Корисник:Domatrios/Нумерологија

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Сврха нумерологије је у проналажењу савршених речи које би нам могле бити од помоћи у једном процесу чији је циљ активирање интуиције и разоткривање скривеног. А, с друге стране, сама нумерологија је савршено оруђе за то, јер говори језиком сазданим управо у ту сврху. "Уз помоћ овог језика могуће је идентификовати она подручја стварности која се под уобичајеним околностима не могу истражити, увести логику у царство интуиције, и активирати оне делове ума који су обично успавани." (Џон Мичел, City of Revelation, 1972). Другим речима, имамо посла са више векова старим методом за постизање хармоничног прожимања можданих хемисфера са крајњим циљем да свака особа која се тим методом служи, оствари бољи унутрашњи склад и равнотежу.

Данас као и јуче, људи трагају за законима чијом би се применом увео ред и хармонија у живот; истражују, анализирају складност, пропорције, односе у музици, архитектури, уметности, земљорадњи, математици, геометрији; све у нади да би знање о спољашњем свету могло бити од помоћи у "познавању самога себе". Нумерологија проучава спољашњи и унутрашњи свет, обзиром да се у оба случаја ради о истоветним законима.

Кроз бављење нумерологијом стичамо способност да изолујемо одређене црте и карактеристике, да сагледамо урођени баланс или дисбаланс међу њима, и да их доведемо у хармоничну целину.

"Тако се, на пример, езотерични, функционални вид Бројева поима уз помоћ "десне хемисфере мозга", док се егзотерични, бројчани вид Бројева поима помоћу "леве". Тај урођени квалитет ума може се поредити са оним што су антички Грци називали "чист разум", а Индуси "срце-ум". Древни Египћани имали су за то леп назив - "интелигенција срца" и сматрали су да је развијање тог квалитета сврха живота," (S. K. Heninger, Jr., 1972)

"Према Теону из Смирне, Питагорејци су у бројевима видели извор свих форми и сваке енергије у свету...који су динамични и активни чак и у међусобним односима...са готово људском способношћу да врше међусобан утицај, бивајући наизменично андрогени и сексуални, очински и мајчински, активни и пасивни, хетерогени и промискуитетни, великодушни и шкрти, неодређени и особени. Они имају своје привлачности, одбојности, породице, пријатеље; они чак ступају у брачне савезе. Они су, штавише, сушти елементи природе. Та геометријска оруђа су средства за спознавање како спољашњег тако и унутрашњег простора и времена. Ти инструменти, којима су се некада служили архитекте и филозофи, постали су, када је наступило доба разума, оруђа инжењера." (Robert Laulor, Sacred Geometry, Philosophy and Practice, 1982.)

Бројеви не само да имају свој сопствени живот, они потпуно и комплетно представљају све наше животе. Изванредно комплексни прозни заплети могли би се смислити само на основу посматрања медусобних односа њихових особина. Да ли смо ми само бројеви или су бројеви, једноставно, ми.

Проучавати нумерологију значи проучавати светлост, боју, звук и облик, пошто су све то вибрације. Разумети сопствене вибрације значи разумети путеве излечења, уравнотежења и преображења себе како би на видело изашло најсавршеније јаство; љубав и прихватање су пак, незамењива оруђа уз чију помоћ учимо да ценимо своју и туђу јединствену особеност. Такво уважавање доцније се рефлектује као ритам, лепота, грациозност и радост.

У Француској у доба ренесансе постојало је више академија у којима се школовање изричито базирало на питагорејским претпоставкама о бројевима и хармонији. У Гуливеровим путовањима, књизи омиљеној код многих генерација деце, Гуливер је у Лилипуту пронашао развијено питагорејско друштво у потпуности посвећено математици, астрономији и музици.

Питагора се сматра оцем нумеричке анализе, мада постоје многобројни докази да је Питагора изучио нумерологију у Египту и своје знање пренео Западном свету, једни извори говоре о томе да су ово свето учење у Египат донели Јевреји, а други да су га Јевреји примили док су боравили у Египту. Постоје, такође, докази да су науку о бројевима користили Халдејци пре 11.000 година. Ову науку су изучавали Феничани, Хиндуси, Кинези, Тибетанци, постојала је и у Арапским земљама, код Маја, америчких Индијанаца и Мађара.