Корисник:Marija00/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Бостонски теријер
Бостонски теријер са црним тиграстим крзном
Други називиБостонски бул, Бостонски бул-теријер, Амерички господин
ПореклоСједињене Америчке Државе
Особине
Тежина 3-11 кг
Висина 38-43 цм
Длака кратка и глатка
Боја црно-бела, тиграсто-бела, боја фоке-бела
Величина окода 1-6 штенаца
Животни век 11-13 година
Класификација / стандарди
ФЦИ стандард
Домаћи пас (Canis lupus familiaris)

Бостонски теријер је раса паса пореклом из Сједињених Америчких Држава. Овај „Амерички господин” је прихваћен од стране Америчког кинолошког савеза 1893. године као неспортска раса.[1] Боја и шаре су важне приликом разликовања ове расе од АКС стандарда. Требали би бити црни, тиграсти или боја фоке са белим шарама.[2][3] Бостонски теријер је мали пас ког одликују кратак реп и усправне уши. АКС каже да су високо интелигентни и веома лако се тренирају.[2] Они су дружељубива раса, али умеју да буду и тврдоглави понекад. Просечан животни век бостонског теријера је од 11 до 13 година.[4] Имају кратак нос, због којег могу имати дисајне проблеме током живота, што доводи до краћег животног века.

Амерички кинолошки савез рангирао је бостонског теријера на 21. место по популарности раса у 2019. години.[5]

Историја[уреди | уреди извор]

Теријер седи (стари бостонски булдог), Бостонска јавна библиотека, 19. век

Раса бостонског теријера настала је око 1875. године, када је Роберт. Ц. Хупер из Бостона купио од Едварда Бурнета пса по имену Џаџ (касније познат као Хуперов Џаџ), који потиче из рода бул-теријера. Хуперов Џаџ је директно повезан са оригиналним бул-теријером из 19. и почетка 20. века. Амерички кинолошки савез наводи Хуперовог Џаџа као претка модерног бостонског теријера.[2]

Џаџ је тежио око 15 килограма. Џаџ је спарен са Џип. Џип је била женка белог булдога, чији је власник био Г. Едвард Бурнет из Саутбора, Масачусетс. Она је тежила око 9 килограма, била је здепаста и јака и имала је коцкасту главу типичну за данашњег бостонског теријера. Од овог темеља расе, наредни узгајивачи су унапређивали расу да би добили оно што данас знамо о њој.[6] Узгојен у величини борбених паса бул-теријера, бостонски теријер је првобитно тежио 20 килограма (стари бостонски булдог).[1] Ова раса је први пут приказана у Бостону 1870. године. До 1889. године раса је постала прилично популарна у Бостону и тада су одгајивачи основали Амерички бул-теријер савез, а раса је добила име „Округла глава”. Убрзо након тога, на предлог Џејмса Вотсона (запаженог писца и ауторитета), клуб је променио име у Бостон теријер клуб и 1893. године је прихваћен у чланство Америчког кинолошког савеза, што га чини првом препознатљивом америчком расом . То је једна од ретких раса која потиче из Сједињених Држава. Бостонски теријер је прва неспортска раса паса у САД-у. Ранијих година, боје и шаре нису биле веома битне. Од 20. века препознатљиве боје и шаре ове расе су представљале стандард, постајући суштинска карактеристика расе. Бостонски теријер је избугио своју агресивну страну, преферирајући друштво људи, мада ће неки мужјаци и даље изазивати друге псе уколико осете да им је територија нападнута. Бостонски универзитет користи Рет бостонског теријера као маскоту од 1922. године.[7] Вофорд колеџ у Спартанбургу, Јужна Каролина је имао живу маскоту бостонског теријера по имену Блиц који је присуствовао фудбалским утакмицама од 2003. године.[8] Бостонски теријер је такође званични пас Масачусетса од 1979. године.[9]

Опис[уреди | уреди извор]

Млади мужјак бостонског теријера са смеђе тиграстим крзном

Бостонски теријер је збијене грађе, добрих пропорција. Има коцкасту главу са усправним ушима и благо избоченим вратом. Њушка је кратка и углавном без бора, са равномерном њушком или благо истуреном доњом вилицом. Груди су широке, а реп је кратак.[3][10] Према међународним стандардима ове расе, бостонски теријер не треба да тежи више од 11 килограма. Бостонски теријер углавном има висину од 38 цм до 43 цм у гребену.[2]

Амерички кинолошки савез је поделио расу на три категорије: испод 7 кг, између 7 кг и 9 кг и изнад 9 кг, али не више од 11 кг.[2]

Крзно и боја[уреди | уреди извор]

Бостонски теријер има карактеристичне беле шаре, које су пропорционалне црним, тиграстим и боји фоке (веома тамна браон која изгледа као црна, осим на јарком сунцу) или у комбинацији све три боје.[2] Било која друга боја није прихватљива за бостонског теријера од стране Америчког кинолошког савеза, која се обично добија укрштањем других раса јер тада пас губи свој карактеристичан изглед „Смокинга”.[2][3] Било који бостонски теријер пореклом из АКС-а, без обзира на боју, плаве очи или слабе уши, може да се региструје и учествује у било којим спортским догађајима АКС-а.

Женка бостонског теријера са црним крзном

Према Америчком кинолошком савезу, идеални бостонски теријер требало би да има белу боју која покрива груди и њушку, траку око врата, пола предњих ногу, до скочних зглобова на задњим ногама и бели пламен између очију, али не сме да их додирује. За презентовање су пожељне симетричне шаре.[2] Због шара бостонског теријера које подсећају на „смокинг”, поред своје префињене и пријатне личности, раса се обично назива „Амерички господин”.[1][2]

Значајне карактеристике[уреди | уреди извор]

Велике, истакнуте очи су препознатљива карактеристика бостонског теријера. Ову расу одликују округле, крупне и широко раздвојене очи, које се налазе равно у лобањи.[11]

Генетика ове расе карактерише кратак реп.[12] Ови кратки репови могу бити спирални, као увојак или равни.[12] У већини случајева реп бостонског теријера није дужи од 5 цм.

Темперамент[уреди | уреди извор]

Одрасли мужјак бостонског теријера са црним крзном

Бостонски теријер је нежна раса која обично има снажну, срећну и дружељубиву личност са веселим смислом за хумор. Бостонски теријери углавном желе да удовоље власнику и зато их је лако тренирати.[13] Могу бити веома заштитнички настројени према својим власницима, што може проузроковати агресивно и територијално понашање према другим љубимцима и непознатим особама. Раса захтева минималну количину неге.[2]

Иако су првобитно узгајани за борбу, као и за лов на пацове у фабрикама одеће, касније су узгајани за дружење. Иако их Амерички кинолошки савез не сматра теријерима, они представљају групу неспортских раса.[2]

И женке и мужјаци су углавном тихи и лају само када је то неопходно, мада рано тренирање у том погледу је од суштинске важности.[14][15] Због обично разумног става према лајању, одличан су избор за власнике станова.[13] Уживају када су окружени људима, добро се слажу са децом, старијима, другим псима и другим љубимцима, ако су правилно социјализовани.

Здравље[уреди | уреди извор]

Закривљеност леђа, може бити узрокована проблемима са чашицама на задњим ногама, што проузрокује да се пас нагиње напред, на предње ноге. То може представљати грешку у структури, без значајног утицаја на живот пса. Због скраћене њушке, многи бостонски теријери не могу толерисати прекомерно високе или ниске температуре, а захтевни тренинзи у таквим условима могу нанети последице псу. Осетљив пробавни систем је такође типичан за бостонске теријере, а надимање је обично повезано са лошом исхраном ове расе.[16]

Штене бостонског теријера

Њихове велике и истакнуте очи су подложне чиревима на рожњачи. Због расе коју карактерише кратка њушка заједно са великим паром очију, њихове очи су изложене повредама приликом додира са песком, прашином, оштрим предметима или на пример биљкама са трњем.[11]

Бостонски теријер је брахикефална раса. Ова анатомија може проузроковати мале ноздрве, дуга непца и уски душник. Бостони могу бити сколни хркању и кијању, убрзаном и присиљено константном удисању кроз нос, праћено хркањем или звуковима гушења који служе за чишћење непца од слузи, што псу не штети, уколико не траје дуже од 1-2 минута.[17][18] Брахикефални пси могу бити склони компликацијама у општој анестезији. Бостони често захтевају царски рез да би се породили, а преко 80% легла у анкети Кинолошког савеза Велике Британије излегло се на овај начин.[19][20]

Физичка активност[уреди | уреди извор]

Бостонски теријер у агилити прстену

Енергетски ниво бостонског теријера према Америчком кинолошком савезу је умерен.[2] Две брзе шетње представљају довољан тренинг просечном Бостону. Међутим, сваки бостон је другачији, па ће некима можда бити потребно мало више вежбања.

Нега[уреди | уреди извор]

Бостонски теријер има кратку, сјајну и глатку длаку, која захтева мало неге.[13] Бостони се мало лињају, четкање њиховог крзна сваке недеље ефикасно смањује лињање и уклања вишак длака.[2] Четкање је важно за одржавање доброг здравља саме длаке пса, јер тиме подстиче лучење масноћа које побољшавају раст длаке.[2] Повремено купање је сасвим довољно за ову расу.[2]

Нокти бостона захтевају редовно сечење.[2] Велики нокти могу да изазову бол, а такође отежавају ходање псу и може доћи до њиховог пуцања.[13]

Слично сечењу ноктију, редовно прање зуба је веома битно, због доброг оралног здравља.[21] Ризик од појаве оралног бола, инфекције десни или лошег задаха, може се смањити редовним прањем зуба које уклања наслаге и друге бактерије.[21] Поред тога, лоша зубна хигијена може довести до апсцеса корена зуба што може довести до оштећења око ткива и на крају до губитка зуба.[22]

Сврха пре пријатељства[уреди | уреди извор]

У прошлости су бостони били одгајани за борбу, али су својим пријатељским и веселим темпераментом постали друштвени пси.

У модерно доба, осим што је одличан сапутник, бостонски теријер се такође истиче у свим врстама псећих спортова. Раса је све популарнија на такмичењима као што су агилити (окретност), тренингу послушности, праћењу, роњењу у пристаништу, хватању лопте, вучи тегова, лову у штали, јурењу мамаца.[23] Будући да је тако свестрана раса, дружељубива и жељна упознавања са другима, бостонски теријер је популаран терапијски пас.[24]

Популарни бостонски теријери[уреди | уреди извор]

2012. године, ученица средње школе по имену Викторија Рид послушала је савет свог ветеринара и предала фотографију свог бостонског теријера по имену Бруши, Гинисовој књизи рекорда.[25] С обзиром да је свако око пречника 28 мм, Бруши је у Гинису позната као пас са највећим очима.[25]

1921. године на свечаности поводом 102. пешадије Сједињених држава, америчка војска доделила је златну медаљу почасном ратном псу - Нареднику Стабију.[26] Бул-теријер, који је имао три медаље за службе и једну за преживљавање, добио је чин у америчкој војсци, самим тим је и први пас који је добио тај чин.[26] Утешног заштитничког ратног пса, Француска је такође одликовала медаљом.[26] Наредник Стаби је умро 1926. године, као „највећи ратни пас Сједињених Држава”.[26]

У јапанским мангама и анимеу Џоџове бизарне авантуре, један од главних ликова трећег дела, Стардаст Крусадерс, је мушки бостонски теријер по имену Иги.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Meade, Scottee (2000). The Boston terrier. Foster City, CA: Howell Book House. ISBN 1-58245-159-1. OCLC 43798543. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н „Boston Terrier Dog Breed Information”. American Kennel Club (на језику: енглески). Приступљено 08. 05. 2021. 
  3. ^ а б в „CKC Breed Standards”. web.archive.org. 2007-02-16. Приступљено 08. 05. 2021. 
  4. ^ „The Boston Terrier Club Of America”. www.bostonterrierclubofamerica.org. Приступљено 08. 05. 2021. 
  5. ^ Mar 28, AKC Staff; Mar 28, 2019 | 2 Minutes; Minutes, 2019 | 2. „America's Most Popular Dog Breeds: From #1 to #189”. American Kennel Club (на језику: енглески). Приступљено 08. 05. 2021. 
  6. ^ „The Boston Terrier Club Of America”. www.bostonterrierclubofamerica.org. Приступљено 08. 05. 2021. 
  7. ^ „Rhett”. Boston University Athletics (на језику: енглески). Приступљено 08. 05. 2021. 
  8. ^ „Meet the Mascots”. Wofford College Athletics (на језику: енглески). Приступљено 08. 05. 2021. 
  9. ^ „9 Fun Facts About Boston Terriers”. www.mentalfloss.com (на језику: енглески). 2018-10-28. Приступљено 08. 05. 2021. 
  10. ^ „Boston Terrier Dog Breed Information and Pictured”. www.dogbreedinfo.com. Приступљено 08. 05. 2021. 
  11. ^ а б „The Boston Terrier Club Of America”. www.bostonterrierclubofamerica.org. Приступљено 08. 05. 2021. 
  12. ^ а б „Do Boston Terriers' Tails Curl?”. Pets - The Nest (на језику: енглески). Приступљено 08. 05. 2021. 
  13. ^ а б в г „Boston Terrier Dog Breed Information”. Vetstreet (на језику: енглески). Приступљено 08. 05. 2021. 
  14. ^ „Boston Terrier | Temperament & Personality”. web.archive.org. 2017-12-11. Приступљено 08. 05. 2021. 
  15. ^ „Boston Terrier Temperament | Boston Terriers Rock”. web.archive.org. 2015-02-21. Приступљено 08. 05. 2021. 
  16. ^ „Boston Terriers | AdoptaBoston.com”. www.adoptaboston.com. Приступљено 08. 05. 2021. 
  17. ^ „Brachycephalic Breeds”. web.archive.org. 2007-12-22. Приступљено 08. 05. 2021. 
  18. ^ „New Jersey Veterinary Medical Association - Welcome to the NJVMA!”. web.archive.org. 2007-05-18. Приступљено 08. 05. 2021. 
  19. ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. 2010-10-25. Приступљено 08. 05. 2021. 
  20. ^ „Why do over 80 per cent of Bulldog births happen by caesarian section? – Telegraph Blogs”. web.archive.org. 2011-08-13. Приступљено 08. 05. 2021. 
  21. ^ а б „Boston Terrier Health Watch: Teeth, Gums, and Jaw”. dummies (на језику: енглески). Приступљено 08. 05. 2021. 
  22. ^ „The Importance of Oral Health Care for Dogs”. www.petmd.com (на језику: енглески). Приступљено 08. 05. 2021. 
  23. ^ Roland Jakob (2021-03-30). „Boston Terrier”. Pet Keen (на језику: енглески). Приступљено 08. 05. 2021. 
  24. ^ „The Boston Terrier Club Of America”. www.bostonterrierclubofamerica.org. Приступљено 08. 05. 2021. 
  25. ^ а б „World's Largest Dog Eyes: Bruschi The Boston Terrier Eyeballs World Record | The Huffington Post”. web.archive.org. 2017-04-28. Приступљено 08. 05. 2021. 
  26. ^ а б в г Kane, Gillian (2014-05-08). „Meet Sergeant Stubby, America’s Original Dog of War”. Slate Magazine (на језику: енглески). Приступљено 08. 05. 2021. 

Литературa[уреди | уреди извор]

  • Bulanda, Susan (1994). Boston Terriers. Barron's Educational Series, Inc. ISBN 0-8120-1696-3.
  • Lee, Muriel (1998). The Official Book of the Boston Terrier. TFH Publications. ASIN: B013J9J8WO.
  • Axtell, Edward (1910) The Boston Terrier And All About It. The Dogdom Publishing Company. Battle Creek, Michigan. First Edition.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Информације о бостонском теријеру

Амерички бостон теријер клуб

Бостонски теријери и све о њима

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Marija00/песак&oldid=25322813”