Корисник:Славен Косановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Giorgione - Sleeping Venus - Google Art Project.jpg

Уснула Венера, Ђорђоне.

A ako ti kažeš da vid sprečava uporno i tanano saznanje duha kojim se prodire u božanske nauke i da je takva prepreka navela nekog filozofa da se liši vida, odgovaram da oko, kao gospodar čula, vrši svoju dužnost stvarajući prepreke za smetene i lažljive, ne u pogledu nauke, već u pogledu rasprava koje se vode uvek uz veliku viku i pokrete ruku; a isto bi trebalo da radi i sluh koji je time više uvređen, jer on teži skladu u kome bi učestvovala sva čula. A ako je taj filozof izvadio oči da ukloni prepreku za svoje rasprave, sad znaj da je takav postupak bio drug njegovog mozga i njegovih rasprava, jer je sve to ludost. Zar nije mogao zatvoriti oči kad je padao u jarost i držati ih zatvoreno toliko dugo dok se taj bes ne stiša? Ali lud je bio čovek, i luda je rasprava, a najluđe vađenje očiju.
[Leonardo da Vinči, Traktat o slikarstvu (12. Koja je veća šteta za ljudski rod – izgubiti oko ili uho)]

Sokrat. Jer, evo, Fedre, pismo ima u sebi nešto čudnovato i u tome ono zaista liči na slikarstvo: ta i proizvodi slikarske umetnosti stoje pred nama kao da su živi, ali ako ih nešto upitaš, oni sasvim dostojanstveno ćute. Isti je slučaj i kod slova: čovek bi pomislio da govore kao da nešto razumeju, a ako ih upitaš da shvatiš nešto od onoga što se govori, svagda kazuju jedno te isto. A potom: kad su jedanput napisana, svaka reč tumara ovamo i onamo isto tako k onima koji je ne razumeju kao i onima kojima nije namenjena, pa se ne zna s kim treba govoriti, a s kime ne. A zlostavljana i nepravično ružena uvek treba roditelje kao pomoćnika: jer sama niti može sebe odbraniti niti sebi pomoći.

Fedar. I to si sasvim pravo rekao.

Sokrat. A šta? Drugu reč da ogledamo, ovoj rođenu sestru, ne samo na koji način postaje nego koliko je po prirodi bolja i moćnija od ove?

Fedar. Koja je to i kako veliš da postaje?

Sokrat. Ona koja se s poznavanjem stvari upisuje u dušu onoga koji uči, i ume sama sebe da brani i zna govoriti i ćutati s kojima treba.

Fedar. Misliš na živu reč onoga koji zna, a čija bi se pisana reč mogla s pravom obeležiti kao senka žive.
[Platon, Fedar, LX, prevod dra Miloša Đurića, „Kultura”, Beograd 1955, str. 183, 184.]

Klasična umetnost – Hajnrih Velflin

Filozofi

Umjetnici renesanse

Literatura:

Gombrich, E. H. Historia del Arte — Phaidon Press Limited, 1950, 1958, 1960, 1966, 1972, 1978, 1984, 1989, 1995; ISBN 84-8306-044-2
Capítulo 12 — La conquista de la realidad — Primera mitad del siglo XV

Споменице и захвалнице[уреди | уреди извор]

За чланке из сликарства и других уметности
Рад и труд
Доделио:
Djordjes
За свакодневни рад и труд на Википедији!
Општа споменица
Доделио:
Serbian Nickmen
{{{1}}}
За учешће на такмичењу Знамените жене (2019)