Корисник:Happynemac/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Илидан
Happynemac/песак
Девелопер(и)Blizzard Entertainment
Издавач(и)Blizzard Entertainment


Илидан Стормрејџ је измишљени карактер који се појављује у Warcraft играма компаније Blizzard Entertainment. Рођен као ноћни елф и чаробњак, његова потрага за моћи довела га је до извршавања неколико ужасавајућих дела над својим наподом , због чега је добио надимак „издајник“ и постао први ловац на демоне. Самопрозвани господар Аутленда(енг. Outland), побегао је у Легију и постао делом демон.Овај карактер је један од најспомињанијихи најпопуларнијих у Warcraft франшизи и добио је позитивне критике од стране играча.Глас му је давао Matthew Yang King у Warcraft III: Reign of Chaos и у експанзији The Frozen Throne, и од стране Liam O’Brien oд World of Warcraft: The Burning Crusade надаље.


Развој[уреди | уреди извор]

У интервијуу са члановима Warcraft развојног тима Scott Mercer-а и Greg Street-а, Mercer је поменуо: „Схватили смо да се Илидан појављивао доста у уметничком концепту и у осталој материји везаној за експанзију, али врло мало играча га је заправо видело у игри. За већину хероја, Илидан је био као Саурон у Господару Прстенова, он је свеприсутно зло за које су сви чули, али никад се нису сусрели очи у очи“.[1] То је резултовало да развојни тим уложи више напора да осигура играчима да имају „више личног искуства“ са карактерима попут Илидана.[1]

Улога у игри Warcraft[уреди | уреди извор]

Илидан Стормрејџ је први ловац на демоне, који увек са собом носи мачеве „Twin Blades of Azzinoth“, узете од пораженог господара демона. Ноћни елф је рођен пре рата древних народа, конфликта који се догодио 10.000 година пре Трећег рата, кад је хаотична Легија напала Азерот. Вођен жељом за моћи и жељом да импресионира Тиранде Виспервинд,Илидан је склопио савез са Легијом да осигура улаз њиховог вође, Саргераса, у Азерот преко моћи артифекта збаног демонска душа и енергије извора вечности. Напори Малфјуриона, Илидановог брата близанца, покварили су планове Легије, са илиданом који је прешао на братову страну и уз његову помоћ деноми су поражени. Након обнављања уништеног извора вечности, моћи која је привукла Легију да нападну Азерот, Илидан је послат у затвор на десет хиљада година. Добио је надимак „издајник“ током рата древних народа, током кога је он једнако обмањивао и пријатеље и непријатеље у жељи да стекне што већу моћ.

Током трећег рата, Тиранде је ослободила Илидана наког миленијума заробљеништва, у нади да ће се издајник искупити у борби против Легије. Иако се борио да заштити свој народ, убрзо је поклеко, након што је упио моћи из демонске лобање Гул Дана, Илидан је постао демон, након чега је одбачен од стране свог брата. Бежећи од беса ноћних елфова, два пута осуђиван Илидан је склопио савез са јединим народом који је хтео да га прохвати – Легијом. Илиданови демонски господари су га послали да уништи Лич Кинга(енг. Lich King), који се ослободио њиховог утицаја, али он није успео да постигне то. Да би се заштитио од освете Легије, Илидан је побего у Аутленд, уништени свет којим је владао уз помоћ Лејди Вашј(енг.Lady Vashj ), принца Каел’тас(енг. Kael'thas) и Акаме. Илидан је главни противник у експанзији World of Warcraft: The Burning Crusade. Поражен је од стране Маев Шадовсонг (енг. Maiev Shadowsong) , чувара у затвору где је био затворен, у нападу почетом од стране Акаме и играча.

Илидан је представљен у неколико задатака у две експанзије одмах након World of Warcraft: The Burning Crusade. У World of Warcraft: The Frozen Throne, играчи су у улози Артаса(eнг. Arthas) у сукобу са Илиданом испред Цитаделе (енг. Icecrown Citadel ) , на крају експанзије. У World of Warcraft: Cataclysm, играчи су у улози Илидана, присвајају лобању Гул Дана(енг. Gul’dan) и у убијају демона Тихондријуса(енг. Tichondrius)(из игре Warcraft:Reign of Chaos). Такође се појављује у тамници Извор Вечности(енг. Well of Eternity), на крају експанзије World of Warcraft: Cataclysm, где играчи путују десет хиљада година уназад на крај рата древних народа.

Илидан се поново појављује у експанзији World of Warcraft:Legion, шестој експанзији игре World of Warcraft. Најава приказује Гул Дана у другом свету Драенор(енг. Draenor ) како проналази Илиданово тело заробљено унутар кристала у гробници чувара(енг. Vault of the Wardens). На кратко се појављује у уводној најави за класу ловца на демоне( која починје непосредно пре Илиданове смрти у експанзији World of Warcraft: The Burning Crusade),како шаље своје следбенике на свет по имену Мардум(енг. Maardum) да преузму демонски артифект по имену „Sargerite Keystone“, који би дозволио да нападну било који свет који је под контролом Легије. Ловци на демоне су успели и вратили се у Аутленд(енг. Outland),само да би сазнали да је Илидан поражен, након чега су и они заробљени у гробници чувара. Низ задатака доступни свим класама укључују Нару(енг. Naaru ), кристална бића која отеловљује светлост, тражећи да оживе Илидана као изабраног хероја против Легије. Играчи се стављају у улогу Илидана током уводних борби, укључујући његову смрт у црном храму(енг. Black Tample).

Након пораза Гул Дана, кристал у коме са налазио Илидан је померен док је Гул дан бацао чаролију. Након пораза Гул Дана , Илидан га хвата и убија га на сличан начин као што је убијен Varian Wrynn, претходни крај Стормвинда (енг. Stormwind ). Након тога Илидан изазива играче да му се придруже да поразе Легију.

Остала појављивања[уреди | уреди извор]

Илидан се појављује као каракет кога је могуће контролисати у видео игри Heroes of the Storm. Има могућност да се креће брзо и прескаче непријатеље.[2] Као и много истакнути World of Warcraft карактери, Илидан се појављује као карта коју је могуће поседовати у видео игри Hearthstone.[3] На крају , појављују се као противник ког играч мора победити у уводној фази игре.[4]


World of Warcraft: Илидан [уреди | уреди извор]

У роману World of Warcraft: Illidan, написаног од стране William King-а и објављен од стране Del Ray Books у априлу 2017, више детаља је откривено о Илидановим намерама него што је било приказано у експанзији World of Warcraft: The Burning Crusade.[5] Главна прича у књизи дешава се шест месеци пре него што је Илидан поражен од стране играча. Ради се о скупљању војске ловца на демоне и о његовим плановима како поразити Легију.

Одзив[уреди | уреди извор]

Овај карактер је добио углавном позитивне критике. Часопис Empire га је сместио на седамнаесто место на својој листи „50 најбољих карактера видео игара“.[6] Такође је стављен на пето место листе „топ 10 величанствених зликовца игре Warcraft“ коју је начинио Matthew Rossi за блог Engadget наводећи „његови поступци токон и након рата су били кључни у поразу Легије и очувању магије. Да није било илидана Нордрасил(енг. Nordrassil) не би постојао, нити извор вечности, а Хијал(енг. Hyjal) би био само планина. Упркос затвореништву од десет хиљада година због својих дела, Илидан је успео да се инфилтрира у Легију и добије моћ лобање Гул Дана.“[7] Такође је навео „Он је један од највећих који се служио магијом, и први икад који је прогањао и убијао демоне, чудак и лудак. Издао је сопствени наод да би заштитио и њих и свет, али увек је себи био на првом месту. Себичан, живахан, озлојеђен, мучен од стране самог себе, помогао је да Азерот буде како јесте данас.“[8] Сусрет са Илиданом у Црном храму стављен је на листу „10 најбољих момената игре World of Warcraft“ британског сајта Digital Spy , где је Andy Joannou навео „Са Илиданом у Црном храму,то место је постала тамница која дефинише саму игру World of Warcraft“[9]

Док је критиковао константно убијање зликоваца, Matthew Rossi је такође сматрао да је Илиданова смрт на врху Црног храма била несрећан случај, и да је његова смрт на врху Црног храма губитак значајног дела приче, не само зато што није достојан тога, већ што пуштањем тамнице Сунчевог платоа (енг. Sunwell Plateau ), сазнајемо да он уопште није био главна претња, у ствари он је заправо био фигура опседнута својим поразом на крају игре Warcraft III, а Кил Јаден(енг. Kil’Jaeden) је био тај који је сво време представљао претњу.[10] Darren Brown из Engadget-а поменуо је овај лик као један са којим је било најтеже сукобити се у игри World of Warcraft.[11] Yannick Lejacq на блогу Kotaku је набројао алузије на везу између Тиранде и Илидана као један од позитивних аспеката игре Heroes of the Storm, рекавши да Тиранде и Илидан имају слабу романтичну прошлост из својих дана проведених заједно у игри World of Warcraft.[12]

Због своје популарности, Илидан се често појављивао у различитој роби повезаној са игром World of Warcraft. То укључује фигурице[13] и костиме за ноћ веђтица.[14] Такође је популаран карактер у кога се прерушавају.[15]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Rise and Fall of the Lich King: WoW Developer Interview”. Приступљено 17. 9. 2016. 
  2. ^ „Heroes of The Storm Hero: Illidan Basic Guide”. 2p.com. Приступљено 17. 9. 2016. 
  3. ^ „Hearthstone's hidden lore connections explained”. IGN. Приступљено 17. 9. 2016. 
  4. ^ „Hearthstone Beta: Playing through the tutorial”. Engadget. Приступљено 17. 9. 2016. 
  5. ^ King, William (12. 4. 2016). Illidan: World of Warcraft. Del Rey Books. ISBN 9780399177569. 
  6. ^ „The 50 Greatest Video Game Characters”. Empire. Приступљено 17. 9. 2016. 
  7. ^ „Know Your Lore: Top 10 magnificent bastards of Warcraft, part 2”. Engadget. Приступљено 17. 9. 2016. 
  8. ^ „Know Your Lore: Illidan Stormrage, The Betrayer”. Engadget. Приступљено 17. 9. 2016. 
  9. ^ „The 10 best moments from World of Warcraft's first decade”. Digital Spy. Приступљено 17. 9. 2016. 
  10. ^ „Warcraft and its "Joker Problem". Engadget. Приступљено 17. 9. 2016. 
  11. ^ „Breakfast Topic: Who will be the ultimate boss encounter of WoW?”. Engadget. Приступљено 17. 9. 2016. 
  12. ^ „One Small Thing I Love About Heroes Of The Storm”. Kotaku. Приступљено 17. 9. 2016. 
  13. ^ „Dozens of Blizzard's biggest game characters are getting figurines”. Engadget. Приступљено 17. 9. 2016. 
  14. ^ „Blizzard store now offering full Halloween costumes”. Engadget. Приступљено 17. 9. 2016. 
  15. ^ „BlizzCon 2010: Costume contest gallery”. Engadget. Приступљено 17. 9. 2016. 

Спољашњи линкови[уреди | уреди извор]