Корисник:Jokicjovic/песак

Петар II Петровић Његош
Петар II Петровић Његош
	Петар II Петровић Његош
Лични подаци
Датум рођења	13. новембар 1813.
Место рођења	Његуши, Црна Гора
Датум смрти	31. октобар 1851. (37 год.)
Место смрти	Цетиње, Црна Гора
Научни рад
Поље	филозофија, књижевност,
Познат по	Духовни и световни владар Црне Горе; Српски и црногорски песник; филозоф

Петар II Петровић Његош био је духовни и световни владар Црне Горе и један од највећих црногорских и српских песника и филозофа.^[1]

Историја штампарије Петра II Петровића Његоша[уреди | уреди извор]

20. јануара 1834. године стигла је у Црну Гору, односно на Цетиње(Цетињски манастир),штампарија коју је за 3000 рубаља купио Његош у Санкт Петербургу.

Из Русије Његош је довео са собом и штампара Михаила Петрова, после његове смрти штампарију преузима Рус Домин. Са њим су радила и два црногорца Филип Ђурашковић и Стево Станков Петровић. У штампарији је објављено четрнаест издања. Штампарија је из Русије, упакована у 47 сандука, преко Трста и Котора стигла на Цетиње 22. јануара. Била је прва штампарија у Црној Гори после 344 године, након уништења штампарије Ђурђа Црнојевића. ^[2]

Рад штампарије[уреди | уреди извор]

Штампарија није имала слова љ, њ и ј, па је Његош молио Вука Караџића "да се и та слова излију". Слова су стигла у априлу и Његош је планирао штампање буквара. Прва књига која је штампана у овој штампарији била је Његошев Пустињак цетињски, 1835. године, а у њој су штампане књиге за школе и црквене потребе. Радом штампарије управљао је Рус Домин, а после његове смрти 1839. године наставили су његови помоћници. Његош је већ на почетку своје владавине одлучио да ради на унапређењу просветних прилика у Црној Гори. Од новчане помоћи коју је добио у Русији, владика је купио штампарију и набавио велики број књига за црквене потребе, као и за личну библиотеку.

У новооснованој штампарији публикован је први црногорски годишњак и часопис Грлица (1835-1839). У овој штампарији Његош је штампао своја дела: Лијек јарости турске, Пустињак цетињски (1835), Ода ступљенија на престо Фердинанда и императора аустрискога и краља маџарскога као и Требник (1837); дела Димитрија Милаковића: Србска граматика - састављена за црногорске младеж и Србски буквар; дело: Преправа за историју света, Аугуста Лудвига Шлецера; Дика црногорска, Симе Милутиновића Сарајлије; Народне српске пословнице и друге различне, као оне у обичај узете ријечи, Вука Стефановића Караџића. ^[3] ^[4]

Биљарда[уреди | уреди извор]

29. марта 1838, године на Цетињу је завршена изградња Биљарде, Његошеве резиденције. Назив је добила по првом билијару донесеном на Цетиње, омиљеној Његошевој игри. У њој је после пресељења из манастира једно време радила Његошева штампарија. ^[5]

Престанак рада штампарије[уреди | уреди извор]

Његошева штампарија је престала са радом 1852. године када је приликом напада Омер-паше Латаса на Црну Гору, кнез Данило, у недостатку муниције, наредио да се слова штампарије претопе и од њих направе меци рекавши: "ако буде Црне Горе - биће и штампарије", те да ће обновити штампарију. Реч је одржао и уз помоћ Љубе Ненадовића набавио је штампарију из Беча, технички је обогатио од 1858-1860 године и од тада штампарско-издавачка делатност у Црној Гори тече континуирано до данас.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

[1] „Петар II Петровић Његош”.

[2] „Историја штампарије”.

[3] „Рад штампарије”.

[4] „Библиографија”.

[5] „Биљарда”.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]