Корисник:Marek360420/песак
| Индустрија пољопривредних машина Змај | |
|---|---|
 | |
| јавно акционарско друштво[1] | |
| Делатност | Производња машина за пољопривреду и шумарство |
| Основано | 23. 10. 1946. |
| Седиште | Земун - Београд, ФНРЈ (данас Србија) |
| Производи | пољопривредна механизација |
Број запослених | 720 |
| Веб-сајт | Званична презентација |
Индустрија пољопривредних машина Змај или краће ИПМ Змај је српска компанија, са правним статусом јавно акционарско друштво, која се бави производњом машина за пољопривреду и шумарство. Основана је 23. октобра 1946. године.[1] У време постојања СФРЈ била је позната по производњи комбајна, који су се извозили широм света.[2] Верује се да се комбајнима "Змај" жњело 95 % свих житарица у бившој Југославији.[3][4]
Историја[уреди | уреди извор]
Фабрика Змај основана 1927. године као фабрика аероплана и хидроавиона. Године 1946, по завршетку Другог светског рата, фабрика је експропријацијом одузета власницима[5] и мења делатност у фабрику пољопривредних машина. Искуство у високој технологији, стечено производњом авиона, омогућило је динамичан развој програма пољопривредних машина.[6]
Почетак је обележен производњом једноставнијих пољопривредних машина. Освајање сложенијих машина убрзано је и лиценцним уговором са познатом светском компанијом Massey Ferguson. Производња комбајна је почела већ 1955. године, када је монтирано првих 10 комбајна МФ Змај-780 и 4 комбајна МФ-630. Већ идуће године произведено је 110 комбајна Змај-780.[7] Први комбајн сопствене конструкције изашао је из производних погона 1961. године.[6]
Крајем 2006. године Индустрија пољопривредних машина Змај је приватизована.[8] После консолидације и модернизације до 2008. компанија запада у кризу, тако да је до 2011. овај некадашњи гигант готово пропао.[9][4] данас је Змај фабрика са 30-ак запослених радника и производном површином од 14.404m².[1]
Производни програм[уреди | уреди извор]
Производни програм ИПМ Змај базира се на малим пољопривредним машинама и опреми. У производном програму ове фабрике налазе се:
- Тешке тањираче
Компанија Змај прави лаке и тешке тањираче. Дужина тањираче зависи од обима посла који треба са њом да се постигне.
- Приколице за пољопривреду
Приколице варирају у својим тонажама и праве се врло квалитетно. Овај производ је један од последњих ствари што ова компаније и даље производи.
- Тифони за наводњавање
- Комбајни
Змајеви комбајни су једни од пар који су се пробили на светско тржиште током Хладног рата достижући чак до Кине у којој се и дан данас користе. Змај комбајни су један од најпрепознатњивијих производа ове фабрике. Верује се да је Змај 133 жњео 95% житарица у бившој СФРЈ. Комајни су опремљени са свим врстама адаптера који су потребни за пољопривреду. Oсим самоходних комбајна правили су и комбајне бераче са једним и висе редова, који су били исто тако популарни. Један од најпознатији модела Змаја су модели Змај 133, Змај 142, Змај 171.
- Полице и гондоле за продавнице[10]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „ZMAJ”. Beogradska berza. Belgrade Stock Exchange. Приступљено 7. 3. 2019.
- ^ Petrović, Dragoljub (25. 3. 2013). „Od NDH do Šešelja”. Danas. Приступљено 7. 3. 2019.
- ^ „Propast Zmaja na dušu države?”. B92. 9. 2. 2012. Приступљено 7. 3. 2019.
- ^ а б Dukić, Marija (13. 11. 2012). „Industrija poljoprivrednih mašina: pokretna fabrika na njivi”. Biznis & Finansije. Приступљено 7. 3. 2019.
- ^ Министарство тешке индустрије владе ФНРЈ 1948-1950 (1945—1950). Београд: Библиотека информативних средстава. стр. 11.
- ^ а б „О нама”. Zvanična prezentacija. IPM Zmaj. Приступљено 7. 3. 2019.
- ^ Lazić, Veselin. „Zanimljivosti (187)”. Agro+. Udruženje poljoprivrednika KLUB 100P plus. Приступљено 7. 3. 2019.
- ^ „ЗМАЈ у реструктурирању”. Званична презентација. Министарство привреде Републике Србије. Приступљено 7. 3. 2019.
- ^ Апостоловски, Александар (4. 12. 2010). „Кад комбајни утихну”. Политика. Приступљено 7. 3. 2019.
- ^ „Proizvodni program”. Zvanična prezentacija. IPM Zmaj. Приступљено 7. 3. 2019.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Uhapšena direktorka "Zmaja"”. Blic. 1. 3. 2011. Приступљено 7. 3. 2019.