Корисник:Issilinde/Клара Шуман (1)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search

Клара Шуман (рођена Клара Џозефина Вик; 13. септембар 1819 – 20. мај 1896) је била немачка музичарка и композиторка, једна од најзначајнијих пијанисткиња у доба романтизма.[1] За време своје каријере дуге више од 60 година,извршила је велики утицај на форму и репертоар рецитала и концерата,као и на укус тадашње публике. Њен муж је био композитор Роберт Шуман. Заједно су охрабривали и подржавали Јоханеса Брамса. Она је била прва која је јавно извела  Брамсова оригинална дела,а[2]касније је изводила премијере других Брамсових композиција од којих је најзначајнија Варијација и фуга на Хенделову тему[3]

Биографија[уреди]

Рани живот[уреди]

Клара Вик,1835 литографија

Клара Џозефина Вик је рођена у Лајпцигу 13. септембра 1819. године као ћерка Фридриха Вика и Маријане Вик (рођене Tромлиц). Маријана Tромлиц била је позната певачица. Певала је у познатом концертном холу Гевандхаус у Лајпцигу. Разлике између Клариних родитеља биле су неумољиве, у великој мери због напорног карактера њеног оца. Након што је на видело изашла љубавна афера између Кларине мајке и очевог пријатеља Адолфа Баргиела ,њени се родитељи разводе. Маријана се удаје за Адолфа,а петогодишња Клара остаје са оцем.

Одрастање[уреди]

Још од најранијег детињства Кларин живот је био испланиран од стране њеног оца Адолфа. Свакодневно је имала часове у трајању од једног сата из клавира, виолине, певања, теорије, хармоније, композиције и контрапункта и два сата практичне наставе у којој је користио своје технике и методе учења. У марту 1828, осмогодишња Клара Вик свирала је у  Лајпцигу у кући доктора Ернста Каруса, директора психијатријске болнице у дворцу Колдиц. Тамо је упознала другог даровитог младог пијанисту, који је био позван на музичко вече,по имену Роберт Шуман,девет година старији од Кларе. Шуман се толико одушевио њеним свирањем, да је тражио дозволу од своје мајке да прекине своје правно образовање, која га никада није занимало, и да почне са узимањем часова музике код Адолфа,Клариног оца. За време похађања часова,Шуман је живео у дому Викових око годину дана.Имао је обичај да се преруши у духа и да тако маскиран плаши и забавља Клару,што је био почетак стварања њихове везе и контакта.[4]

Године 1830-е,тада једанаестогодишња Клара одлази на турнеју у Париз преко других Европских градова,у пратњи свог оца. Први солистички концерт одржала је у Гевандхаусу у Лајпцигу. У Вајмару је,након бравурозног извођења Хенри Херцовог комада за Гетеа,награђена одликовањем са његовим ликом и посветом: " За талентовану уметницу Клару Вик". За време ове турнеје Николо Паганини,који је био у Паризу,предложио је да наступи заједно са Кларом. Упркос томе,њен париски рецитал је остао слабо посећен,будући да је велики број људи напустио град због избијања колере.  [5]

Појава овог уметника може се посматрати као епохолана...Одсвиран њеним талентованим рукама,и најобичнији пасаж,рутински мотив,добија своје суштинско значење,боју,што само најсавршенији уметници могу да постигну.

Анонимни музички критичар, написао за Клару Вик ,1837-1838 на концерту у Бечу.

Године 1838-е,Клара Вик је одржала серију концерата у Бечу. Тада је имала 18 година.Франц Грилпарцер,водећи драмски писац у тадашњој Аустрији, написао је песму под називом "Клара Вик и Бетовен" након слушања Бетовенове  Аппассионата сонате за време једног од тих концерата.[6] Заинтересованост за Кларине концерте била је огромна,а критике и рецензије похвалне. Бенедикт Рандхартингер,пријатељ Франца Шуберта (1797-1828), поклонио је Клари потписани примерак Шубертове песме "Ерлкуних" са посветом: "Славном уметнику,Клари Вик". Фредерик Шопен описао је Кларино свирање Францу Листу који је дошао да чује и касније похвалио њено екстравагантно свирање у писму које је објављено у париском музичком листу(Revue et Gazette Musicale) и касније преведено у Новом музичком часопису (Neue Zeitschrift für Musik) у Лајпцигу .[7] 15-ог маја је Клара награђена највишим музичким одликовањем у Аустрији,Царским и Државним Одликовањем Виртуоза(Königliche und Kaiserliche Kammervirtuosin) [7]

     Кларин портрет

Брак са Робертом[уреди]

Роберт је био старији од Кларе мало више од 9 година када се као студент њеног оца Фридриха преселио у дом Викових крајем1830. године, када је њој било свега 11, а њему 20 година. 1837. године,Роберт је запросио осамнаестогодишњу Клару и она је пристала,али њен отац није.[8] Он се снажно противио,није одобравао Роберта и строго одлучио да им не да свој благослов и дозволу. Роберт и Клара су били приморани да иду на суд и туже Фридриха. Суд је донео одлуку да одобри веначање које се догодило [9] 1840. године, упркос Фридриховим приговорима.Клара и роберт водили су заједнички музички дневник. [10] 

Линкови[уреди]

  1. ^ From 1854 to 1891 she "toured the British Isles and the Continent, hailed as one of the top pianists of the world": Reich, 2001, p. 249
  2. ^ The Andante and Scherzo from the Sonata in F minor, in Leipzig, 23 October 1854: Litzmann 1913, vol. 2, p. 90
  3. ^ 13th of September 2012 Clara Schumann Google Doodle-from The News Clerks
  4. ^ Reich, Susanna (2005), p. 28
  5. ^ Joseph Braunstein, Liner notes for Michael Ponti's recording of Clara Schumann's Piano Concerto No. 1 in A minor, Op. 7
  6. ^ Reich (1986), p. 249.
  7. 7,0 7,1 Reich (1986), p. 250.
  8. ^ Litzmann 1913, vol. 1, p.
  9. ^ Litzmann 1913, voI. 1, p.
  10. ^ Litzmann 1913, vol. 1, p.

Спољни линкови[уреди]

[[Категорија:Рођени 1819.]] [[Категорија:Умрли 1896.]]