигнал другим лигазама да вежу додатне молекуле убиквитина. Резултат је полиубиквитински ланац за који се везује протеазом, чиме се омогућава деградација циљног протеина.

По структури, протеазом је цилиндрични комплекс који садржи „језгро” од четири наслагана прстена који чине средишњу пору. Сваки прстен сачињен је од седам појединачних протеина. Унутрашња два прстена направљена су од седам β подјединица које садрже три до седам активних места протеазе. Та места налазе се на унутрашњој површини прстенова, тако да циљни протеин мора да уђе у централну пора пре него што се разгради. Свака два спољна прстена садрже седам α подјединица чија је функција одржавање „капије” кроз коју протеини улазе у барел. Ове α подјединице су контролисане везивањем за „заклапајуће” структуре или регулаторне честице које препознају полиубиквитинске ознаке везане за протеинске супстрате и покрећу процес разградње. Целокупни систем убиквитације и протеазомске разградње познат је под називом убиквитин-протеазомски систем.

Пут протеазомске разградње је важан за многе ћелијске процесе, укључујући ћелијски циклус, регулацију експресије гена и респонсе на оксидативни стрес. Важност протеолитичке разградње унутар ћелија и улоге убиквитина у протеолитичким путевима била је наглашена додељивањем Нобелове награде за хемију 2004. године Арону Чихановеру, Авраму Хершку и Ирвину Роузу.

Cscr-featured.svgНа овој страници ја волим да испробавам разне глупости.Cscr-featured.svg
Cscr-featured.svgУколоко видите нешто интересантно слободно покупите, нећем да се љутим
Cscr-featured.svg

Азбучник[уреди | уреди извор]



В И К И П Е Д И Ј А



Ovo nikako da nadjem[уреди | уреди извор]

Датотека:Sin escudo.svg Датотека:Flag of None.svg

Оквир[уреди | уреди извор]

Подстране