Корисник:Bojana Vidakovic

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Википедија:Вики гимназијалац/Томас Лоџ[уреди | уреди извор]

Томас Лоџ (1558 - септембар 1625) је био енглески драматург и писац Елизабетанског и Јакобинског периода.

Рани живот и образовање[уреди | уреди извор]

Рођен је око 1558. године у Вест Хему, као други син сер Томаса Лоџа, који је био градоначелник града Лондона од 1562-1563 године. Очух његове мајке био је сер Вилијам Лекстон, други градоначелник града Лондона. Томасов брат, Вилијам, оженио је Мери, ћерку мајстора Ревела, Томаса Благрејва. Образован је у Трговачкој Тејлоровој школи и Тринити колеџу, Оксфорд; добио је бакалауреат (БА) 1577. године и магистратуру (МА) 1581. године.

Каријера[уреди | уреди извор]

Године 1578. ушао је у Линколнову гостионицу, где су, као и у осталим Дворским гостионицама, љубавна писма и жетва дугова били уобичајени. Лоџ је, занемарујући жеље своје породице, почео да се бави литературом. Када је покајник Стефан Госон (1579) објавио "Школу злостављања", Лоџ је одговорио "Одбраном поезије", "Музиком и сценским делима" (1579 или 1580), што је показало извесну уздржаност, поред снаге и учености. Памфлет је био забрањен, али изгледа да је кружио приватно. Госон је одговорио делом "Драма оповргута у пет чинова"; Лоџ је узвратио својим "Аларумом против Усурера" (1585) - трактатом који је могао бити резултат личног искуства. Исте године написао је прву причу на свој рачун у прози и стиху, "Пријатна историја Форбонијуса и Присцерија", оба публикована и поново штампана са Аларумом.

Писање драме[уреди | уреди извор]

Од 1587. па на даље изгледа да је начинио више покушаја за писање драме, мада је за већину тих покушаја приписаних њему реч само о претпоставци. Вероватно никада није постао глумац, а закључак Џона Пејна Колијера о томе почива на двема претпоставкама, да је "Лоџ" из рукописа Филипа Хенслоа био извођач и да се звао Томас, од којих ни једна није подржана текстом (видети ЦМ Инглбај, "Да ли је Томас Лоџ био глумац?" 1868). Како је био на мору са капетаном Кларком у експедицији на Терцеиру и Канаре, Лоџ је 1591. отпутовао са Томасом Кавендишом у Бразил и Магеланов мореуз, вративши се кући до 1593. Током експедиције на Канаре, да би избегао досаду током пута, написао је прозне приче "Розалинда" и "Еуфесово златно завештање", које су штампане 1590, након што је завршио причу "Шексипирово Како бам драго". Новела, која дугује нешто, мада не значајно, средњовековној "Причи о Гамелину" (неоправдано приложеној фрагментираној "Причи о колачу" у извесним рукописима Џефрија Чосера), написана је у ефуистичком маниру, али привлачна по заплету и ситуацијама које проистичу из њега. Пре одласка на другу експедицију објавио је историјске романсе, "Робертова историја" и "Други војвода од Нормандије", прозваног "Роберт ђаво"; иза себе је оставио публикацију "Катарос Дијогенис у својој јединствености", говор о бесмртности Атине (Лондона). Оба су се појавила 1591. године. Друга романса у маниру Лајла, "Еуфесова сенка, Прича о чулима" (1592), појавила се док је још био на путовањима.

Лоџов познати драматурски рад је мали по квантитету. У сарадњи са Робертом Грином, вероватно 1590, написао је у популарном стилу, али слабо дело, "Огледало Лондона и Енглеске" (објављено 1594). Већ је написао "Ране грађанског рата" (написано вероватно почетком 1587, а објављено 1594, постављено као драма за читање у Глоб театру 07. фебруара 1606), добро другоразредно дело, напола у стилу хронике његовог доба. Флеј је видео основ да додели Лоџу "Муцедоруса и Амадину", коју су изводили "Краљичини људи" око 1588, део са Робертом Грином у "Џорџу Грину", "Пинер из Вејкфилда" и Шекспиров други чин "Хенрија VI"; такође га сматра, бар делом, аутором дела "Права хроника краља Лира и његове три кћери" (1594); као и "Мучна владавина Џона, краља Енглеске" (1588); у случају друге две драме дозволио је да је то додељено Лоџу само као сараднику. Лоџ је "Млади Јувенал" Гриновог "Гриза од смисла за хумор", што више није опште прихваћена хипотеза. У каснијем делу живота - вероватно око 1596, када је објавио "Мизерни смисао за хумор" и "Светско лудило", датирано према Лоу Лејтону из Есекса, и религиозном трактату "Просопопеја" (који је, како се чини, био његов), у којима окајава "развратност" других дана - постао је католик и почео је да се бави медицином, за шта је Вуд рекао да се квалификовао добијањем звања у Авињону 1600. године. Две године након тога добио је звање лекара (МД) на Универзитету у Оксфорду.

Проза[уреди | уреди извор]

Његова друга романса, "Живот и смрт Вилијама Дугобрадог" (1593), била је успешнија од прве. Лоџ је из новог света донео са собом дело "Маргарита из Америке" (објављено 1596), романсу пуну описа који се смењују са стиховима. Већ 1580. Лоџ је дао свету издање песама под насловом главне међу њима "Сцилаес Метаморфозис, везаност са несрећном љубављу Глаукуса", познатије као "Глаукус и Сцила". До ове приче Шекспир је вероватно био задужен идејом "Венере и Адониса". Изгубивши рад "Морнаров календар", мора да је на један или други начин испричао своје морске авантуре.

Ако је Лоџ, како се предпоставља, био Алкон у "Колин Клаутовом поновном повратку кући", то је можда био утицај Едмунда Спенсера, што је водило састављању "Филиса", издању сонета, у коме се чини да је глас природе само сада, а онда постаје чујан, издатог са наративном поемом "Жалба Елсиреда" 1593, "Смоква ѕа Момуса", по јачини названа најранијом енглеском сатиром, која садржи еклоге адресиране Данијелу и другима, посланицу адресирану Мајлку Дрејтону, и друга дела која су се појавила 1595.

Академски рад[уреди | уреди извор]

Његов рад од тада је добио много озбиљнију ноту, обухватајући преводе Јосифа (1602), Сенеке (1614), "Збирке знања", де Бартасовог "Божанственог Сапмаина" (1625 и 1637), поред "Расправе о куги" (1603) и популарни приручник, који је остао необјављен, о "Домаћој медицини". Почетком 1606. изгледа да је напустио Енглеску, да би избегао прогањање уперено против католика; то датира и његово писмо из 1610. захвањујући енглеском амбасадору у Паризу који му је омогућио повратак у сигурност. Био је у иностранству по хитним приватним пословима једне врсте, а друге врсте у 1616. Од овог доба до смрти није остало ништа да се забележи о њему.

Споменице и захвалнице[уреди | уреди извор]

100 измена