Корисник:AizenAngel/песак

Mining kriptovalute

Bitkojn

Uvod

Kriptovalute su zasnovane na matematičkom tehnološkom kompjuterskom softveru sa otvorenim kodom koji je povezan sa svetskom mrežom putem interneta. Kriptovalute predstavljaju unos u javnu bazu podataka poznatu kao Blockchain. On drži podatke o svakom novčiću i svakoj transakciji koja je ikada napravljena i uvek je balansiran, pošto je broj novčića nepromenjiv i nijedan novčić nikada neće napustiti sistem.

Istorija

1998. godine Vei Dai je objavio opis takozvanog "b-novca" kao neke vrste anoninmog distribuiranog elektronskog novčanog sistema. Nedugo potom, Nik Sabo (eng. Nick Szabo) je napravio "bit zlato". Kao i ostale kriptovalute, on je tražio od korisnika da popune funkciju dokaza rada sa resenjima koja su bila kriptografski spojena i objavljena. Kasnije kreirane kriptovalute su koristile ovu fukciju takodje. Prva decentrilizovana kriptovaluta je objavljena 2009. godine od strane pseudonskog osnivača Satošija Nakemata. Bitkojn koristi takozvanu SHA-256 kriptografsku funkciju kao kao svoj dokaz rada. U aprilu 2011. Namecoin je napravljen kao pokušaj decentralizovanog DNS-a, koji bi znatno otežao cenzuru na interentu. Ubrzo nakon toga, Lajtkoin je napravljen, kao prva kriptovaluta koja koja koristi skriptu umesto heš funkcije. Još neke kriptovalute vredne pomena su:

• Pirkoin
• IOTA
• DASH
• Zcash
• Altcoins
• Ripple (XRP)

Način rada

Kada je jedan novčić poslat negde, ono što je u stvari poslato je kontrola te baze podataka, sa kodom koji je jedinstven za tu određenu transakciju. Kako se transakcije odvijaju, glavna knjiga (Blockchain) je stalno sinhronizovana širom sveta. Svaki korisnik u celoj mreži ima identičnu kopiju i pošto je Blockchain javan, ne može biti kontrolisan od bilo koje osobe.

Legalnost

Status legalnosti kriptovaluta varira od države do države i još uvek je nedefinisan ili u stanju promene u mnogima od njih. Dok većina država zakonom ne zabranjuje korišćenje kriptovaluta, njihov status kao novca nije čvrsto utvrđen. U zemljama kao sto su Maroko, Bolivija, Ekvador, Kirgistan, Bangladeš korišćenje Bitkojina je ilegalno i zakonom kažnjivo, dok je u većini drugih Brazil, Čile, Kolumbija, Argentina legalan.

Prednosti

• Hakovanje Blockchain je dosta težak posao, jer zahteva istovrmeno hakovanje nekoliko hiljada racunara, što je gotovo nemoguće.
• Ima ozbiljan potencijal da zameni trenutni novčani sistem u svetu, jer broj korisnika kriptovaluta raste.
• Niko ne može da promeni količinu novčića koji se koriste.
• Zbog ograničene količine novčića, otporan je na inflaciju.
• Nema potrebe da trošimo novac za nekakvo održavanje računa.
• Svako može da vidi sve transakcije koje su ikada napravljene.
• Nije kontrolisan ni od koga, već ima svoju sopstvenu mrežu po kojoj radi, odnosno koristi princip decentralizacije(takozvani "peer to peer").

Kritike i mane

• Transakcije kriptovaluta su nepovratan proces nakon nekoliko potvrda transakcije. Jedna od stvari koje kriptovalute nemaju u odnosu na standardne kreditne kartice je zaštita korisnika od prevare.
• Tradicionalni finansijski produkti imaju imaju jak i razvijen sistem za zaštitu potrošača, za razliku od kriptovaluta.
• Mnoge banke ne pružaju usluge kriptovalutama i njihovim korisnicima, takodje odbijajući da saradjuju sa digitalno-valutnim kompanijama.
• Kriptovalute treba da zadovlje mnoge uslove da bi mogle da se koriste na globalnom nivou. Npr. broj trgovaca Bitkojinom je mali, ali konstantno rastući.
• Sa tehnološkim napredovanjem, javljaju se potrebe za sve jačim računarima sa specijalizovanim hardverom i softverom za njihovo korišćenje.
• Mogu biti zauvek izgbljene/uništene zbog nekog štetnog softvera ili gubitka podataka na interentu.
• Zasnovane su na komplikovanim matematičkim algoritmima dekodiranja, tako da mnoge države imaju dosta oprezan pristup njima, bojeći se njihovih efekata na finansijsku sigurnost.
• Zabrane u određenim državama su dostigle nivo ogromnih novčanih kazni.

Zaključak

Bitkojn rast tržišne vrednosti

Broj korisnika kriptovaluta eksponencijalno raste iz dana u dan, u odnosu na standardne valute koje danas imamo. Međutim, postavlja se pitanje koliko će to da traje? Šta se tačno dešava tu? Da li su one pouzdane, ili će iz nekog nepoznatog razloga nestati jednog dana?
Uzmimo primer Bitkoina, kao (za sada) najpopularnije i najvrednije kriptovalute. Takođe, upravo se na nju odnose sve gorenavedene prednosti i mane. On je stvoren pre manje od 10 godina. Kroz svoju istoriju postojanja, imao je nekoliko padova, ali se posle svakog pada uvek vraćao vredniji nego što je bio. Trenutna vrednost jednog Bitkoina je 18285,96 USD i još raste, a početna je bila oko 0.3 USD.
Prema mišljenju nekih stručnjaka, "kriptovalute su tehnologija, a ne valute". Što u prevodu znači da one, kao i svaki softver ili program, imaju greške. Ali je svaka naredna kriptovaluta naprednija i bolja od prethodne. Tako će, prema mišljenju stručnjaka, jednog dana nastati "savršena kriptovaluta" koja će postati standard za ostale i koja će u potpunosti zameniti postojeće valute.