Корисник:Bas-Celik/Маркале

С Википедије, слободне енциклопедије

Масакри на Маркалама или Случај Маркале је назив за два инцидента на сарајевској пијаци Маркале која су се десила 5. фебруара 1994. када је страдало 68 људи, а рањено 144 и 28. августа 1995. када је страдало 37 људи, а рањено 90. Обадва догађаја су контраверзна и у јавности је о њима доста писано. Према пресуди Хашког трибунала у случају генерала Војске Републике Српске Станислава Галића, одговорност за обадва догађаја се приписују његовим јединицама. Галић је у Хагу по командној одговорности осуђен на доживотну робију. Поред става Хашког трибунала постоји и обиље другачијих виђења о томе које је одговоран за овај инцидент. Многи сматрају да је инцидент био организован од стране Армије Републике БиХ у циљу да се изазове интервенција НАТО снага против Републике Српске. Други инцидент је био повод који је изазвао НАТО бомбардовање Републике Српске. Према истрагама различитих балистичких стручњака, страдање цивила је изазвано гранатом или постављеном бомбом.

Иако постоје ставови да су одлуке Хашког трибунала објективне, па чак и да претстављају апсолутну истину, током свог рада Трибунал је добио велики број критика.

Маркале 1[уреди | уреди извор]

Први масакр на пијаци Маркале се десио 5. фебруара 1994. када је страдало 68 људи, а рањено 144. Дан прије инцидента, локална телевизија Хајат је пет пута најавила да ће се на пијаци Маркале наредни дан дијелити хлеб.[1] Они који су на дан инцидента чекали у реду за хлеб су видјели да је Армија Републике БиХ непосредно прије инцидента затворила све прилазе пијаци.[1] Према изјавама свједока у реду за хлеб, на пијаци Маркале су непосредно прије инцидента припремљена санитетска кола и телевизијска екипа.[1]


Свједоци су примјетили и двоје телевизијских сниматења који су се непосредно прије експлозије сакривали у улазу у зграду издавачке куће Свијетлост.[1] Ови сниматељи су били у позицији да одмах направе снимак за телевизију.[1] Након тога је дошло до експлозије у подне између 12:10 и 12:15. Снимци догађаја које је направила тв станица под контролом власти Републике БиХ[2] је одмах постала снимак широм свијета.[3] У Би-Би-Си свјетском сервису су били изненађени брзином којом су примили снимке из Сарајева.[3] Већина западних медија су претходно истрази оптужили Србе за овај инцидент.[4] За овај инцидент су власти Републике БиХ оптуживале Републику Српску, а власти Републике Српске су оптуживали власти Републике БиХ.[3]

Новинар Њујорк Тајмса Дејвид Биндер је изјавио да је муслиманска полиција зауставила представнике ОУН и докторе да дођу на мјесто инцидента, а мртви и рањени су пренешени у болницу 25 минута након инцидента.[5]


Истрага[уреди | уреди извор]

Маркале 2[уреди | уреди извор]

Тумачења Хашког суда[уреди | уреди извор]

Јануара 2004. године, тужиоци Међународног кривичног суда за злочине почињене на простору бивше Југославије у случају против српског генерала Станислава Галића који је командовао Војском Републике Српске на подручју Српског Сарајева, су представили као доказ балистички извештај контраверзног[6][7] [8], балистичког експерта Берка Зечевића. Зечевићева истрага је открила шест могућих мјеста са којих је дотична граната могла бити испаљена, од којих су пет били положаји ВРС-а, a једно под контролом Армије РБиХ. Место под контролом Армије РБиХ је било видљиво проматрачима УНПРОФОР-а[тражи се извор], који су потврдили да тог дана ни једна граната није била испаљена са тог положаја.[тражи се извор] Берко Зечевић је даље објаснио да су се неки дијелови пројектила могли производити само у два мјеста, а обадва су била под контролом Војске Републике Српске. Истраживајући правац минобацачког пројектила за кога је Зечевић тврдио да је од 120 мм, он је самостално утврдио како је он испаљен са српских положаја на подручју села Мрковићи, сјевероисточно од старог града. Судија ТАЈ И ТАЈ је пресудио да је Галић крив без основане сумње за свих пет гранатирања за које су га тужиоци оптужили, укључујући и Маркале, те је осуђен на доживотну робију. Према тврдњама Хелсиншког одбора за људска права у Србији, одлука суда је игнорисана у самој Србији и Црној Гори[9].

Тумачења која одступају од Хашког суда[уреди | уреди извор]

Тадашњи командант УНПРОФОРА-а генерал Мајкл Роуз је након инцидента изјавио да не може да се утврди одакле је граната испаљена.[8] Руски пуковник Андреј Демуренко је одмах после гранатирања пијаце Маркале у Сарајеву, у тадашњој Републици БиХ, изјавио да су Срби неоправдано били оптужени само зато да би то био повод да их нападне НАТО [10]. Пуковник Демуренко, који је био начелник штаба једног сектора миротвораца у Сарајеву и командант руског миротворачког батаљона, сачувао је комплетну документацију која се односи на Маркале. Показао је анализу коју су направили француски официри у сарадњи са Холанђанима и Данцима. У тој анализи се само доказује да су гранате испаљене са српских положаја а никакве друге хипотезе се не спомињу.

"Кренуо сам, на основу анализе коју су направили Французи, до места одакле је требало да наводно, гађају српски минобацачи. На површини од сто метара, где је требао бити тај злокобни минобацач, није било апсолутно никаквих трагова на трави. Војници одлично знају да тамо где се фиксирају минобацачи мора да остане траг. Друго место, где су по француским прорачунима требали бити српски минобацачи, било је шумовито. Добро је познато да минобацачи не могу да гађају из шуме, јер гране могу да зауставе гранату. Осим тога, због зграда које окружују Маркале, ни случајно није могла стићи граната са српских положаја. Свакоме ко барем мало зна нешто о артиљерији јасно је да граната не може да шета. Осим тога, било је нелогично да једна граната побије и рани толике људе а две остале нису никога ни огребале", сећа се Демуренко.

Познати московски историчар, Константин Никифоров, који је једно време радио и као писац говора Бориса Јељцина, у својој књизи пише и о масакрима на Маркалама.

Никифоров тврди да су официри руског батаљона, који се налазио око Сарајева, категорички тврдили да Срби нису могли гранатирати Маркале. Тај историчар је дошао до информација да у августу 1995. године Маркале нису гађане из минобацача, већ су, по сценарију западних обавештајних служби, ту крваву акцију обавили Муслимани, са једне од суседних вишеспратница.

Никифоров је уверен да су и у фебруару 1994. године западне службе организовале акцију под називом - “Циклон-1” када је на Маркалама погинуло много људи. И тада су крваву акцију извели Муслимани. Циљ оба “циклона” је био да се створи повод да НАТО нападне српске положаје.

Посљедице[уреди | уреди извор]

Иако је био предмет контроверзи,[6][7] [8] ко је одговоран за инцидент, НАТО је оптужио Војску Републике Српске и искористио Маркале као повод за улазак НАТО-а у рат против Републике Српске у војној операцији под кодним именом „Операција намерна сила“ (Operation Deliberate Force) и наставак акције НАТО-а и Републике Хрватске против Републике Српске Крајине започете двадесетак дана раније, с циљем ослабљивања војне моћи Војске Републике Српске која пријети или би могла пријетити подручјима које је УН окарактерисао као „сигурним зонама“.[11] Тим акцијама потпуно је протјерано српско становништво са територије Книнске Крајине, као и српско становништво из западних и југозападних дијелова Републике Српске (Високе Крајине). Република Српска је војнички поражена од стране НАТО пакта и била је принуђена да потпише мир у коме је изгубила више од трећине своје дотадашње територије.


The 1994 Markale "Market Massacre"[уреди | уреди извор]

  • "French television reported last night that the United Nations investigation into the market-place bombing in Sarajevo two weeks ago had established beyond doubt that the mortar shell that killed 68 people was fired from inside Bosnian [Muslim] lines." ["UN tracks source of fatal shell," (London) The Times, 2/19/94] [1]
  • "For the first time, a senior U.N. official has admitted the existence of a secret U.N. report that blames the Bosnian Moslems for the February 1994 massacre of Moslems at a Sarajevo market. . . . After studying the crater left by the mortar shell and the distribution of shrapnel, the report concluded that the shell was fired from behind Moslem lines." The report, however, was kept secret; the context of the wire story implies that U.S. Ambasador Albright may have been involved in its suppression. [DPA, 6/6/96] [2]
  • For a fuller discussion of the conflicting claims, see "Anatomy of a massacre," Foreign Policy, 12/22/94, by David Binder; Binder, a veteran New York Times reporter in Yugoslavia, had access to the suppressed report. Bodansky categorically states that the bomb "was actually a special charge designed and built with help from HizbAllah ["Party of God," a Beirut-based pro-Iranian terror group] experts and then most likely dropped from a nearby rooftop onto the crowd of shoppers. Video cameras at the ready recorded this expertly-staged spectacle of gore, while dozens of corpses of Bosnian Muslim troops killed in action (exchanged the day before in a 'body swap' with the Serbs) were paraded in front of cameras to raise the casualty counts." [Offensive in the Balkans. стр. 62] [3]

The 1995 "Second Market Massacre"[уреди | уреди извор]

  • "British ammunition experts serving with the United Nations in Sarajevo have challenged key 'evidence' of the Serbian atrocity that triggered the devastating Nato bombing campaign which turned the tide of the Bosnian war." The Britons' analysis was confirmed by French analysts but their findings were "dismissed" by "a senior American officer" at U.N. headquarters in Sarajevo. ["Serbs 'not guilty' of massacre: Experts warned US that mortar was Bosnian," (London) The Times, 10/1/95] [4]
  • A "crucial U.N. report [stating Serb responsibility for] the market massacre is a classified secret, but four specialists -- a Russian, a Canadian and two Americans -- have raised serious doubts about its conclusion, suggesting instead that the mortar was fired not by the Serbs but by Bosnian government forces." A Canadian officer "added that he and fellow Canadian officers in Bosnia were 'convinced that the Muslim government dropped both the February 5, 1994, and the August 28, 1995, mortar shells on the Sarajevo markets.'" An unidentified U.S. official "contends that the available evidence suggests either 'the shell was fired at a very low trajectory, which means a range of a few hundred yards -- therefore under [Sarajevo] government control,' or 'a mortar shell converted into a bomb was dropped from a nearby roof into the crowd.'" ["Bosnia's bombers," The Nation, 10/2/95] [5]
  • At least some high-ranking French and perhaps other Western officials believed the Muslims responsible; after having received that account from government ministers and two generals, French magazine editor Jean Daniel put the question directly to Prime Minister Edouard Balladur: "'They [i.e., the Muslims] have committed this carnage on their own people?' I exclaimed in consternation. 'Yes,' confirmed the Prime Minister without hesitation, 'but at least they have forced NATO to intervene.'" ["No more lies about Bosnia," Le Nouvel Observateur, 8/31/95, translated in Chronicles: A Magazine of American Culture, January 1997] [6]

Independent[уреди | уреди извор]

  • Muslims 'slaughter their own people': Bosnia bread queue massacre was propaganda ploy, UN told [7]

MARKALE MARKET MASSACRE (No. 1)[уреди | уреди извор]

  • MARKALE MARKET MASSACRE (No. 1) [8]
  • THE STAGE FOR MARKALE MASSACRE [9]
  • MARKET PLACE SLAUGHTER [10]
  • According to the final UNPROFOR report of its Markale massacre investigations, a 120 mm mortar shell fell between 12:10p.m. and 12:15 p.m. into the market detonating upon hitting the asphalt. Such shells weigh about 26 pounds and carry 5 pounds of high explosives. The market area, 100 feet by 164 feet, is faced by seven to eight-story buildings on the north and east sides. Mortar bombs tend to spray shrapnel in a characteristic splash pattern in the direction of the launch. By establishing the outermost "wings" of a shrapnel splash, a baseline can be drawn. When that line is bisected by a perpendicular line drawn through the center of the impact, the direction of the launch can be determined. Additionally, if the hole made by the shell and the alignment of the tail fin are properly measured, the angle of descent can be determined.

A French UNPROFOR lieutenant accompanied by a warrant officer arrived five minutes after the detonation and stood watch at the marketplace until officers specialized in artillery - a French lieutenant and a sergeant major- arrived about 2. p.m. to analyze the crater. The specialists took acompass sighting based on "the shrapnel scrape pattern" to measure the direction of the projectile. They reported the mortar shell bearing to be "0620 mils," or a northerly direction. They also removed the shell's tailfin. At 3 p.m. a French captain, also assigned to examine the site, marked lines formed by the characteristic "wings" of the mortar fragment splash and reckoned the bearing to be 0800-1,000 mils, a far more easterly direction. With that direction in mind, he reckoned the descent angle as sharp - 1,400 mils, or about 79 degrees - to carry the shell over an adjacent 60-foot-tall building. Elis estimate would most likely have placed the weapon's launch site behind Muslim lines. four hours after the explosion, a Canadian major made a third, independent investigation and came to the conclusion paralleling that of the initial analysis of the French lieutenant, but differing considerably from the second analysis, by the French captain. The Canadian reported that the bearing was from the north-northeast and has a shallower angle of descent,closer to 70 degrees." [11]

  • According to Binder, the report said U.N. peacekeepers were prevented by Moslem police from entering the site in the aftermath of the explosion. No doctors were allowed on the scene and the 197 victims were carried away to hospital within 25 minutes. After studying the crater left by the mortar shell and the distribution of the shrapnel, the report concluded that the shell was fired from behind Moslem lines. [12]
  • ARTICLES CORROBORATING MUSLIM RESPONSIBILITY FOR MARKALE SHELLING [13]
  • Lord David Owen: "Balkan Odyssey" General Rose was reportedly furious and went to the Bosnian Presidency to persuade President Izetbegovic and his military chief, General Delic, to attend. Those around General Rose have never made any secret of the fact that at that meeting he told the Bosnian Muslim leaders that he had just recieved technical information which pointed to the mortar bomb having come not from Serb-controlled areas but from a Muslim-controlled area. [14]
  • THE AFTREMATH [15]

YUGOSLAVIA: THE AVOIDABLE WAR (Рат који се могао избјећи), Staged Sarajevo Atrocities (филм на imdb [16])[уреди | уреди извор]

  • Дан прије инцидента, локална телевизија Хајат је пет пута најавила да ће се на пијаци Маркале наредни дан дијелити хлеб.[1]
  • Снимци догађаја које је направила тв станица под контролом власти Републике БиХ, су одмах постали дио новинарских извештаја широм свијета. [12]
  • Према изјавама свједока који су на дан инцидента чекали у реду за хлеб на Маркалама, Армија Републике БиХ је непосредно прије инцидента затворила све прилазе пијаци.[1]
  • Према изјавама свједока у реду за хлеб, на пијаци Маркале су непосредно прије инцидента припремљена санитетска кола и телевизијска екипа.[1]
  • Свједоци су примјетили и двоје телевизијских сниматења који су се непосредно прије експлозије сакривали у улазу у зграду издавачке куће Свијетлост.[1]
  • Ови сниматељи су били у позицији да одмах направе снимак за телевизију.[1]
  • Канадски генерал-мајор Луис Макензи је изјавио „Било је сумњи, зато што су медији били на лицу мјеста. Зато што је улица била затворена, па онда отворена. Ред за хлеб се створио, а одмах иза тога се десила експлозија“.[1]
  • Доктор Бориша Старовић, декан Медицинског факултета у Сарајеву, који је превијао рањене у инциденту, је објавио у Америчком журналу, да на рањенима није пронашао ране које се добијају експлозијом гранате. Он је додао да су сви рањени имали повреде искључиво у доњим дијеловима тијела, а да нико није имао повреде на прсима или глави. Као и да су овакве врсте рана индикација да се не може радити о гранати, већ да је ријеч о постављеној бомби.[13]

The war in Bosnia-Herzegovina: ethnic conflict and international intervention[уреди | уреди извор]

  • Сви западни медији су одмах почели да оптужују Србе за овај инцидент.[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л YUGOSLAVIA: THE AVOIDABLE WAR (Рат који се могао избјећи), Staged Sarajevo Atrocities, 15 min (језик: енглески)
  2. ^ YUGOSLAVIA: THE AVOIDABLE WAR (Рат који се могао избјећи), Staged Sarajevo Atrocities (језик: енглески)
  3. ^ а б в Fish/>
  4. ^ а б Steven L. Burg, Paul S. Shoup "The war in Bosnia-Herzegovina: ethnic conflict and international intervention". страна 166-167.
  5. ^ Julia Gorin: About that “Serbian” Siege of Sarajevo 09.05.2008. (језик: енглески)
  6. ^ а б Глас Српске: Пантелија Ћургуз - Зечевић умијешан у експлозију на Маркалама, 22.02.2011. (језик: српски)
  7. ^ а б РТРС: Караџић оспорава вјештачење за Маркале 1, 23.02.2011. (језик: српски)
  8. ^ а б в Glas Srpske> Караџић: Зечевић пристрасан, 23.02.2011. (језик: српски)
  9. ^ http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/3459965.stm.
  10. ^ Русская линия / Новости / «Сербы не причастны к взрыву на сараевском рынке»
  11. ^ „AFSOUTH Fact sheets: "Operation Deliberate Force”. Архивирано из оригинала 16. 02. 2011. г. Приступљено 11. 07. 2011. 
  12. ^ YUGOSLAVIA: THE AVOIDABLE WAR (Рат који се могао избјећи), Staged Sarajevo Atrocities, 13 min (језик: енглески)
  13. ^ YUGOSLAVIA: THE AVOIDABLE WAR (Рат који се могао избјећи), Staged Sarajevo Atrocities, 14 min (језик: енглески)

Литература[уреди | уреди извор]

  • Offensive in the Balkans: The Potential for a Wider War as a Result of Foreign Intervention in Bosnia-Herzegovina, Yossef Bodansky, International Media Corporation Ltd. Empire House, 175 Piccadilly, Suite 1A, London W1V 9DB, United Kingdom (1995) ISBN 0-9520070-4-5 [17] (језик: енглески)

Извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]