Корисник:Djans98/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Нисан ГТ-Р (Р35)
Преглед
ПроизвођачНисан
Производња2007
МонтажаУК, Јапан, Кина, Америка
Каросерија и шасија
КласаСпортска
Каросерија3 врата – Спортска
Погонски агрегат
Моторбензин 3,8 Л
Степен преноса6 степена (мануелни)
Величине
Међуосовинско
растојање
2630 / 2760 (+2)
Дужина4315 / 4535 (+2)
Ширина1785
Висина1605
Маса1730 кг
Хронологија
ПретходникНисан ГТ-Р32

Нисан ГТ-Р ј спортки аутомобил високих перформанси произведен од стране јапанске фирме аутомобила Нисан . Овај модел је представљен тржишту 2007. године . Он је наследник некада нашироко познатог модела Нисан Скајлајн ГТ-Р. Иако нови модел није више део Скајлајн линије , то име се ипак користи за нисаново тржиште луксузних спортских аутомобила.[1][2]

Историја[уреди | уреди извор]

Нисан је имао дугу и успешну генерацију спортских аутомобила коју је зауставила нафтна криза. Компанија се ту наравно није зауставила и у два наврата између  1969. и 1974.године и поново између 1989. и 2002.године избацила нови модел ГТ-Р. То је био модел који је наследио  Скајлајн купеа и носио је име Нисан Скајлајн ГТ-Р. Овај модел се испоставио као велики успех за компанију Нисан јел је покупио све симпатије на путу и на тркачким стазама, а са собом је носио велику носталгију јел је изашао на 20. рођендан тог модела.[3]

Прва генерација модерног  „ГТ-Р“ носила је кодни назив „Р32“. Комплетан ауто развијен је у спортском одељењу Нисан ,као савршена основа за аутомобил јапанске групе А. Овај модел је својом појавом косио своју конкуренцију. У свом основну моделу долазио је са задњим погоном али је АТТЕС-ЕТС систем, који је имао могућност да снагу (чак до 50 посто) пребаци на предњи погон аутомобила. Касније је додат још један систем под називом СУПЕР-ХИЦАС, а односио се на пренос снаге на сва четири точка која је била посебно изражена код тркачких аутомобила. Када је реч о мотору њега покреће потпуно нов модел који носи кодни назив „РБ26ДЕТТ“. Пошто је ауто био рађен првенствено за јапанско тржиште снага мотора је морала бити смањена на 280 КС.Касније је доказано да овај мотор може много више јел су тјунери овај мотор доводили до 1000 КС.[4]

Друмска верзија је имала пригушени мотор  али је ипак задржала изузетне  перформансе, што јој је убацивало у трку са скупљим спортским аутомобилима. Убрзавање овог аутомобила од 0 до 100 км/х је било испод 5 секунди.

Као награду за велики успех на тркачким стазама изашао је нови модел под називом „В-Спец“  (енгл. Special Version ), модел који је сваки сегмент модела „Р32“ имао усавршен на највећем нивоу.  Све је ово донело такав биланс да је у првих пет година продаје, продато скоро 44000 примерака.[5]

Нови модел под кодним називом “Р33” је изашао 1995, године и са собом је донео неколико унапређења. Проблеми са у пумпом за уље су решени, мотор је добио повољнију криву обртног момента, али је максимална снага због лимита остала на 280 коњских снага. Тежина је порасла на 1540 кг, а “В-Спец” модел поседовао је и додатно учвршћено огибљење прилагођеније тркачкој стази. Фебруара 1996. у Нисану представљају “400Р” верзију “Р33-јке”. Из мотора коме је радна запремина повећана на 2,8 литара, у спортском одељењу Нисана извукли снагу мотора од 400 КС.

Након оволиких унапређења на аутомобилу претходне генерације компанија је имала велики задатак за нови модел који је носио назив „Р34“. Компаније је прибегла решењу усавршавања модела „Р32“ . Аутомобил је скраћен, а точкови померени према ивицама шасије. Комплетан мотор је благо унапређен за још бољу дистрибуцију снаге, а поједини модели добили су и предње и задње дифузоре зарад бољег понашања аутомобила при већим брзинама. Новост је представљао ЛЦД екран на којем су видљиви скоро сви параметри телеметрије возила. С обзиром да је лимит снаге и даље постојао, “Р34” је због релативно велике тежине своје пуне потенцијале могао да покаже тек после повећања снаге мотора.

Године 2003. представљена је нова верзија под називом „З-Туне“. Овај модел је имао сличну историју настанка као његов претходник. Неколико модела „В-Спец“ и „Р34“ су враћени у фабрику, потпуно растављени и свака компонента је до детаља усавршавана. Шасија је ојачана додатним варовима и применом карбонских ојачања, огибљење је пребачено са тркачких аутомобила класе “ГТ500” и било прилагођено друмској употреби, док је мотору коришћењем најсавременијих компоненти и повећањем радне запремине на 2,8 литара снага нарасла на 500КС.[6]

Дошао је тренутак за врхунац свега и то 2007.године када је светлост дана угледао модел „Р35“ . Овај пут буквално потпуно нов аутомобил, са 3,8-литарским В6 мотором који развија 472 коњске снаге при 6400 о/мин и 588 Нм између 3200 и 5200 обртаја у минуту. Као и до  сада, све у новом Нисану  је последња реч  технике. Мењач се сада налази код задње осовине због боље дистрибуције тежине, а степени преноса се мењају командама на волану. За огибљење је задужен специјални Билштајнов систем, док су кочнице поново развијене у Брембу. За разлику од досадашњих модела, нови “ГТ-Р” има изузетно низак отпор ваздуха што доприноси бољем понашању аутомобила при већим брзинама.

У новије време ту се јављају модели ГТ-Р НИСМО који се појавио 2014.године. За њим иде последња верзија Нисана под називом ГТ-Р50.

Концепт[уреди | уреди извор]

Нисан ГТ-Р Прото 2005.година Токио
Нисан ГТ-Р Прото 2005.година Токио

Нисан је показао два ГТ-Р концепта аутомобила пре него што је представио моделе производње. Први концепт је приказан на сајму аутомобила у Токију 2001.године

како би преставио концепт ГТ-Р у 21.веку. После њега је 2005.године на истом сајму аутомобила представљен редизајниран модел из 2001.године по коме це касније бити више од 80% ГТ-Р модела израђено по угледу на концепт под називом ГТ-Р Прото.[7][8]



Производ[уреди | уреди извор]

Производни модел[уреди | уреди извор]

Производна верзија Нисан ГТ-Р35 први пут је представљена на сајму аутомобила у Токију 2007.године. Продаја на јапанском тржишту почела је децембра те исте године. Затим почиње да се појављује на највећим светским аутомоблиским тржиштима. Турнеја почиње од Америке где долази 7.јула  2008.године. Затим следи Канада где стиже у исто време као и у Америци. Европа је постала треће место где је лансиран модел и то у марту 2009.године. Ова разлика у временском периоду лансирања линије у овим регионима је то што је Нисан компанија морала превасходно да пре лансирања на та тржишта направи овлашћене центре за сервисирање аутомобила.[9]

Мотори за ове аутомобиле су изграђени на посебној линији у Нисановој фабрици у Јокохами. За њихово склапање  дужена су четири човека који су највећи стручњаци у Нисан компанији. То су Изоми Шиоја, Нобумицу Гозу, Цунеми Ојама и Такуми Куросава. Они у Јапану носе назив такуми.

Дизајн[уреди | уреди извор]

За креирање самог дизајна аутомобила највише је био одговоран директор дизајна у компанији Широ Накамура (енгл. Схирō Накамура). Постоји његова чувена реченица:“ГТ-Р није само копија европског спортског аутомобила, већ мора да одражава јапанску културу.“

Гледајући део аутомобил у њиховом дизајну су учествовали амерички и европски дизајнери али у већој мери је превладао амерички дизајн, где је само кровни носач био од стране европских дизајнера.

Полипхони Дигитал, креатори серије Грн Турисмо моторних тркачких видео игара, били су укључени у развој унутрашњег дизајна ГТ-Р-а, пошто су били одговорни за мулти-функционални дисплеј који се налази на контролној табли аутомобила.[10]

Нисан ПМ Платформа[уреди | уреди извор]

Екран унутар Нисан ГТ-Р аутомобила
Екран унутар Нисан ГТ-Р аутомобила

Ради сигурности аутомобила који је развијао велике брзине компанија Нисан је од 2014.године почела да развија модел“ГТ-Р“ на платформи под именом Премиум Мидшип (енгл. Premium Meedship ). Овај систем је хибридни и заснива се на сличној изградњи као код тркачких аутомобила. Користи се посебан алуминијум који иде на поклопац мотора, поклопац пртљажника и спољашњи део врата. Спољашњи делови аутомобила су причвршћени посебном техником ковања. А сама шасија је учвршћена са карбонским композитним материјалом.[11]


Екстеријер[уреди | уреди извор]

Спољашњи изглед аутомобила заснива се на вишеслојном бојењу каросерије која се заснива на 6 слојева бојења са двоструким премазом и посебном бојојм која иде на делове аутомобила где су се спајали одређени делови каросерије или су се налазили варови. Завршна тачка спољашњег изгледа јесте ручно полирање из 8 делова које се завршава са три слоја безбојног лака који даје потпуни сјај и прозирност као ефекат огледала.[12]

Додатне карактеристике[уреди | уреди извор]

Премиум верзија ГТ-Р32 долази са спојлером у боји каросерије, а посебна верзија односно Блак Едишн долази са карбонским спојлером. Код обе поменуте верзије сва могућа светлосна сигнализација долази са ЛЕД осветљењем. Такође сва стакла имају дупло грејаче, са два снажна крилна ретровизора, алуминијумским ручкама за отварање врата, 4 испушне цеви за издувне гасове сваки пречника од по 5 инча са поларним врховима и соларно стакло које смањује УВ зрачење.

Сви модели који су произведени после 2014.године на њима су уклоњена задња два седишта где је смањена укупна тежина аутомобила за неких 10 кг. Такође уграђено је тврђе вешање, довод ваздуха преко угљених влакана, побољшано хлађење кочница, предњи спојлер и могућност одабира између кожних седишта у црној или сивој боји.[13]

Спецификације[уреди | уреди извор]

Унутрашњост Нисановог ГТ-Р модела
Унутрашњост Нисановог ГТ-Р модела

Нисан ГТ-Р покреће ВР38ДЕТТ В6 мотор, 3,799 цц (3,8 Л; 231,8 цу ин) ДОХЦ В6 са плазмом пребаченим проводницима за жице. Два паралелна турбо пуњача (ИХИ) пружају принудну индукцију. Модели произведени између 2007. и 2010. године су оцењени као произвођач-тврде снаге (485 КС; 479 КС) на 6.400 обртаја у минути и 434 лб⋅фт при 3200–5.200 о / мин. Мотор такође испуњава стандарде за возила са ултра ниским емисијама (24). Стандард ГТ-Р и НИСМО ГТ-Р имају коефицијент отпора од Цд = 0.26.[14]

Маса празног возила од 1.730 или 1.736 кг (3.814 или 3.827 лб) са бочним ваздушним завесама се постиже употребом шасије од челичног завареног челика са алуминијумом који се користи за хаубу, пртљажник и врата. Борг Варнер дизајниран за полуаутоматски мењач са двоструким квачилом, користи се у комбинацији са АТТЕСА Е-ТС системом како би обезбедио снагу за сва четири точка и заједно са Нисановом контролом динамике возила (ВДЦ- Р) за помоћ у стабилности. За различите услове могу се одабрати и три режима пребацивања. Почевши од 2010. године, снага мотора и обртни моменат су побољшани на (530 КС; 523 КС) на 6,400 о / мин и 612 Нм на 3,200–6,000 о / мин. Модели произведени 2012. године поново су имали побољшану снагу мотора (553 КС; 545 КС) при 6,400 о / мин и 628 Нм на 3,200–5,800 о / мин).[15]

Ревидирани ГТ-Р карактерише мотор са ревидираним мапирањем, промјенама у времену отварања вентила, већим улазима и ревидираном испушном суставу који повећава снагу до (552 КС; 544 КС) и 612 Нм обртног момента од 3,200 до 6,000 о / мин. Промене укључују и нови, ригиднији шип од предњег шипка направљен од карбонског композита, већи предњи кочни ротори, нови лакши и тврђи точкови, као и ревидиране гуме. Козметичке промене укључују нови предњи браник са интегрисаним ЛЕД диодама. Предњи браник побољшава хлађење радијатора и предњих кочница уз истовремено смањење отпора. Нови задњи дифузор побољшава силу приањања и такође укључује додатне задње хладњаче. Унутрашњост је ревидирана како би се побољшао квалитет. Нови модел се нуди са новим навигационим системом са побољшаним функцијама за забаву и УЗБ портом са иПод конекцијом. Ревидирани ГТ-Р је продат у Јапану од средине новембра 2010. и фебруара 2011. у Европи, Северној Америци и другим регионима.[16]

Модели[уреди | уреди извор]

Специјално издање[уреди | уреди извор]

Нисан ГТ-Р Специјална верзија у црној боји
Нисан ГТ-Р Специјална верзија у црној боји

Нисан је 7.јануара 2009. на  аутосалону у Токију представио ГТ-Р СпецВ. Овај модел долази са великим изменама. Задња седишта су избачена где се смањена тежина аутомобила, спољашње и унутрашње подлоге су прекривене угљеничним влакнима, посебним пнеуматицима из специјалне серије и бојом која је била предвидјена само за овај модел.[17]

Када је реч о променама на погону аутомобила ту је дошао стандардни твин-турбо мотор са 3,799 кубика. Мотор запремине 3,8 л и 231,8 ЦО2 (угљен диоксида)  у В6 мотору. Додат је титанијумски издувни систем, карбонске керамичке кочнице и Нисан точкови од 20 инча пречника. Укупна тежина је смањена за 60 кг у односу на стандардни модел ГТ-Р-а.[18]

Продаја овог модела је почела 2.фебруара 2009.године у Јапану. Продају су обављачи посебно обучени продавци од стране стручњака из света мото-спорта. Цена овог модела је износила 160,000 евра. Пошто је ово специјалан модел како и носи име због тога је продаван у малом броју. Само за Јапан је направљено 109 примерака, у Европу је отишло њих 24, за Велику Британију 1 а на Блиски Исток 7.[19]

Црна верзија[уреди | уреди извор]

Овај модел се није много разликова од стандардног модела ГТ-Р-а у погонском смислу или јачини мотора. Ово је била само лепша дорада стандардног модела која је дошла са већим точковима, задњим спојлером израђеним од карбонских влакана. Унутрашњост се разликовала по новим седиштима и кожи која је долазила у црној и црвеној боји.

Нисан ГТ-Р Нисмо[уреди | уреди извор]

Нисан ГТ-Р Нисмо
Нисан ГТ-Р Нисмо

Нисмо верзија ГТ-Р-а је изашла 2014.године. Цена овог модела је одма скочила за 50% више од последњег модела и сада износи 150,000 долара.[20]

На овом моделу се доста радило на снази мотора и убрзању. Снага мотора повећана је на 600 КС (коњских снага). Највећа брзина коју је достизао остала је 315 км/х. Смањено је време потребно за убрзање од 0-100 км/х на 2,5 секунди. Капацитет резервоара је повећан на 74 литара. Додати су нови предњи и задњи канали хлађења кочионог система и потпуно нова Нисан подешавања суспензије.[21]

Унутар модела је сада превладао синтетички антилопа материјал са црвеном и црном бојом. Стерео систем озвучења унутар аутомобила урађен је да прави најмању могућу спољашњу буку.[22]

Нисан ГТ-Р Нисмо-Атак[уреди | уреди извор]

Тркачка верзија Нисан ГТ-Р Нисмо је прави назив за овај модел. После производње Нисана ГТ-Р Нисмо овај модел је преуређен за тркачке услове и почео је да се продаје. Његова производња се одвијала само у Јапану и Америци. Овај ауто је имао најбоље време на стази Нирбургринга.[23]

Нисан ГТ-Р50[уреди | уреди извор]

Нисан ГТ-Р50
Нисан ГТ-Р50

Као врхунац линије ГТ-Р долази нам модел Нисан ГТ-Р50. Ово је био поклон за 50.рођендан Нисана ГТ-Р. Овај модел долази у лимитираној верзији од 50 модела. Израда овог модела долази из исте линије где је произведен модел Нисмо. Наравно овај модел долази са јачим мотором од 700 КС и 780 ЊМ.[24]

Овај модел долази са надограђеним мотором који у себи носи нове турбо-пуњаче, тешке радилице, клипове и клипњаче. Додат је нови усисни систем ваздуха у мотор, такође је урађен и нови издувни систем, нови мењач и појачани диференцијал. Модел Р50 користи кочнице израђене од угљеничних влакана. Долази са гумама пречника 21 инча, израђених од карбонских влакна са Мишелин Пилот Супер Спорт пнеуматицима.

Дизајн каросерије урађен у сарадњи са италијанском фирмом и Нисаном, све у сврху прослављања 50.рођендана у најбољем светлу. У прављењу каросерије користили су се што лакши а што чвршћи материјали. То су углавном били алуминијум и карбонска влакна.[25]

За дизајн овог модела је речено да је осликавање једног трансформерса кроз аутомобил. За то су заслужни дизајнери Нисана који су са тла Америке и Европе. На овом се моделу радило тако да је све урађено из једног дела, па тако предњи и задњи део аутомобила изгледају као да излазе из каросерије. Ту је дошло и ново ЛЕД осветљење на оба краја аутомобила, спуштена линија крова и део за хлађење предњих пнеуматика и кочионог система.

Мото-Спорт[уреди | уреди извор]

У овој свери спорта Нисанови аутомобили су вечити шампиони на свим светским тркачким стазама и немају намеру да напусте тај трон.

Прва корак у мото-спорту направио је модел Нисмо који је 2008.године ушао у трке класе ГТ500 замењујући прошли модел 3530.[26]

Наравно модел ГТ500 је морао доћи са посебним обрадама у односу на серијске аутомобиле који су били направљени за путеве. Дошао је са новим мотором запремине од 4,5 литара и користио је секвенцијални мануелни ручни мењач са 6 брзина и погоном на задње точкове за разлику од претходног модела 3530. Овај аутомобил је освоји трку 2008.године на отварању Супер ГТ сезоне. Касније због своје супериорности ови модели су морали бити отежани са додатних 50 кг ради равноправности унутар категорије.

Ту се серија није зауставила и наредне године (2009) верзија ГТ500 освојила је 4 победе у јапанској Супер ГТ серији.[27]

Каснијих година вршиле су се измене на мотору где је претходни мотор од 4,5 литара замењен са боље развијенијим мотором запремине од 3,4.

Али два најпознатија модела у овом свету спорта јесу ГТ-Р Нисмо ГТ1 и ГТ-Р Нисмо ГТ3. Они су освајачи светске сцене мото-спорта.

ГТ Академија[уреди | уреди извор]

Нисан компанија је дошла на идеју да окупе професионалне играче видео-игре Гран Турисмо и научи их у стварним условима како се возе спортски примерци Нисан аутомобила. Овој пројекат је отпочео 2008.године у сарадњи Нисан и Сони компаније. Професионални играчи видео-игара прво су били обучавани на кокпиту аутомобила док нису усавршили своје возачке способности да пређу у прави модел аутомобила. Иако је ово све било ван сваке аутомобилске традиције из овог пројекта су изашли врсни возачи.[28]

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Године Награде и признања
2007 Топ Гир награда - Спортски ауто године
2008 Ево Магазин - Ауто године
2008 Награда од стране Јапана за најбољу технолошку иновацију
2009 MotorWeek - Избор возача за 2009 - Ауто са најбољим одликама
2009 Popular Science - Победник велике награде за технолошки ауто године
2009 Гинисов Светски Рекорд - Најбрже убрзање од 0 - 60км /х за ауте са четири седишта
2010 Yahoo - Најбоља препродајна вредност било код спортског аутомобила
2011 Targa West - Победник и Нови шампион стазе
2013 Targa Adelaide - Победнике Велике трке

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Swan, Tony (2007-12-01). „2009 Nissan GT-R”. Car and Driver (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-16. 
  2. ^ „2009 Nissan Skyline GT-R (R36) at Inside Line”. web.archive.org. 2007-10-26. Приступљено 2019-05-16. 
  3. ^ „Nissan Skyline GT-R”. Evo (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-16. 
  4. ^ „Under the hood of the Nissan GT-R: Engine details revealed”. Autoblog (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-16. 
  5. ^ „NISSAN GT-R press information...”. press.nissan-global.com. Приступљено 2019-05-16. 
  6. ^ „TOKYO NEWS: Nissan Reveals Juicy Tidbits About 2007 GT-R Supercar”. web.archive.org. 2007-10-17. Приступљено 2019-05-16. 
  7. ^ „Nissan GTR Concept, Infiniti GT-R - Review / Report”. web.archive.org. 2008-07-03. Приступљено 2019-05-16. 
  8. ^ „TOKYO NEWS: Nissan Reveals Juicy Tidbits About 2007 GT-R Supercar”. web.archive.org. 2007-10-17. Приступљено 2019-05-16. 
  9. ^ „A Lap of the Nurburgring in the 2009 Nissan GT-R”. web.archive.org. 2007-10-18. Приступљено 2019-05-16. 
  10. ^ „2014 Nissan GT-R Press Kit”. Nissan Online Newsroom. Приступљено 2019-05-16. 
  11. ^ „2014 Nissan GT-R Press Kit”. Nissan Online Newsroom. Приступљено 2019-05-16. 
  12. ^ „2019 Nissan GT-R Specs | Nissan USA”. Nissan (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-16. 
  13. ^ „Fast Favorite: Limited Run 2014 Nissan GT-R Track Edition”. Automoblog.net (на језику: енглески). 2013-05-02. Приступљено 2019-05-16. 
  14. ^ „2019 Nissan GT-R Specs | Nissan USA”. Nissan (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-16. 
  15. ^ „NISSAN | Nissan GT-R | GT-R in your Region”. www.nissan-global.com. Приступљено 2019-05-16. 
  16. ^ „NISSAN | Nissan GT-R | GT-R in your Region”. www.nissan-global.com. Приступљено 2019-05-16. 
  17. ^ „Nissan GT-R SpecV unveiled!”. Autoblog (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-16. 
  18. ^ „Nissan GT-R R35 Production Numbers”. gtr-registry.com (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-16. 
  19. ^ „Nissan GT-R Spec V first drive”. www.autocar.co.uk. Приступљено 2019-05-16. 
  20. ^ „Nissan GT-R Nismo review, price, specs and 0-60 time”. Evo (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-16. 
  21. ^ Nismo, Nissan GT-R. Nissan GT-R. „2020 Nissan GT-R 50th Anniversary Edition Brings Back Bayside Blue [UPDATE]”. Motor1.com (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-16. 
  22. ^ „2020 Nissan GT-R Sports Car | Nissan USA”. Nissan (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-16. 
  23. ^ „Aftermarket & Performance Parts | Auto Parts & Accessories - STILLEN”. www.stillen.com. Приступљено 2019-05-16. 
  24. ^ Business, Peter Valdes-Dapena, CNN. „Nissan to sell limited edition sports car for $1.1 million”. CNN. Приступљено 2019-05-16. 
  25. ^ Tannert, Chuck. „Why Does The Nissan GT-R50 Cost Almost A $1 Million More Than A Stock GT-R?”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-16. 
  26. ^ „NISMO | NEWS”. www.nismo.co.jp. Приступљено 2019-05-16. 
  27. ^ „Meet the V8 Nissan GT-R - Autocar.co.uk”. web.archive.org. 2011-09-27. Приступљено 2019-05-16. 
  28. ^ „Nissan Srbija”. Nissan Serbia (на језику: српски). Приступљено 2019-05-16. 


Спољашње везе[уреди | уреди извор]