Корисник:Jokicjovic/песак

С Википедије, слободне енциклопедије


Петар II Петровић Његош
Петар II Петровић Његош, песник и владика.jpg
Петар II Петровић Његош
Рођење(1813-11-13)13. новембар 1813.
Његуши,  Црна Гора
Смрт31. октобар 1851.(1851-10-31) (37 год.)
Цетиње,  Црна Гора
Пољефилозофија, књижевност,
Познат поДуховни и световни владар Црне Горе; Српски и црногорски песник; филозоф

Петар II Петровић Његош био је духовни и световни владар Црне Горе и један од највећих црногорских и српских песника и филозофа.[1]


Историја штампарије Петра II Петровића Његоша[уреди | уреди извор]

20. јануара 1834. године стигла је у Црну Гору, односно на Цетиње(Цетињски манастир),штампарија коју је за 3000 рубаља купио Његош у Санкт Петербургу.

Из Русије Његош је довео са собом и штампара Михаила Петрова, после његове смрти штампарију преузима Рус Домин. Са њим су радила и два црногорца Филип Ђурашковић и Стево Станков Петровић. У штампарији је објављено четрнаест издања. Штампарија је из Русије, упакована у 47 сандука, преко Трста и Котора стигла на Цетиње 22. јануара. Била је прва штампарија у Црној Гори после 344 године, након уништења штампарије Ђурђа Црнојевића. [2]

Рад штампарије[уреди | уреди извор]

Штампарија није имала слова љ, њ и ј, па је Његош молио Вука Караџића "да се и та слова излију". Слова су стигла у априлу и Његош је планирао штампање буквара. Прва књига која је штампана у овој штампарији била је Његошев Пустињак цетињски, 1835. године, а у њој су штампане књиге за школе и црквене потребе. Радом штампарије управљао је Рус Домин, а после његове смрти 1839. године наставили су његови помоћници. Његош је већ на почетку своје владавине одлучио да ради на унапређењу просветних прилика у Црној Гори. Од новчане помоћи коју је добио у Русији, владика је купио штампарију и набавио велики број књига за црквене потребе, као и за личну библиотеку.

У новооснованој штампарији публикован је први црногорски годишњак и часопис Грлица (1835-1839). У овој штампарији Његош је штампао своја дела: Лијек јарости турске, Пустињак цетињски (1835), Ода ступљенија на престо Фердинанда и императора аустрискога и краља маџарскога као и Требник (1837); дела Димитрија Милаковића: Србска граматика - састављена за црногорске младеж и Србски буквар; дело: Преправа за историју света, Аугуста Лудвига Шлецера; Дика црногорска, Симе Милутиновића Сарајлије; Народне српске пословнице и друге различне, као оне у обичај узете ријечи, Вука Стефановића Караџића. [3] [4]

Биљарда[уреди | уреди извор]

Датотека:Топ зеленко биљарда.jpg
Топ "зеленко" који се налази у Биљарди

29. марта 1838, године на Цетињу је завршена изградња Биљарде, Његошеве резиденције. Назив је добила по првом билијару донесеном на Цетиње, омиљеној Његошевој игри. У њој је после пресељења из манастира једно време радила Његошева штампарија. [5]

Престанак рада штампарије[уреди | уреди извор]

Његошева штампарија је престала са радом 1852. године када је приликом напада Омер-паше Латаса на Црну Гору, кнез Данило, у недостатку муниције, наредио да се слова штампарије претопе и од њих направе меци рекавши: "ако буде Црне Горе - биће и штампарије", те да ће обновити штампарију. Реч је одржао и уз помоћ Љубе Ненадовића набавио је штампарију из Беча, технички је обогатио од 1858-1860 године и од тада штампарско-издавачка делатност у Црној Гори тече континуирано до данас.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Петар II Петровић Његош”. 
  2. ^ „Историја штампарије”. 
  3. ^ „Рад штампарије”. 
  4. ^ „Библиографија”. 
  5. ^ „Биљарда”.