Корисник:Luqa10/песак
| Пустињска ружа | |
|---|---|
 Пустињска ружа | |
| Опште информације | |
| Категорија | минерали |
| Формула | CaSO4x2H2O |
| Идентификација | |
| Тврдоћа по Мосу | 2-3,5 |
| Сјајност | стакласто-седефаст |
| Густина | 7,5 g/cm³ |
Пустињска ружа (минерал)[уреди | уреди извор]
Пустињска ружа је кристал чији је основни састојак углавном гипс или барит. Пустињска ружа настаје једноставним природним процесом, тако што зрна песка, након кратких и ретких киша, процесом испаравања остају заробљена у гипсу и бариту. Мешањем и кристализацијом песка са минералима гипса или барита формирају се "плочице" које подсећају на латице руже.
Гипсане руже обично имају боље дефинисане, оштрије ивице у односу на баритне руже. Иако и гипсане и баритне могу имати сличан облик, лако их је разликовати. Гипсане руже на Мосовој скали тврдоће имају само вредност 2 и лако се могу огребати, чак и ноктом, док је баритна врста тврђа са вредношћу од 3 до 3,5 на Мосовој скали. Поред гипса и барита постоје и руже које су настале од целестина и минерала евапората, али су оне доста ређе. Оваквим процесом може настати једна ружа, или вићи број тесно збијених ружа које подсећају на букете.[1][2][3]
Пустињска ружа спада у сулфатну групу минерала. Сваки његов молекул садржи један атом калцијума, један атом сумпора и четири атома кисеоника. Поред тога ту су и два везана молекула кристалне воде. Кристали гипса припадају моноклиничном систему симетрије. Код пустињских ружа кристали се јављају у слојевима, због чега минерал изгледом подсећа на цветове. Амбијентални песак који је уграђен у кристалну структуру, или на други начин облаже кристале, варира у зависности од локалне средине. Због песка који је један од основних састојака пустињске руже, оне се могу наћи само у пустињским подручјима, или у подручјима која су некада била пустиње. Најзначајнији светски извор пустињске руже је Сахара, посебно у области Уаргле и Тугурта у Алжиру и Зуаре у Либији. Поред тога има је и у Мароку, Тунису, као и у савезним америчким државама Аризони и Њу Мексику.[1][2][3]
Идентификација[уреди | уреди извор]
Пустињске руже су специфичног облика и боје. Обично се могу лако идентификовати. Њихов облик подсећа на цветове руже. Најчешће је светлосмеђе боје песка, која може и да потамни због присуства примеса гвожђа. Колекционари чак нерадо врше детаљније тестове, због велике опасности од оштећења узорка.[3]
Локације[уреди | уреди извор]
Сахара[уреди | уреди извор]
Пустињске руже у Сахари се налазе у великом броју око сланог језера Чот ел Ђерид (Chott el Djerid) и југозападном делу Туниса, као и у суседним регионима у Алжиру и Гадамесу у Либији. Локално становништво их вади и продаје их као сувенире туристима, стварајући приход локалном становништву. Пустињске руже су пронађене и на другим местима у Сахари. Пустињске руже које су извађене у околини сланих језера су посебно лепе збох високог процента соли у њиховом саставу, што их чини кристалнијим и сјајнијим. Остале које имају више песка имају зарђали тон, па су мање сјајније на дневном или вештачком светлу.[1]
Оклахома[уреди | уреди извор]
Стене ружа у Оклахоми су настале у Пермском периоду, пре 250 милиона година, када је западну и централну Оклахому прекривало плитко море. Како се море повлачило, барит се таложио из воде и кристализовао око кварцног песка. Ово је оставило иза себе врсту црвенкастог пешчара, који је локално становништво назвало Гарбер пешчар (Garber sandstone), који садржи наслаге ружиног камена. Шездесетих година прошлог века колекционари стена и минерала су водили кампању да баритна ружа постане државни камен Оклахоме. Њихова петиција резултирала је предлогом закона у Представничком дому. Усвојен је 8. априла 1968. године, а закон је потписао гувернер Дјуи Ф. Бартлет (Dewey F. Bartlett). Због велике популарности пустињских ружа у Оклахоми је основан музеј Роуз Рок (Rose Rock) који се налази у Ноблу 1986. године. Музеј приказује оригинална уметничка дела која укључују стене ружа. Роуз рок фестивал се одржава сваке године у Ноблу.[1][4]
Величина[уреди | уреди извор]
Пустињске руже су типично величине од 13 до 25 милиметара. Највећа обележена од Географског Завода Оклахоме (Oklahoma Geological Survey) била је пречника 43 центиметара, висине 25 центиметара и тежине 57 килограма. Пронађени су примери гроздова ружиних стена до једног метра и тежине више од 450 килограма.[1]
Легенда[уреди | уреди извор]
Верује се да порекло овог кристала потиче од легенде о султану са надимком "Бен". По легенди он је тражио капије пешчане палате. Бен је данима шетао пустињом под јаким сунцем. Жедан и исцрпљен се налази у сред пешчане олује због које губи свест. У том тренутку се дешава нешто чудно. Пешчана олуја се отвара и пролази чудна силуета, нежно стављајући тиквицу за воду поред султана. После тога, олуја поново однесе силуету и нестане. После неког времене султан се буди и бива изненађен кад угледа малу тикву поред себе. Неспретно га отвара и приближава уснама како би попио воду. На његово велико изненађење, неколико капи воде падне на песек и у додиру са њим формира чудан облик. Заинтересован, султан подиже мали предмет и пусти још неколико капи воде да падне на песак. Исти феномен се понавља. Носећи тикву и два предмета у својој торби, султан наставља своје путовање. Он не губи из вида свој први циљ: пронаћи мистериозну палату. Након неколико сати хода, када је поново исцрпљен, Бен угледа тело од воде и креће да трчи ка њему. Пред њим сада стоје чудна врата која као да се дижу до неба. Појављује се силуета која чудно личи на ону која му је дала тикву. У знак мира Бен нуди необичан камен силуети. "Како се зове овај објекат"? питала га је силуета. Бен размишља неколико минута пре него што одговори: "Представљам вам ружу песка"! Када се вратио кући, легенда каже да је пружио руку своје ћерке ономе ко ће му донети највећу и најлепшу пешчану ружу.[5]
Веровања[уреди | уреди извор]
Верује се да пустињска ружа може донети миран сан свакоме ко га стави близу свог кревета. Такође се сматра каменом за медитацију и благостање. Верује се да помаже да се развије отвореност и сходно томе бољe разумевање других. Смирује напад панике и свакодневне анксиозности. Сматра се да овај камен доноси емоционалну стабилност и на тај начин јача самопоштовање и самопоуздање.[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д Desert Rose. „Desert Rose wikipedia”.
- ^ а б Nacionalna Geografija. „Pustinjska-ruza-fenomen-zarobljenog-zrna-peska”.
- ^ а б в Blago Zemlje (2012). „Pustinjska ruža”. Blago Zemlje. Izdanje sa mineralom na poklon.
- ^ „Rose Rock | The Encyclopedia of Oklahoma History and Culture”. Oklahoma Historical Society | OHS. Приступљено 2023-05-21.
- ^ а б „Desert rose stone - Desert Rose Stone - Virtues of the stones - Lithotherapy”. Minerals Kingdoms (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21.