Корисник:BrankaVV/песак

Радосав Чикириз
Лични подаци
Датум рођења	1823.
Место рођења	Рти, Кнежевина Србија
Датум смрти	1864.(1864-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (40/41 год.)
Место смрти	Рти, Кнежевина Србија
Уметнички рад
Поље	Клесарство
Правац	Каменорезаштво западне Србије
Потпис

Радосав Чикириз (1823−1864) био је клесар из села Рти. Родоначелник и најзначајнији представник Драгачевске школе каменореза.

Потпис на гробљу у селу Ртари

Живот

Рођен је у селу Рти око 1823. године.

Дело

Узори

Простор деловања

Чикиризови радови срећу се на веома пространом подручју, што је доказ да је, као добар каменорезац, био надалеко тражен. Опслуживао је наручиоце од Рудника до Златара и од Жиче до близу Раче. Клесарио је по Драгачеву, рудничком Поморављу и Старом Влаху. Радио у девет срезова: драгачевском, моравичком, ариљском, златиборском, пожешком, трнавском, жичком, љубићком и таковском.

Има га у субоворском Озрему, моравском Мојсињу, голијској Придворици, златиборским Кремнима. Приспевао је и преко границе, у иностранство - у Нову Варош, која је, у његово доба, била у Отоманском царству. Тамо је изрезао и исписао крстате мраморе Алекси Кујунџићу, оцу ивањичког екмеџије Вујице (1848), и чувеном марвенокупцу Ђорђу Хаџисимићу, иначе Цуци, који је трговао са Дубровником (1862).

Источници

правио источнике (чесме) поред рабаџијско-кириџијских путева. Поред сваког - корито за напој уморних коња и волова.

Кремна, код Мољковића хана - путницима између Вишеграда и Ужица пожелео је питку воду а улагачу новца и мајстору благослов: „Пиј, брате, и реци фала! Награди, Боже, онога којије ово плаплио и својом руком радио!”

Остали су у планини, крај главних караванских постаја. Једаи на Катићима под Мучњом, други у Лиси, на Вијенцу, трећи - у Ртарима, при врху Јелице.

Чесма на конаку кнеза Милоша у Горњој Добрињи.

Надвратници, плоче

портали, фризови, надвратници и зидне плоче на црквама, манастирима и конацима који су у његово време подизани, поправљани и обнављани.

Вујан: Сеј конак согради се при владенију србског књаза Александра Карађорђевића... (1853)

Јежевица: на надвратнику је штитолики грб кнежевине Србије, обгрљен двема лиснатим гранчицама и „оглављен” разведеном круном. Десно од грба је шестокрили анђеосерафим, а лево - сплет слободно обликованих ловорових листова. Испод анђела је рука која држи стилизован крст.

Надгробни споменици

Материјал

израђивао споменике, источнике, надвратнике.

надгробна обележја у облику учетврћеног стуба тесаника, без капе, на чијим је боковима укопавао издужена правоугаона поља за уписивање покојничких животописа

Осим ових стубова од драгачевског пешчара, исписао је и доста пљоснатих крсташа од студеничког мермера

четрдесетак масивних крстова од тврђег кабларског песковика или од буковичког црвенкастог љутика.

надгробне плоче - највише по црквеним и манастирским портама. Од световних људи оне су само ознаке гробног места понеког сточарског трговца, виђенјег кмета, председатеља примиритељног суда, посланика Светоандрејске скупштине.

Списак дела

Споменике са „капом” клесао је од живичког пешчара. Тек по неки је са придодатом надгробном плочом.

Ликове покојника резао је

Фигуре су изведене је у плитком рељефу, са нешто пластичније моделованим главама. Сви остали детаљи изведени су линеарно и плошно, само описани урезаном линијом. Одевени су у старинску ношњу: извезене антерије, фермене, фесове са кићанкама итд. Понекад су видљиви и упливи градске ношње, чиме је означавао помодарство млађих сељака.

Знатно ређе клесао је женске ликове које је одевао у китњасту ношњу: наборане сукње, либада и јелеке.

Полихромија

Првобитна полихромија још увек је присутна у траговима. Поједини споменици скорије су од стране потомака фарбани у плаво.

Научен писму на предвуковској азбуци, црквеном ћирилицом. Слова су му натпросечне лепоте, правилна и лако читљива.

Примењивао је чудну интерпункцију: реч је веома често одвајао запетама, а понекад ју је стављао иза сваке речи. Раздвајање речи на слогове ради пеношења у нови ред означавао знаком једнакости. Ради лакшег читања, можда и ради повећања ликовне привлачности, речи је наизменично бојио.

Потписи

Потписивао се двојако. Уколико је сам израђивао камене таслаке, то је посебно наглашавао са:

реза и писа Радосав Чикириз из Драгачева иначе села Ртију

Овај камен градио и написао Радосав Чикириз из села Ртију

На споменицима које је су израдили други каменоресци, а он само украшавао клесаријама, најчешће потписивао са:

Написа Радосав Чикириз от села Ртију

Писа Радосав Чикиризовић

Писатељ био Радосав Чикириз Драгачевац

Подписа га каменорезац Радосав Чикриз из села Ртију.

Галерија

• 

Епитафи

Натписе најчешће је почињао дозивима:

О љубезни српски роде,

умољено стани мало овде,

да разумеш кога ова ладна плоча крије!

Радосав Чикириз је састављао „стихове у духу опела и у духу гусала” говорећи о пролазности и трошности човековог земног живота:

Не диви се, читатељу, гробу моем,

тако буде и у животу твоем.

Овде моје кости почивајут

и судбину Божију ожидајут.

Која коса покосила мене,

’оће, знај, и тебе,

само време у кое ће нико не зна,

памтити зато: имај срце чисто.

Ништа вечно на овоме свету:

што је било, то је сад престало,

што је сада, престаће ма када.

Споменик Стефану Затеги (†1844) (Лиса – Гробљиште)

Овде почива раб божи

СТЕФАН ЗАТЕГА

главни срб от села Лиса

бивши кмет 8 Г.

поживијо 42 Г :

умре од 30 г ноембра 1844 :

писа радосав Чикириз из Ртију

Споменик Маринку Илићу (†1846) (Граб – Илићи)

Овде почива

раб Божи

МАРИНКО

син мијаила илића

Ж: села Граба

поживи 27. г:

и престависе

26. Марта 1846. Г:

написа Радосав чикириз из села ртију

Споменик Петру Обрадовићу Плазини (†1846) (Губеревци – Плазине)

1846

овде почива

ПЕТАР ОБРАДОВИЋ ПЛАЗИНА

поживе 42 Г.

и умре 13 маија

и ови плац земље свое

приложи под гробле

за вечити спомен

и први гроб ови овде

писа радосав Чикириз из села ртију

Споменик Јовану Крсмановићу (†1848) (Рти – Ђекићи)

Овде почива Раб Божи

ИОВАН КРСМАНОВИЋ иначе Чикириз

Жител Ртијански

коие у време рата крабри воиник био

и на битке вредно полазио

јуначки се борио с турцима

за србску славу и слободу

1806. г от скоплака сулеман пашине воиске

на Радалеву рана допануо

за веру и отечество против безакони тирана

и крвљу своиом трипут покропио за

крст частни и за Христов: закон:

поживи: 74 г.

умре 21 октомбра 1848

Оваи билег воздвигошему

синови Вукосав Милош и Микаил

а спомоћу своег стрица Илие

а писаому и градио Ученик Радосав синовац его

а Петар ковач братучед его

сечива градио за ови камен

Споменик Јакову Новичићу (†1849) (Граб – крај школе)

1849

овде почива

ЈАКОВ

син Мијаила Новичића

из Села Граба

поживе... Г;

и Погибе за правду

Жертвујући Пред кућом,

своиом

од злобива коншије

Павла Илића

а и Прегдашњи

крвопилаца Србски

Споменик Крсману Сретеновићу (†1850) (Рти – Чикиризи)

Овде почива раб божи

КРСМАН

ђак он е син био единац

Јанка сретеновића чикириза

и матере Пауне.

и у 13-ои години своиој Младости

на превелику тугу и жалос.

роду своему уморен срдоболом

1. септембра 1850 лета

Бог даму удари раиско населе

(...)

Споменик Миловану Раковићу (†1850) (Трешњевица – Поље)

Овде почива раб божии

МИЛОВАН РАКОВИЋ

Жител С: Црешњевице

Поживе 50. Год.

и Бист главни Кмет примиритељног. Суда

и коиои подобиу 12 ст Г.: Судио

и при свакои Чести Умро Сеп: 21-ог 1850 Г:

МИЛОВАНЕ

Бог да ти Душу Опрости

и лакати Матера Земља која те покрива:

Ово камене дао градити твои Син Живота Р:

А писа и реза Радосав Чикириз из Села Ртију.

1850. Г:

Споменик Василију Комадини (†1851) (Лиса – Поље)

Овде почива раб божи

ВАСИЛИЕ КОМАДИНА

бивши Преседател

Примирителног Суда

обштине Лишке

Поживи 55 Год:

умре 12 Фервуара 1851. Г:

оваи Билег Воздвигошему

синови Глишо и Дмитар и Коста и Млађен

писа Радосав Чикириз

Споменик Јанку Срет. Чикиризу (†1851) (Рти – Чикиризи)

Премили србски роде

приђи ближе и реци

Бог Дага Прости

Овде почива Раб Божи

ЈАНКО СРЕТ. ЧИКИРИЗ

марвенокупац

Жите овог села ртију

које от свог рођења 37-ме

а от христа 1851 године

13-ти дан марта

временост са вечностију променио

оваи билег градишему браћа чикиризи

под управленијем њихова бр[ата]

Радосава

Споменик Симону Перишићу (†1852) (Вучковица – Дуканци)

Овде

СИМОН ПЕРИШИЋ

от села Вучковице

поживи 100. Год:

а умре 5. фебруара 1852. Г.

оваи билег удари му син Радисав

а писа Радосав чикириз из села ртију

Споменик Микаилу Миливоевићу (†1855) (Гуча – гробље код школе)

Оваи гроб први почетак

том гробју дасе зна:

Овде почива раб божии

МИКАИЛ МИЛИВОЕВИЋ

от фамилие броћића.

бившиј жител гучки

поживи 46 год;

а престависе 27 августа 1855 . Л:

Буди ему вечна памјат:

споменик оваи подижему

Его син Милутин

а писа и гради Радосав Чикириз из Ртију

Споменик Гаврилу Ђорђевићу (†1857) (Дучаловићи – Подовчарско гробље)

овде почива раб Божи

ГАВРИЛО

син поч: Пантелие Ђорђевића

Бивши Абаџија

и житељ дучаловски

поживи 25. Г:

а умре 14: ијануара 1857 =

споменик оваи Сподиже му

верна супруга Его Мара

а са знањем и трудом:

еја девера Павла Аксентиевића

из Тог Села

и подписа Радосав Чикириз от села ртију

Помени господи в Царству твоем

Споменик Томи Крсмановић (†1858) (Рти – Чикиризи)

овде е укопато тело

раба божие

ТОМЕ

супруге Сретена Р. Крсмановића

иначе чикириза из Ртију

а кћери Антонија алексића

иначе мунића старовала из страгарчине

и станоике маике иои

она е поживела 69 год:

и преставиласе 3 Декембра 1858. Год

Бог да иои душу прости

во веки веков амин:

спомен оваи подигоше

њени Мили Синови

Радисав и Радосав и Паун

Споменик Сретену Радовановићу Крсмановићу (†1859) (Рти – Чикиризи)

Овде укопато тело раба божиег.

СРЕТЕНА РАДОВАНО: КРСМАНО.

иначе чикириза из Ртију

бившег воиника Итрог.

у оно време Рата карађорђева.

он е поживио 75 година

и преставио се 30 Септ: 1859 Лета

вечна му памјат и блажени покои:

споменик оваи место почитанија

родитељу своему подигоше

благодарни синови Его

Радисав и Паун и Радосав

коие све ово писао

и градио своим рукама

Споменик Јовану Вуколићу (†1861) (Пилатовићи)

Приђи ближе Мили Србски роде

умолено постој Мало Овде

и прочитај надпис Гроба овог:

У ком мошти мое почивају,

и судбину Божију Ожидају:

блаженоупокојеног раба Божиег

ИОВАНА ВУКОЛИЋА

Бившег ученика Светог писма

кои поживио 12 год:

а преставиосе у вечност

10 Марта 1861 Г:

Спомен подиже отац

описаога радосав Чикириз с Ртиу

Споменик Илији Плазинићу (†1862) (Лапидаријум у Гучи)

Која коса покосила мене

оће знам и тебе

само време у коеће

нико незна памтити

зато имаи срце чисто

ИЛИЈА ПЛАЗИНЧИЋ

син стевана кнежевића

од фамилие куколске

из Миросаљаца

добродетелни домаћин

и трговац

поживи 73. Г.

престависе 9. октом. 1862.

Бог да га упо (...)

Амин

Оваи билег подигоше Илии

синовац тривун

и кћер станисава

А писа и изреза

радосав чикириз из села ртију

Литература

• Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир. 
• Росић, Милош (1995). Рти. Београд: Одбор за прочавање села САНУ. 
• Николић, Радојко (1989). Каменорезац Радосав Чикириз. Горњи Милановац: Дечје новине. ISBN 86-367-0306-9. 
• Николић, Радојко (1991). Сељакова душа на камену : (описи личности на надгробницима западне Србије). Горњи Милановац: Дечје новине. ISBN 86-367-0494-4. 
• Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
• Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
• Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4. 
• Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
• Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2. 

...............................................................

Српско-турски ратови (1876-1878) на надгробним споменицима западне Србије чине важне историјске изворе значајне за проучавање састава Војске Кнежевине Србије, битака, затим хроника појединих насеља, различита генеалошка истраживања итд.

Српско-турски ратови вођени су са прекидима од 1876. до 1878. године са фронтом од Неготина до Дрине, на „линији од преко 1000 километара, што је права реткост у дотадашњој ратној историји уопште, и то - између једне мале земље и велике турске царевине”.

Кнежевина Србија имала је стајаћу и народну војску која се делила на пешадију, коњицу, артиљерију и жандармерију. Народну војску чинили су војни обвезници од 20 до 50 година, подељени по годиштима у три класе. Почетком 1876. године формирана је Ибарска војска, састављена од Западноморавске дивизије и Шабачке бригаде I класе. Бригаде и батаљони носили су називе по ондашњим срезовима: Руднички, Моравички, Драгачевски, Ариљски, Трнавски... Војници су у највећем броју припадали пешадији, али се у епитаф среће и понеки коњаник − каваљерист, артиљерац, тобџија и пионир. Надгробни натписи сведоче о оновременој војничкој терминологији: војник прве и друге класе, редов, десетар, водник, заставник, командир, четовођа, наредник, поручник, ађутант, командант. Затим војне јединице: чета, баталион и бригада, па изрази који упућују на родове војске: пјехота, катана, каваљерист, коњаник, артиљерија, тобџија, брдска батерија. Петнаестак речи означава појмове из области вођења рата: битка, бој, борба, мегдан, бојно поље, бојна линија, позиција, борац, ратоборац, шиљбок, витез, народна војска, стојећа војска, турска сила, жртва.

Подела споменика

Ратницима ових ратова највише камених обележја - надгробника и крајпуташа са аутентичним ликовним и писаним садржајима подигнуто је на подручју између Јавора и Рудника. Могу се поделити у две групе групе:

Кенотафи

Прве представљају кенотафи - „споменици над празним гробом” подизани војницима сахрањеним на бојиштима дуж линије фронтаили незнано где. У Србији ова пракса започиње са подизањем споменика учесницима Првог и Другог српског устанка, а свој пуни замах добија након Балканских и Првог светског рата, када су кенотафи подизани не само крај путева − такозвани крајпуташи, већ и у црквеним портама и на сеоским гробљима, о чему сведочи натпис:

Ево мој спомен вође

али није моје тело вође

већ сам га оставијо на положају

на бојној линији.

Надгробници

Другу врсту чине надгробни споменици подигнути војницима који су преживели ослободилачке ратове, а чије је учешће у ратовима посебно истицано уобичајном епитафном фразом :

поштовани грађанин и житељ овог села (...)

кои часно поживи (...)

бивши војник

у српско турском рату 1876 и 7 и 8 год.

Епитафи

У натписима се среће и зачетак ратничког надгробног песништва, у првом реду у дозивним почецима епитафа. Стихованим дозивима обраћало се српском роду и путницима у десетерцу, понекад и у осмерцу:

Приђи ближе мили читатељу

труда свога немој пожалити

тужан овај спомен прочитати

те ти види ко овде почива

мртво тело на даљини оста.

Натписи са споменика дати хронолошки, по старом, Јулијанском календару:

..........................................................................

Натписи са споменика дати хронолошки, по старом, Јулијанском календару.

А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ћ Џ Ш

Ариље

Бреково

Споменик Благоју Марковићу (†1876) (Бреково)

Овде почива раб божи

БЛАГОЕ

син почившег

Радоице Марковића

пож. 22 г.

погибе на боју

на Калипољу

24. јунија 1876.

Ови крс подиже му

брат Здравко

и мајка Госпава.

Донеше му кости

у обшто гробље.

Трешњевица

Споменик Стефану Павловићу (†1876) (Трешњевица)

Ој путничке чекни мало,

не пожали труда свога

што ћеш стати и читати

биљег овај.

Реци Бог да прости душу

СТЕФАНА ПАВЛОВИЋА

из Трешњевице

храброг војника друге класе

баталиона драгачевског

кои је у 42. г. живота свога

јуначки борећи се

противу Турака у рату

под књазом Миланом IV Обреновићем

бранећи славу и слободу

своје браће Срба

не одступајући испред турске силе

пред војском србском

погинуо на шиљбоку на Борју

24. јуна 1876. г.

Споменик Панту Ђорђевићу (†1876) (Бањица)

О мили србски роде

и браћо војници

не пожалите свога труда

што ћете мало стати и читати

овај вечити споменик

ПАНТУ ЂОРЂЕВИЋУ

из Бањице (...)

Бивши четовођа I класе I чете

трнавског баталиона

кои под владом књаза Милана Обреновића III

у првом рату србском турском

на Чемерници код Јавора

крабро борећи се са Турцима

за Слободу и независност србску

погинуо 16. авгус. 1876. г.

Споменик Миловану Кандићу (†1876) (Врнчани)

Овај спомен дигнут је

крабром србском војнику

МИЛОВАНУ КАНДИЋУ

из Врнчана

кои се за веру и отаџбину у србском рату

јуначки с Турцима боријо

код Алексинца на Адровцу

погинуо 20. августа 1876. год.

а у 23. год. свог живота

при влади србског господара

Милана Обреновића IVтог.

Ваљан био, јуначки на мегдану погинуо,

доброј породици својој спомен оставио:

да се вере, слоге и љубави држите.

Споменик Милану Ружичићу (†1876) (Горачићи)

О војници и путници,

погледајте с пута роде

и читајте подпис овде,

што ћеш стати и читати

не пожали труда свога

но споменте брата свога

и реците Бог да прости

брата

МИЛАНА РУЖИЧИЋА

житеља горачког и водника II класе

народне војске трнавског баталиона

поживи 40 г.

а (...) августа у 1876. г.

погибе на Пазару

бранећи себе и славу отечества

од турске силе.

Споменик Добрици Коџопељи (†1876) (Луке)

Споменик

ДОБРИЦЕ КОЏОПЕЉЕ

из села Лука

бив. храброг војника прве класе

баталиона драгачевског

који је у 32. год. живота свог

за отаџбину, славу и слободу

браће своје Срба

борећи се против Турака

погинуо у битци на Шиљеговцу

округ алексиначки

15. сеп. 1876. г.

Војници страдали у Другом српско-турском рату (1877-1878)

Споменик Алекси Радосављевићу (†1877) (Ртари)

Србине мили мој роде

ти застани мало овде, очекај

те овај споменик прочитај.

Он показује дичног Србина

АЛЕКСУ РАДОСАВЉЕВИЋА

из овог села Ртара

краброга војника прве класе

четврте чете трнавскога баталиона

поживи 29 година

а погибе на Самокову 1877. г.

када је књаз Милан Обреновић

ратовао са Турцима.

Споменик Јовану Комадини (†1878) (Свештица)

Овај спомен показује

храброг србског војника

ЈОВАНА

сина Марка Комадине

из села Лисе

ср. драгачевског окр. чачанс.

бив. артиљериског наредника

кои је у србско-турском рату год. 1876.

у кланцима јаворски позиција

на опште задовољство јуначки се боријо

и 1878. г. у бившој Старој

а сада Новој Србији

такође за ослобођење и независност

миле своје имовине Србије

у званом месту Прокупљу

14. јануара 1878. год.

у 28ој год. живота

у најлепшем цвету своје младости

на велику тугу и жалост фамилије,

особито старог му оца Марка

драгоцени му живот у рату окончо.

Војници преживели ратове

...........................

Борци пали у ратовима 1876-1878.

Споменик Петру Зимоњи (†1876) (Горачићи – Зимоњића гробље)

Овде почива

раб божи

ПЕТАР В. ЗИМОЊА

војник I класе

народње војске

кои поживи 37 г.

а умро 9-ог јунија 1876 г.

Спомену га Гаврило брат.

Споменик Владимиру Стевановићу (†1876) (Горачићи – Черговиште)

Оваи знак показуе:

краброг: Србина

ВЛАДИМИРА СТЕВАНОВИЋА

воиника: II класе :

коие на Пазару :

24-г иуна: у 1876 : г.

бранећисе :

од : турака погинуо :

Бог даму душу прости.

Оваи : билег : удариму :

ружица : супруга :

радомир едини син его

у 1880. г.

Споменик Видосаву Стевановићу (†1876) (Горачићи – Сјеничића гробље)

Оваи подпис

показуе краброг војника

I класе народне воиске

ВИДОСАВА СТЕВАНОВИЋА

од 20 г.

који погибео 27-г иуниа у 1876. го[дини]

код Новог Пазара

са Турцима борећи се

а спомену га г. Димитрије брат его

нежалећи труда.

Споменик Милети Трашевићу (†1876) (Горачићи – Зимоњића гробље)

Погледајте србски роде

и реците Бог да прости

МИЛЕТУ ТРАШЕВИЋА

из Горачића

војника II класе

народне војске

драгачевског батаљона 3 чете

кои часно и поштено поживи 39 год.

а на Тисовици 12 августа 1876 год.

за отечество и слободу

храбро борећи се од Турака погибе (...)

Споменик Глишу Главоњи (†1876) (Горачићи – Зимоњићи)

[Оваи билег]

показуе краброг Србина

ГЛИША ГЛАВОЊУ

из Горачића

бившег воиника II класе

драгачевског батаљона [III чете]

кои поживи 40 год.

а на Јавору 16 августа 1876 г.

за отечество (... ) бранећи [се]

од Турака погибе.

Бог да му душу прости.

Оваи му знак подиже

његов син Петроније.

Споменик Милану Ружичићу (†1876) (Горачићи – Ружичића гробље)

Ој војници и путници

погледајте с пута роде

и читајте подпис овде

што ћеш стати и читати

не пожали труда свога

но споменте брата свога

и реците бог да прости брат

МИЛАНА РУЖИЧИЋА

житеља горачког

и војника II класе народне војске

Трнавског баталијона

поживи 40 г.

а 18-ог августа у 1876 г.

погибе на Пазару

бранећи себе и славу отечества

од турске силе (...)

Споменик Ники Јоровићу (†1978) (Горачићи – Јаковљевића гробље)

Бог да (...) душу прости

НИКУ ЈОРОВИЋА

ко[ји] је у своје старости 50 г.

учествовао у турском рату

а погибе 14 авг[уста] у 1876 г.

на Јавору.

КСпоменик Јанку Давидовићу (†1876) (Горачићи – Јаковљевића гробље)

Овај знак

показуе краброг Србина

ЈАНКА ДАВИДОВИЋА

из Горачића

ковача и воиника II класе

Народне војске

кои поживи 40.

а погибе на Погледи

27-ог августа 1876 го[дине].

Бог да му душу прости.

Оваи билег споменуше му

Аксентије и Миливоје синови.

Споменик Петронију Ковачевићу (†1876) (Горачићи – Черговиште)

Оваи знак показује

ПЕТРОНИЈА КОВАЧЕВИЋА

из Горачића

војника I класе народње војске,

трнавског баталиона

кои поживи 28 год.

а на Шиљеговцу

6 октомбра 1876 г.

за отечество

бранећисе од турака погибе

Бог да му душу прости. (...)

Споменик Василију Јањићу (†1876) (Горачићи – Зимоњића гробље)

О мили србски роде

не пожали труда свога

што ћеш стати и читати

оваи тужни биљег

кои показуе тијело

ВАСИЛИЈА Д. ЈАЊИЋА

из Горачића

бив[ши] воиник I класе

драгачевског батаљона

кои е у (...) години живота

погинуо 1876. године.

Овај спомен подигоше му

синови његови Ранисав Велисав

и супруга Љубица.

а писа Глишо Дмитрић

из Котраже.

Споменик Миливоју Поповићу (†1876) (Горачићи – Сјеничића гробље)

МИЛИВОЈЕ ПОПОВИЋ

Горачићи

пож. 35 г.

погибе на Јавору

турског рата 1876 г.

(...)

Бог да му душу прости. (...)

Споменик Петронију Радосавчевићу (†1877) (Горачићи – Черговиште)

Оваи знак показуе

ПЕТРОНИЈА РАДОСАВЧЕВИЋА

из Горачића

воиника I класе народне војске

кои поживи 26 г.

кои е на Куршумлији

26 де[цембра] у 1877 г.

борећисе против Турака погинуо.

Бог да му душу прости. (...)

Споменик Матији Зимоњи (†1878) (Горачићи – Зимоњића гробље)

Овај биљег показуе тијело

МАТИЈА ЗИМОЊА

из Горачића

бивш. војник II класе

Драгачевског баталиона

кои е у 38-ој год. живота свог

храбро борећи се у рату против Турака

за славу и слободу народа српскога

погинуо у битци на Соколовици

јануара 1878. год. (...)

Споменик Миладину Васиљевићу (†1878) (Горачићи – Петковића гробље)

Приђите ближе моја драга браћо

прочитајте спомен мој

мили отац и мати

ево мој спомен вође

али није моје тело вође

већ сам га оставијо на положају

на бојној линији

борећи се са Турцима

душманима нашим

кои су и данас

а ја борећи се

за веру и нашу слободу

мој сам живот и тело оставијо нође

МИЛАДИН ВАСИЉЕВИЋ

у 19 година свог живота

жртвовак [се] за веру и краља

1 јануара 1878 године.

Бог да му душу прости. (...)

Споменик Јовану Главоњи (†1878) (Горачићи – Зимоњића гробље)

О мили србски роде

не пожали труда свога

што ћеш стати и читати

оваи тужни биљег

кои показуе тјело поч.

ЈОВАНА ГЛАВОЊУ

из Горачића

бивши воиник и десет[ник]

I класе Трнавског баталиона

кои у 37 год. живота свога

крабро борећи се против Турака

за славу и слободу народа србског

под владом књаза Милана М. Обреновића

погинуо у битци на Самокову

25 децембра 1878. г.

Бог да му душу прости.

Писо Глишо Дмитрић

из Котраже.

Умрли од ратних напора

Споменик Вићентију Стевановићу (†1877) (Горачићи – Черговиште)

Обде почива:

раб + божи:

ВИЋЕНТИЈЕ СТЕВАНОВИЋ

водник I : класе народне : воиске:

коие верно: и усрдно 4 : године

книјаза и отечество: служио:

поживи 31: г.

умре: 5: дец. у 1877: г.

Оваи знак +

подигоше му

сретан иован и коста

поштована браћа и милое

едини син: Его

у 1878.

Споменик Николи Обрадовићу (†1878) (Добраче)

Спомен овај

показује краброг војника

и витеза србског

НИКОЛУ ОБРАДОВИЋА

бив. командира II класе

баталиона ариљског

кои се јуначки борио

и одупро сили турској

за отечество срб. у 1876. г.

при кнезу Милану Обреновићу.

Он је служио у стоећој војсци 4 г.

а поживи свега 38 г.

Умрие 13г априла 1878. г.

у Добрачама.

Крајпуташ Танасију Плазини (†1876) (Губеревци)

Овај споменик показује

ТАНАСИЈА ПЛАЗИНУ

из Губереваца

Бившег воиника народне воиске

кои поживи 21 Г.

А погибе на Ступскои чесми

20 Јулија 1876 год.

Оваи споменик подигоше му

браћа Здравко и Светозар.

Крајпуташ Ненаду Плазини (†1876) (Губеревци)

Приђи ближе мили србски роде

куда иташ, постои мало овде

да разумеш спомен оваи

кои показуе воиника

1-ог Батаљона 4-те чете

НЕНАДА

сина Илие Плазине

из Губереваца

коие за владе књаза Милана Обреновића IV

12 августа 1876 г. у рату погинуо.

И бог да му душу прости.

Оваи спомен подигоше му

братучед Димитрије

и супруга Станика.

Кенотаф Ракети Ракићевићу (†1876) (Губеревци – Ракићевића гробље)

Оваи знак показује краброг Србина

РАКЕТУ РАКИЋЕВИЋА

из Губереваца

бившег воиника I класе народње воиске

I батаљона I чете

кои часно поживи 30 год.

а на Шиљеговцу у селу Здравињу

30 септембра 1876 год.

за отечество борећи се

од Турака погибе.

Бог да му душу прости.

Оваи му спомен подиже

његова жена Разуменка са синовима.

Споменик Максиму Стјепановићу (†1898) (Губеревци – Страњанчевића/Горње Кнежевића гробље)

У овом мрачном гробу

почивају земни остатци

МАКСИМА СТЈЕПАНОВИЋА

ковача и житеља Горачког

бив[ши] каплар у војсци ратног времена

кои поживи 46 г.

а престави се 19 марта 1898 год.

Бог да му душу прости.

Овај му знак подиже

верна супруга Роса

15 јуна 1898 год.

Споменик Димитрију Плазини (†1901) (Губеревци – Плазинића гробље)

У овом мрачном гробу

почивају земни остатци

ДИМИТРИЈА ПЛАЗИНЕ

из Губереваца

војник ратног времена 1876. и 7. и 8. год.

Кои частно поживи 53 г.

А престависе 7 јануара 1901. год.

Бог да му душу прости.

Овај спомен подигоше

његови синови Радојко и Мијат.

Споменик Јанићију Радосављевићу (†1923) (Губеревци – Страњанчевића/Горње Кнежевића гробље)

Овде почива тело пок.

ЈАНИЋИЈА РАДОСАВЉЕВИЋА

из Горачића

који као часан и поштован грађанин

ратник старог турског рата 1876 и 1877 Г.

Поживи свог живота 92 г.

и умро 1923 год. 3 јуна.

Бог да му душу прости.

Овај споменик подиже

сна Катарина

и његов благодарни унук Рајко.

Споменик Тодору Ракићевићу (†1923) (Губеревци – Ракићевића гробље)

Овде почива ратник

ТОДОР РАКИЋЕВИЋ

из Губереваца

био у рату турском

за владе књаза Милана Обреновића IV

у 1875-1877 Г.

Рођен 1840

умро 9 децембра 1923 г.

Спомен подиже Миљко.

Споменик Авраму Ћендићу (†1933) (Губеревци – Ћендића гробље)

У овом мрачном гробу

вечни сан борави

АВРАМ ЋЕНДИЋ

из Губереваца

дугогодишњи кмет

и председник општине Горачке

и ратовао је с Турцима 1876-7-8 Г.

Одликован сребрним орденом

и унапређен у чин мајора.

Поживи у грађанству

као добар домаћин 84 г.

Умре 24 новембра 1933 г.

Бог да му душу прости (...)

Надгробни споменик Стевану Јоровићу (†1898) (Живица - Бранкино брдо)

У овом Мрачном Гробу

почивају земни остатци

СТЕВАНА ЈОРОВИЋА

уваженог грађанина

и бившег кмета овог села Живице

кои часно поживи 56 г.

а умре 13 новембра 1898 г.

Бог да му душу прости.

Стеван је био Отличан

и у Војсци каплар

ратног времена :

у : 1876 и 7. и 8. г.

Овај му знак Подиже

његов син Мијаило

и унуци Мијат Милић и Адам.

Споменик Гаврилу Зимоњи (†1882) (Горачићи – Зимоњића гробље)

Овде : почива : раб божи

ГАВРИЛО ЗИМОЊА :

жител горачки

бивши војник у рату 1876 и 7 и 8 г.

кои часно поживи 55 г.

а умро је 6 октомбра 1882 г.

Бог да му душу прости. (...)

Споменик Миљку Петровићу (†1890) (Горачићи – Седларевића гробље)

Овде тико почива

раб божи

МИЉКО ПЕТРОВИЋ

житељ горачки

бивши војник у два рата

који часно поживи 46 год.

а престави се 15 јануара 1890 г.

Бог да му душу прости. (...)

Споменик Савку Ружићићу (†1892) (Горачићи – Ружичића гробље)

У овом мрачном гробу

почивају земни остатци

блаженоупокоени

САВКО РУЖИЧИЋ

из Горачића

бивши војник у српско турском рату

који поживи чесно 60 год.

а престави се 18 новембра 1892 год.

Бог да му душу прости.

Овај му знак подигоше

његови благодарни синови

Радосав и Живко

своме оцу за знак гроба

док је српског рода.

Споменик Илији Поповићу (†1897) (Горачићи – Сјеничића гробље)

У овом мрачном гробу

почивају земни остатци

дична Срба

ИЛИЈЕ ПОПОВИЋА

поштовани грађанин

и бивши војник у рату 1876 и 7 и 8 год.

из овог села Горачића

поживе 55 год.

а престави се 3 априла 1897 год.

Бог да му душу прости. (...)

Споменик Јанићију Јелићу (†1903) (Горачићи – Петковића гробље)

Ево гроба неизбежна двора

ђе с одмара тело од умора

дична Срба

ЈАНИЋИЈА ЈЕЛИЋА

поштованог грађанина из Горачића

бивши војник

у српско-турском рату 1876 и 7 и 8 године.

Поживи 58 год.

а престави се 1 новембра 1903 год.

Бог да му душу прости.

Овај му спомен подиже

његова супруга Цмиљана

и син Радоица.

Споменик Стевану Седларевићу (†1907) (Горачићи – Седларевића гробље)

Ево гроба неизбежна двора

ђе се одмара тело од умора

дична Срба

СТЕВАНА СЕДЛАРЕВИЋА

поштованог грађанина

овог села Горачића

бивши војник

у српском и турском рату 1876 и 7 и 8 год.

кои часно поживи 57 год.

а умро 1 маја 1907 год.

Бог да му душу прости (...)

Споменик Кости Стевановићу (†1908) (Споменик – Черговиште)

Овде почивају

земљни остатци

КОСТЕ СТЕВАНОВИЋА

из Горачића

старог ратоборца

кои часно поживи 67 год.

а престави се 13 јуна 1908 год.

Бог да му душу прости.

Овај му спомен подигоше

његов поштовани син : Милан

и унуци Миљко и Милинко.

Споменик Саву Кнежевићу (†1909) (Горачићи – Кнежевића гробље)

У овом мрачном гробу почивају

земни остатци

САВЕ КНЕЖЕВИЋА

поштованог грађанина

овог села Горачића

бивши војник сталног кадра

у време рата турског

борац 1877 и 8 год.

кои часно поживи 59 год.

а престави се 26 септембра 1909 год.

Бог да му душу прости.

Овај спомен подиже

његова верна супруга Љубица

син Павле и кћер Пауна.

Споменик Алекси Стевановићу (†1909) (Горачићи – Черговиште)

Приђи ближе

ој Србине мили роде

умољено постој мало овде

и реците Бог да прости

дична Србина

АЛЕКСУ СТЕВАНОВИЋА

поштованог грађанина

и житеља овог села Грачића

бивши војник

у српско турском рату 1876 и 7 и 8 год.

кои часно поживи 65 год.

а престави се у вечност

16 децембра 1909 године.

Овај му надгробни споменик

подиже његов благодарни син

Симеун Стевановић.

Споменик Вућићу Стевановићу (†1912) (Горачићи – Породично имање)

У овом мрачном гробу :

почивају земни остатци

дична срба

ВУЧИЋА СТЕВАНОВИЋА

поштованог грађанина

овог села Горачића

бившег ратоборца

у српско турском рату 1876 и 7 и 8 год.

кои часно поживи 85 год.

а престави се у вечност

12 јануара 1912 год:

Бог да му душу прости. (...)

Споменик Чедомиру Кнежевићу (†1912) (Горачићи)

У овом мрачном гробу

почивају кости

ЧЕДОМИРА КНЕЖЕВИЋА

житеља овог села Горачића

који поживи часно 59 год.

А престави се 8-12-1912 год.

Ратовао је 1876 и 7 и 8 год.

Старешина водник Трнавског батаљона

I класе и одликоват у рату.

Овај знак подигоше му

његови синови Богић и Милан

Кнежевићи.

Споменик Чедомиру Станковићу (†1915) (Горачићи – Ружичића гробље)

СТАНКОВИЋ ЧЕДОМИР

1843-1915

бивши кмет

и учесник у турским ратовима.

Споменик Милану Раковићу (†1916) (Горачићи – Раковића гробље)

Овде је сарањен

МИЛАН РАКОВИЋ

из Горачића

поживи 75 г.

у време свог живота бијо је првак

кметовао је више пута

и као ратник одликоват је

ратном медаљом 1878 г.

за врлине своје одликоват је

краљевским орденом

Таковског крста 5 реда 1893 г.

Умро је 11 септембра 1916 г.

Споменик подиже

син Веселин Раковић

и остала родбина.

Споменик Радивоју Васиљевићу (†1923) (Горачићи – Петковића гробље)

Ево Гроба неизбежна двора

ђе се одмара тело од умора

дична Срба

РАДИВОЈА ВАСИЉЕВИЋА

поштованог грађанина

овог села Горачића

кои часно поживи 77 год.

а престави се у вечност

3 фебруара 1923 год.

кои ратова са Турцима

1876 и 7 и 8 год.

Бог да му душу прости. (...)

Споменик Панти Главоњи (†1923) (Горачићи – Зимоњића гробље)

Приђи ближе српски роде

те прочитај овај тужни спомен овде

дична Срба

ПАНТА ГЛАВОЊИЋА

поштованог грађанина

овог села Горачића

кои часно поживи 70 год.

а престави сеу вечност

4 септембра 1923 год.

и бивши војник Трнавског баталиона

кои ратова са Турцима 1876 и 7 и 8 год. (...)

Споменик Милораду Царевићу (†1923) (Горачићи – Сјеничића гробље)

Пред овим спомеником

лежи и одмара се

МИЛОРАД МИШО ЦАРЕВИЋ

из Горачића

који поживи 69 год.

а престави се у вечност

21 новембра 1923 год.

у турском рату 1876 г ратово рањен

и одликован за храброст.

Године 1885 ратово са Бугарима.

У општини је био члан суда

у истој уважавао прву реч

био је вредан и поштован домаћин.

Спомен подигоше синови

Микаило Тикомир Јовица Миленко

и унуци Радомир и Момчило.

Споменик Јеротију Стевановићу (†1927) (Горачићи – Черговиште гробље)

Ево гроба неизбежна двора

где се одмара тело од умора

ЈЕРОТИЈА СТЕВАНОВИЋА

из Горачића

који часно поживи 80. год.

а ратово са Турцима 1876 и 7 и 8 год.

а умро 18 вебруара 1927 год.

Бог да му душу про[сти].

Овај спомен подиже

његов зет Радомир и ћерка Ката

Милићевићи.

Споменик Раденку Јоровићу (†1938) (Горачићи – Јаковљевића гробље)

Овде лежи тело

РАДЕНКА М. ЈОРОВИЋА

поштена грађанина

и бившег општинског часника

из Горачића

који пож[иви] 80 год.

а умре 28 де[цембра] 1938 г.

Бог да му душу прости

њему и његовог оца

НИКУ ЈОРОВИЋА

ко[ји] је у своје старости 50 г.

учествовао у турском рату

а погибе 14 авг[уста]у 1876 г.

на Јавору.

Споменик Лексу Драгићевићу († ?) (Шуме)

Овде почива

ЛЕКСО ДРАГИЋЕВИЋ

из Шума

бив. Заставник

баталиона моравичког

1. класе који је 3 године

код књаза Милана Обреновића IV

као катан-перјаник верно служио

а 1876, 1877. и 1878. г.

у рату с Турцима

за храброст одликован био.

Литература

• Маринковић, М. Радован (1968). „Клесар Млађен Раковић”. Градац : часопис за књижевност, уметност и друштвена питања (бр. 8). 
• Опачић, Петар; Скоко, Саво (1981). Српско-турски ратови : 1876-1878. Београд: Београдски издавачко-графички завод. 
• Марковић, Љубомир М. (1996). Јаворски рат 1876. Београд: Друштво уметника "Стари град". ISBN 86-7270-005-8. 
• Марковић, Љубомир М. (1996). Јунаци са Јавора : Мајор Илић, Петар Борисављевић, Јеврем Вукосављевић. Београд: Друштво уметника "Стари град". ISBN 86-7270-006-6. 
• Ибарска војска у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године : научни скуп поводом обележавања 120-годишњице Јаворског рата. Чачак: Народни музеј. 1997. 
• Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
• Савовић, Саша (2009). Срце у камену : крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-82877-29-5. 
• Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
• Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2015). Вековања Горачића, Губереваца и Живице : [монографија]. Гуча: Гуча : Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-15-1. 
• Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.