Корисник:Славен Косановић

    Giorgione - Sleeping Venus - Google Art Project.jpg

    Уснула Венера, Ђорђоне.

    ПЕСАК II – БИЉЕШКЕ








    A ako ti kažeš da vid sprečava uporno i tanano saznanje duha kojim se prodire u božanske nauke i da je takva prepreka navela nekog filozofa da se liši vida, odgovaram da oko, kao gospodar čula, vrši svoju dužnost stvarajući prepreke za smetene i lažljive, ne u pogledu nauke, već u pogledu rasprava koje se vode uvek uz veliku viku i pokrete ruku; a isto bi trebalo da radi i sluh koji je time više uvređen, jer on teži skladu u kome bi učestvovala sva čula. A ako je taj filozof izvadio oči da ukloni prepreku za svoje rasprave, sad znaj da je takav postupak bio drug njegovog mozga i njegovih rasprava, jer je sve to ludost. Zar nije mogao zatvoriti oči kad je padao u jarost i držati ih zatvoreno toliko dugo dok se taj bes ne stiša? Ali lud je bio čovek, i luda je rasprava, a najluđe vađenje očiju.
    [Leonardo da Vinči, Traktat o slikarstvu (12. Koja je veća šteta za ljudski rod – izgubiti oko ili uho)]

    Sokrat. Jer, evo, Fedre, pismo ima u sebi nešto čudnovato i u tome ono zaista liči na slikarstvo: ta i proizvodi slikarske umetnosti stoje pred nama kao da su živi, ali ako ih nešto upitaš, oni sasvim dostojanstveno ćute. Isti je slučaj i kod slova: čovek bi pomislio da govore kao da nešto razumeju, a ako ih upitaš da shvatiš nešto od onoga što se govori, svagda kazuju jedno te isto. A potom: kad su jedanput napisana, svaka reč tumara ovamo i onamo isto tako k onima koji je ne razumeju kao i onima kojima nije namenjena, pa se ne zna s kim treba govoriti, a s kime ne. A zlostavljana i nepravično ružena uvek treba roditelje kao pomoćnika: jer sama niti može sebe odbraniti niti sebi pomoći.

    Fedar. I to si sasvim pravo rekao.

    Sokrat. A šta? Drugu reč da ogledamo, ovoj rođenu sestru, ne samo na koji način postaje nego koliko je po prirodi bolja i moćnija od ove?

    Fedar. Koja je to i kako veliš da postaje?

    Sokrat. Ona koja se s poznavanjem stvari upisuje u dušu onoga koji uči, i ume sama sebe da brani i zna govoriti i ćutati s kojima treba.

    Fedar. Misliš na živu reč onoga koji zna, a čija bi se pisana reč mogla s pravom obeležiti kao senka žive.
    [Platon, Fedar, LX, prevod dra Miloša Đurića, „Kultura”, Beograd 1955, str. 183, 184.]

    Klasična umetnost – Hajnrih Velflin

    Moderna i savremena umjetnost

    Filozofi

    Umjetnici renesanse

    Literatura:

    Gombrich, E. H. Historia del Arte — Phaidon Press Limited, 1950, 1958, 1960, 1966, 1972, 1978, 1984, 1989, 1995; ISBN 84-8306-044-2
    Capítulo 12 — La conquista de la realidad — Primera mitad del siglo XV

    Споменице и захвалнице[уреди | уреди извор]

    За чланке из сликарства и других уметности
    Рад и труд
    Доделио:
    Djordjes
    За свакодневни рад и труд на Википедији!
    Општа споменица
    Доделио:
    Serbian Nickmen
    {{{1}}}
    За учешће на такмичењу Знамените жене (2019)
    За изузетне чланке из области сликарства
    Рад и труд
    Доделила:
    BrankaVV