Корисник:Halabuka/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Андреј Стојановић (Бузулук, 25. август 1954) је српски лингвиста руског порекла, доктор филолошких наука и професор Универзитета у Београду.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у Бузулуку [у мат. књ. Колтубанка] као син Милана (сада инжењер технологије у пензији) и Зинаиде Дмитријевне (била професор руског језика и књижевности, потом виши лектор).[1] Од 1957. стално живи у Србији. У Београду је завршио осмогодишњу школу, матурирао у Четрнаестој београдској гимназији (1973), а дипломирао на Групи за руски језик и књижевност Филолошког факултета Универзитета у Београду (1977). На истом факултету магистрирао је 1980. на Смеру за примењену лингвистику и методику наставе, одбранивши магистарски рад Нека питања фонолошке и морфолошке адаптације руских топонима у српскохрватском језику (235 стр.) и докторирао 1995. на тему: Синтаксичке одлике научног стила руског и српског језика у области технике (430 стр.). [2] [3] На Универзитету у Београду биран је у звања: виши предавач (за предмет Руски језик – 1988, 1993, 1998), ванредни професор (за ужу научну област Стручни језик, предмет Руски језик, 2003, 2010) и редовни професор (за ужу научну област Стручни језик, предмет Руски језик 2015).

Педагошки рад[уреди | уреди извор]

Наставничку академску каријеру започео на Рударско-геолошком факултету Универзитета у Београду, где је био дугогодишњи хонорарни наставник за предмет Руски језик (1981–1988, 1996–2009). Наставу из руског језика у функцији струке држао је у бројним високошколским установама: Природно-математички факултет Универзитета у Београду (Одсек за туризмолошке науке, 1982–1983); Пољопривредни факултет Универзитета у Београду (1986–2019); Педагошка академија за образовање васпитача предшколских установа (раније: Виша школа за образовање васпитача[4]) у Београду и Вршцу (1983–2007); Виша пољопривредна школа (касније: Висока пољопривредна школа струковних студија) у Шапцу (1991–1993)[5]); Висока хотелијерска школа струковних студија Београд (раније: Виша хотелијерска школа) у Београду (1998–2019); Висока пословна школа струковних студија "Чачак" из Београда (2005–2009)[6]); Висока железничка школа струковних студија у Београду (2012–2013). Осим у систему високог школства, држао је у Београду наставу из предмета Руски језик на Коларчевом народном универзитету (Задужбина Илије М. Коларца) (1979–1981, 1995–1998), у Основној школи Бранко Радичевић (1983–1984) и Првој приватној угоститељско-туристичкој школи (2006–2008). На Пољопривредном факултету у Београду био је шеф Кабинета (1986–2002, 2019) и Катедре за стране језике (2003–2018). У шк. 2019/2020. ради у Академији струковних студија Београд. [7]

Научни рад[уреди | уреди извор]

Бави се стилистиком небелетристичких текстова, стереотипношћу и варијативношћу у научном тексту, лингвосинергетиком, синтаксом научног стила руског и српског језика, ономастиком, теоријом и праксом састављања уџбеника и другим лингвистичким питањима. Осим лингвистичке русистике, подручје Стојановићевог рада је и србистика, посебно питање идентитета српског језика. [8]

Пројекти[уреди | уреди извор]

Био је иницијатор и потписник Уговора о дугорочној међународној научној сарадњи (од 1998. године, на неодређено време) између Државног универзитета у Перму (Катедра за руски језик и стилистику Филолошког факултета) и Универзитета у Београду (Катедра за стране језике Пољопривредног факултета).

Водио је са српске стране потпројекат Научни стил српског језика у оквиру свесловенског пројекта Соотношение стандартизованных (стереотипных) и свободных высказываний в различных типах текста славянских языков (в аспекте проблемы мышления, языка и речи), који је покренуо Универзитет у Перму (Русија).

Био је иницијатор, истраживач и научни консултант са српске стране на научно-апликативном пројекту Русский язык для сербов. Мультимедийный учебный комплекс, који је покренуо Санктпетербуршки државни шумарско-технички универзитет „С.М.Киров“ (Русија).

Од 2010. до 2019. био је истраживач на националном пројекту 178014: Динамика структура савременог српског језика, који финансира Министарство науке и технолошког развоја Републике Србије. Резултати тих истраживања објављени су како у научној периодици тако и Стојановићевој монографији Стереотипность научного текста: на материале сербского языка (2014).

Дела (библиографија[9])[уреди | уреди извор]

До сада је објавио више од 180 научних и стручних радова, међу којима и следеће књиге::

Посебна издања и уџбеници[уреди | уреди извор]

•Стојановић, Андреј; Стојадиновић, Зорица (1982). Руски језик за рударе и геологе. Београд: Рударско-геолошки факултет

•Стојановић, Андреј (1988). Руски језик I. Избор текстова (1. изд.). Београд: Пољопривредни факултет; 2. поновљено издање: Београд, 1989.

•Стојановић, Андреј (1988). Руски језик II. Избор текстова. Београд: Пољопривредни факултет

•Стојановић, Андреј (1991). Руски језик за студенте пољопривредног факултета. Београд: самостално издање

•Стојановић, Андреј (2009). Руски језик I и II (почетни ниво учења), 1. изд., Београд: Висока хотелијерска школа струковних студија; 2. поновљено издање: Београд: ВХШСС, 2012 ISBN 978-86-83777-46-4[10]

•Стоянович, Андрей (2011). Вводно-фонетический курс русского языка для сербов, Санкт-Петербург: СПБГЛТУ [са групом аутора, на дисковима DVD]

•Стојановић, Андреј (2013). Пословни руски језик [Електронски извор, 1 електронски оптички диск, 12 см], Београд: Висока пословна школа струковних студија ISBN 978-86-7860-130-9

•Стоянович, Андрей (2014). Стереотипность научного текста (на материале сербского языка) (1. изд.). Белград: Изд-во Международная ассоциация Стил [ISBN 978-86-906037-3-2]; 1. електронско издање (ново, редиговано): Пермь: Elis ПГНИУ, децембaр 2014[11]

Чланци (избор)[уреди | уреди извор]

•Стојановић, Андреј (1989). „Инклузивни императив у научном стилу руског и српскохрватског језика“, Јужнословенски филолог, Београд, XLV, 127–136 [12]

•Стојановић, Андреј (1995). „Неодређеноличне реченице у научном стилу руског и српског језика“, Stylistyka, Opole, IV, 185–203.[13]

•Стоянович, Андрей (1996). „Об элементах эмоциональности в научной литературе (на материале сербского языка)“, Slavica Tarnopolensia 3: Лабораторiя славiстичних студiй Тернопiльського державного педагогiчного iнституту, Тернопiль, с. 5–15.[14]

•Стоянович, Андрей (1997). „Проблемы сопоставительной стилистики Югославии“, Stylistyka, Opole, VI, с. 565–574.[15]

•Стоянович, Андрей (1999). „Гипотеза о становлении научного стиля сербского языка“, Diskurs naukowy: tradycja i zmiana /red. Stanisław Gajda, Opole: Uniwersytet Opolski, Instytut Filologii Polskiej, с. 337–351.[16]

•Stojanović, Andrej (1999). „Istraživanje teksta: o interakcijama“, Stylistyka, Opole, VIII, str. 193–204.[17]

•Стоянович, Андрей (2001). „Язык как изменяющаяся система“, Изменяющийся языковой мир: Тезисы докладов международной научной конференции (12–17 ноября 2001 г.), Пермь: Перм. ун-т., с. 7–9. ISBN 5-7944-0254-7 [18]

•Стоянович, Андрей (2002). „Научный текст в контексте культуры“, Stylistyka, Opole, ХI, с. 475–491.[19]

•Стојановић, Андреј (2002). „Функционална стилистика на српском језичком подручју“, Стил, Бањалука – Београд, бр.1, стр. 79–103.[20]

•Стоянович, Андрей (2004). „К общим закономерностям диффузии стилей“, Стереотипность и творчество в тексте, Под редакцией М.П. Котюровой, Пермь: Перм. ун-т, с.58–95 ISBN 5-7944-0449-3[21]

•Стојановић, Андреј (2004). „Стил као корисни резултат“, Стил, Бањалука – Београд, бр.3, стр. 71–84.[22]

•Стојановић, Андреј (2006). „Стил у светлу лингвосинергетичког приступа“, Стил, Београд, бр.5, стр. 17–26.[23]

•Стојановић, Андреј (2006). „Поново о ‘једном језику’“, Глас Сербоне: Друштво за научно истраживање најстарије историје Срба, Ниш, бр.20 (јануар-фебруар), стр. 34–38[24]

•Стојановић, Андреј (2014). „’Српскохрватска латиница’ у огледалу србистике“, Радови филозофског факултета. Филолошке науке, бр.16, књ.1/2, Пале, стр. 595−613[25]

•Стоянович, Андрей (2014). „Идентичность сербского языка“, Филология в XXI веке: методы, проблемы, идеи, Пермь, с. 105–114[26]

•Стојановић, Андреј (2015). „Идентитет српског језика у Вуковој Писменици и Матичиној Нормативној граматици“, Филолог, бр.11, стр.193–203[27]

•Стоянович, Андрей (2017). „Практика русско-сербской военной лексикографии“, Русский язык в полиэтническом образовательном пространстве военного вуза, Санкт-Петербург, с.390–400[28]

•Stojanović, Andrej (2018). „Složeni glagolski predikat u naučnom stilu srpskog jezika“, Slavistična revija, 66 (3), str.355−368[29]

•Стојановић, Андреј (2018). „Српски језик у огледалу руске славистике XXI века“, Филолог, Бања Лука, бр.18, 270–303[30]

Чланства[уреди | уреди извор]

Од 1981.члан је Удружења научних и стручних преводилаца Србије, где је био и члан Суда части и члан редакцијског колегијума часописа „Преводилац“ (1986–1991).[31] Био је члан Удружења универзитетских наставника и других научних радника Србије, Друштва за стране језике и књижевности Србије и др.

Jедан је од оснивача Међународног удружења „Стил“ (2003), где је био стални члан међународног редакционог одбора часописа „Стил“ (2002–2012).

Члан је Међународне комуникативне асоцијације (Вашингтон) кроз придружено чланство у Руској комуникативној асоцијацији (Русија), где је и члан уређивачког одбора Руске комуникативне асоцијације [32]. Био је члан уредништва тематских зборника („Вестник РКА“ 2004–2006; „Филология в XXI веке: методы, проблемы, идеи“, 2014), рецензент монографија („Увод у стилистику“, 2002; „У језику поезије“, 2016; „Појмовник риме 2: са примерима из српске поезије“, 2018), лектор и преводилац за руски језик.

Сада је члан редакционих колегијума научних часописа „Рема“[33] (Москва) и „Социо- и психолингвистические исследования“[34](Перм).

Био је председник комисије за лиценцирање новог студијског програма Наставно-преводилачки студијски програм руског језика на Факултету филолошких наука Паневропског универзитета Апеирон (2013). [35] [36]

Литература[уреди | уреди извор]

  • "Др Андреј М. Стојановић, редовни професор", Сто година постојања Пољопривредног факултета Универзитета у Београду 1919–2019, уредник Владан Богдановић, Прво издање, Београд: Универзитет, Пољопривредни факултет, 2019, стр.79–84. ISBN 978-86-7834-328-5

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Зинаида (Дмитријевна) Стојановић – Катедра за руски језик (језик: српски). Приступљено: 14.08.2020.”. 
  2. ^ „Магистарски рад”. 
  3. ^ „Докторски рад”. 
  4. ^ „Педагошка академија за образовање васпитача у Београду”. 
  5. ^ „Виша пољопривредна школа Шабац: историјат”. 
  6. ^ „Висока пословна школа струковних студија "Чачак"”. 
  7. ^ „Академија ССБ”. 
  8. ^ „Биографија А.Стојановића (стр.603)” (PDF). 
  9. ^ „Библиографија: проф. др Андреј Стојановић. Приступљено 14.8.2020.”. 
  10. ^ „Руски језик I и II, 2012. Приступљено 14.8.2020.”. 
  11. ^ „Редиговано издање монографије у Електронској библиотеци ELiS ПГНИУ (језик: руски). Приступљено 14.8.2020.”. 
  12. ^ „ЈФ, 1989, 127-136 (језик: српски). Приступљено 14.8.2020.” (PDF). 
  13. ^ „Stylistyka IV, 185–203 (језик: српски). Приступљено 14.8.2020.”. 
  14. ^ „Slavica Tarnopolensia 3, 1996, 5-15 (језик: руски). Приступљено 14.8.2020.”. 
  15. ^ „Stylistyka VI, 565–574 (језик: руски). Приступљено 14.8.2020.”. 
  16. ^ „Diskurs naukowy: tradycja i zmiana (језик: руски). Приступљено 14.8.2020.”. 
  17. ^ „Stylistyka VIII, 193–204 (језик: српски). Приступљено 14.8.2020.”. 
  18. ^ „Пленарни реферат, с.7–9 (језик: руски). Приступљено 14.8.2020.”. 
  19. ^ „Stylistyka ХI, 475–491 (језик: руски). Приступљено 14.8.2020.”. 
  20. ^ „Стил, бр.1, стр.79–103 (језик: српски). Приступљено 14.8.2020.”. 
  21. ^ „Стереотипность и творчество в тексте, вып.7, 2004,с.58–95 (језик: руски). Приступљено 14.8.2020.”. 
  22. ^ „Стил, бр.3, стр.71–84 (језик: српски). Приступљено 14.8.2020.”. 
  23. ^ „Стил, бр.5, 17-26 (језик: српски). Приступљено 14.8.2020.” (PDF). 
  24. ^ „Глас Сербоне ISSN 1820-1318 (језик: српски). Приступљено 14.8.2020.”. 
  25. ^ „Радови филозофског факултета. Филолошке науке, бр.16, књ.1/2, Пале, стр. 595−613 (језик: српски). Приступљено 14.8.2020.” (PDF). 
  26. ^ „Идентичность сербского языка, 2014, с. 105−114 (језик: руски). Приступљено 14.8.2020.” (PDF). 
  27. ^ „„Идентитет српског језика у Вуковој Писменици и Матичиној Нормативној граматици“, Филолог, бр.11, стр.193–203 (језик: српски). Приступљено 14.8.2020.”. 
  28. ^ „Практика русско-сербской военной лексикографии, 2017,с.390–400 (језик: руски). Приступљено 14.8.2020.” (PDF). 
  29. ^ „Složeni glagolski predikat u naučnom stilu srpskog jezika, 2018,str.355−368 (језик: српски). Приступљено 14.8.2020.”. 
  30. ^ „„Српски језик у огледалу руске славистике XXI века“, Филолог, Бања Лука, бр.18, 270–303 (језик: српски). Приступљено 14.8.2020.”. 
  31. ^ „Научни часопис "Преводилац"”. 
  32. ^ „Руска комуникативна асоцијација (језик: руски)”. 
  33. ^ „Научни часопис "Рема"”. 
  34. ^ „Научни часопис „Социо- и психолингвистические исследования“”. 
  35. ^ „Извештај на сајту Универзитета у Београду под тачком 4.6: Андреј Стојановић”. 
  36. ^ „На увиду јавности – Извештај комисије за избор Андреја Стојановића у звање редовног професора” (PDF). 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Halabuka/песак&oldid=24255980”