Корисник:Ivana1712/песак
Планина Вајалеле (Waialeale) је једана од низа вулкана који се уздижу са дна океана, висином од 5500 m. Овај низ настао је када је магма почела да избија на дну океана из тзв. „вруће тачке” унутар Земље. Представља угашени вулкан, чији велики кратер се готово увек налази у облацима обзиром на надморски висину на којој се налази. Оштри гребени раздвајају дубоке бразде које су издубиле вековне кише док се богато зеленило спушта све до плажа. Овде је снимљен део филма „Јужног Пацифика”, као и уводни кадрови „Потрага за изгубљеним ковчегом”. Ово је једно од највлажнијих места на свету.
Утицај падавина[уреди | уреди извор]
Вајалеле је добио прикладно име, пошто ова реч значи „плављење водом”[1]. На његов врх годишње падне 12 500 mm кише, што је 20 пута више него што падне на Лондон. Та количина падавина важи за просечно влажне године. Рецимо само да је 1948. године укупно пало чак за трећину више киша.[2] Ову огромну количину падавина доносе влажни облаци који прелазе преко Тихог океана са североистока. Кад ваздух удари у обронке Вајалелеа, уздиже се, кондензује и излучује падавине. Последица огромне количине воде јесте то да је ова планина постала права стаклена башта за биљни свет. Међутим, недавни извештаји помињу да је у периоду од 1978-2007. године највлажније место на Хавајима заправо Биг Бог на Мауију, чак 10 300 mm годишње.[3] Наводи се да је годишњи просек за 1912–1945. године 11 684 mm кише, који ће се од тада вероватно променити, док Национални центар за климатске податке ову цифру наводи као тридесетогодишњи просек.[4]
Биљни свет[уреди | уреди извор]
У малом удубљењу на једној страни планине магловита мочвара Алкаи, пуна мутне воде и црног блата. У тој мочвари буја џунгла ретких биљака и птица. Међу дрвећем које се уздиже у измаглици налази се лапалапа, чије лишће трепери и на најслабијем поветарцу, те Metrosideros polymorpha која има јаркоцрвене цветове. Сва стабла прекривају влагом натопљени слојеви маховине, због којих гране дебљине прста личе на зелене “сунђере” дебеле као рука. Велика количина кише на Вајалелеу изазива појаву слапова који је дубоко урезују, као и бујање богатих шума у којима живе биљке интензивно обојених цветова. За ову планину именовано је неколико ретких локалних биљних врста, укључујући Astelia waialealae, Melicope waialealae и ендемичне Dubautia waialealae. [5]
Заступљеност животињског света[уреди | уреди извор]
На Вајалелеу живи мало крупних животиња. Једини копнени сисар који је дошао без људске помоћи јесте шишмиш. Све друге врсте донели су различити народи који су долазили да живе у овом суптропском рају. Полинежани су дошли око 750. године пошто су у својим каниума превалили 4000 km преко океана. У 19. веку Јапанци, Американци, Филипинци, Кинези и становници многобројних европских земаља долазили су на Кауаи, а многе од њих привукле су плантаже шећера на острву.
Полинежани су са собом донели свиње, тако да данас неустрашиви биолози повремено наиђу на понеку дивљу свињу док се пробијају кроз блато до појаса и спуштају низ стрме гудуре. Козе, које је донео британски морепловац капетан Кук кад је пристао на острво 1778. године, такође тумарају планинским обронцима. Широм Хавајског архипелага многобројне врсте птица изумрле су услед уништавања шума у којима су живеле, а и због борбе са животињама донесеним на острва. Међутим, на острву Кауаи птице су, у односу на друга острва, опстале у већем броју, а један од разлога могао би бити то што овде нису доспели мунгоси. Током 19. века Хавајски архипелаг постајао је све важније подручје производње шећерне трске. Плантаже су уништили пацови тако да су 1883. године донети мунгоси чији је задатак био да зауставе нападе штеточина. Али мунгоси нису хватали само пацове него су јели и јаја и младунчад птица из гнезда на земљи.
Неке врсте птица данас постоје само на острву Кауаи. Anianiau је врста јуија дуга 100 mm која живи само у горњим деловима острва. Остале птице живе у подручју мочваре Алкаи, док птица оо са својим језовитим звиждуком живи само на овом острву.
Врло ретка врста птице у планинама Кауаи јесте ао, величине голуба. Она је на другим острвима била лак плен за мунгосе. Ове мале птице гласно завијају при повратку из риболова, нагло се приземљују у дубоко растиње. Кад желе да полете, пењу се на биљке и уздају се у снажне ветрове који их подижу у висину. Пре око 5 милиона година преци хавајске птице јуи прелетели су 3200 km од Северне Америке преко дела Тихог океана и слетели на Кауаи и друга хавајска острва. Међутим, поједине групе птица остале су међусобно раздвојене на различитим острвима, коралним атолима и у забаченим долинама. Иако хране овде има у изобиљу, опстале су и размножиле се само оне врсте птица којима су кљунови били најбоље прилагођени храни која им је била доступна. После одређеног времена - према еволуцијским мерилима- појавиле су се различите врсте јуија које су имале различите облике кљуна. Дуг, танак и помало закривљен кљун какав имају иви може да се увуче у ваљкасте цветове и исиса нектар. Кратак и широк кљун идеалан је за ломљење орашчића и семенки. Такав снажан кљун може пробити кору и из ње извући лавру. Највећи део од 15 познатих врста птица врло су ретке, а само се апапана и амакихи, које се хране инсектима и нектаром, могу наћи у већем броју.
Клима[уреди | уреди извор]
У овој области нема великих осцилација између средњих месечних температура када су у питању и минималне и максималне. Планина Вајалеле се одликује тропском климом прашуме где годишње падне велика количина падавина. Књига временских рекорда наводи да је овде 335 дана са кишом, док други сугеришу да овде киша пада 360 дана у години. Локална туристичка индустрија Кауаи промовисала га је као највлажнију тачку, иако је у месту Мавсинрам у Индији већи просек падавина и износи 11 870 mm. Гинисова књига светских рекорда признаје да ово место у Индији има веће просечне падавине у сезони монсуна, док је киша на Вајалелама равномерније распоређена током године.
| Јануар | Фебруар | Март | Април | Мај | Јун | Јул | Август | Септембар | Октобар | Новембар | Децембар | Годишње | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Максимална температура (°C) | 26,6 | 27,3 | 28,5 | 26,4 | 27,9 | 27,7 | 28,1 | 28,4 | 28,7 | 28,6 | 27,7 | 27,3 | 28,7 |
| Mинимална температура (°C) | 25,5 | 25,4 | 25,3 | 25,7 | 26,3 | 26,9 | 27,3 | 27,6 | 27,2 | 26,1 | 25,2 | 26,1 | 26,2 |
| Дневна средња температура (°C) | 21,0 | 21,2 | 21,4 | 21,6 | 22,0 | 22,7 | 23,3 | 23,6 | 23,7 | 23,4 | 22,6 | 21,6 | 22,3 |
| Просечна количина падавина (mm) | 629 | 626 | 692 | 1200 | 720 | 779 | 991 | 832 | 613 | 807 | 923 | 765 | 9495 |
| Просечни кишни дани | 20 | 17 | 20 | 26 | 27 | 27 | 29 | 29 | 27 | 27 | 21 | 21 | 289 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Pukui, Mary Kawena; Elbert, Samuel H.; Mookini, Esther T. (1976-12-01). Place Names of Hawaii (на језику: енглески). University of Hawaii Press. ISBN 978-0-8248-0524-1.
- ^ „MT WAIALEALE 1047, HAWAII - Climate Summary”. wrcc.dri.edu. Приступљено 2020-11-28.
- ^ „‘Big Bog’ ranks among wettest spots in Hawaii, possibly world - Mauinews.com | News, Sports, Jobs, Visitors Information - The Maui News”. web.archive.org. 2016-09-28. Приступљено 2020-11-28.
- ^ „Western Regional Climate Center - Climate Summary Page Request Error”. wrcc.dri.edu. Приступљено 2020-11-28.
- ^ Federal, Register. „USFWS” (PDF). https://www.govinfo.gov/content/pkg/FR-2010-04-13/pdf/2010-1904.pdf#page=1. Спољашња веза у
|website=(помоћ) - ^ „Mount Waialeale, Hawaii Travel Weather Averages (Weatherbase)”. Weatherbase. Приступљено 2020-11-28.
Литература[уреди | уреди извор]
- Ahrens, C.D. (2000). Meteorology Today. Books/Cole, ISBN 0-534-39776-X
- Bodin, S. (1978). Weather and Climate. Blandford, ISBN 0-7137-0858-1
- Holford, I. (1977). The Guinness Book of Weather Records. Book Club Associates.
- Kroll, E. (1995). De Wereld van het Weer, Teleac.
- Pukui, Mary Kawena, Elbert, Samuel H., Mookin, Esther T. (1974). Place names of Hawaii. Univesity of Hawaii Press.
- Simons, P. (1996). Weird Weather. Little Brown and Company.