Корисник:Marijap96/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Gari Stenli Beker

Gari Stenli Beker (енгл. Gary Stanley Becker; 2. decembar 1930. - 3. maj 2014.godine) [1] bio je američki ekonomista, profesor ekonomije i sociologije na Univerzitetu u Čikagu. Od strane Njujork tajmsa[2] Opisan je kao "najvažniji naučnik u oblasti sociologije u proteklih 50 godina".Beker je dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju 1992. godine i Predsedničku medalju slobode Sjedinjenih Američkih država 2007. godine.[тражи се извор] Beker je jedan od prvih ekonomista koji je zakoračio u sferu oblasti koje se tradicionalno smatraju delom sociologije, uključujući i rasnu diskriminaciju, kriminal, porodične organizacije i narkomaniju (vidi racionalnu zavisnost). Bio je poznat po tvrdnji da se mnoge različite vrste ljudskog ponašanja mogu posmatrati kao racionalno i korisno maksimiziranje. Njegov pristup je uključivao altruističko ponašanje ljudskog ponašanja kroz definisanje korisnosti pojedinaca na odgovarajući način Bio je jedan od najistaknutijih eksponenata studija o ljudskom kapitalu. Beker je takođe zaslužan za "teoriju o pokvarenom klincu."

Biografija[уреди | уреди извор]

Rođen je u jevrejskoj porodici[3] u Potsvil, Pensilvanija, Beker je stekao Univerzitetsku diplomu društvenih nauka na Univerzitetu Prinston 1951. godine, i diplomu doktora nauka na Univerzitetu u Čikagu 1955. godine sa tezom /radom/ pod nazivom Ekonomija rasne diskriminacije.[4] U Čikagu, na Bekera je uticao Milton Fridman, za koga je Beker govorio :"to je daleko najveći živi učitelj koga sam ikada imao”.[5] Predavao je na Univerzitetu Kolumbija od 1957. do 1968. godine, a zatim se vratio na Univerzitet u Čikagu. Beker je bio jedan od osnivačkih partnera TGG grupe, poslovne i filantropske konsultantske kuće. Beker je osvojio John Bates Clark medalju 1967. godine. Izabran je za saradnika Američke Akademije nauka i umetnosti 1972.godine[6] i bio je član (jedno vreme i predsednik) Mont Pelerin udruženja.[7] Beker je dobio Nacionalnu medalju za nauku 2000.godine.[тражи се извор] Kao politički konzervativac,[8] pisao je mesečnu kolumnu za časopis “Business Week” od 1985. do 2004. godine, naizmenično sa liberalnim Prinston ekonomistom Alanom Blinderom. U decembru 2004. godine, Beker je počeo zajednički veb blog sa sudijom Ričardom Posnerom pod nazivom Becker-Posner Blog. Pravni fakultet Univerziteta u Čikagu. Bekerova prva žena bila je Doria Slote, od 1954.godine do njene smrti 1970. godine.[9][10] Imali su dve ćerke, Katarinu i Džudi Beker.[10] Beker je 1980.[9] godine oženio Guiti Nashat, istoričarku sa Bliskog Istoka čiji su se istraživački interesi poklapali sa njegovim.[тражи се извор] Beker je iz drugog braka imao dva pastorka, Cyrus i Michael Claffey.[9][10]

Beker je umro u Čikagu, u Ilinoisu, u 83. godini, 3. maja 2014. godine,[11][12] posle komplikacija tokom operacije u bolnici “Northvestern Memorial”.[13] Iza njega je ostala druga žena, dve ćerke, dva pastorka i četiri unuka.[10]

Nobelova nagrada[уреди | уреди извор]

Beker je dobio Nobelovu nagradu 1992. godine "zato što je proširio domen mikroekonomske analize na široki delokrug ljudskog ponašanja i interakcije, uključujući i netržišno ponašanje”.[14]

Diskriminacija[уреди | уреди извор]

Diskriminacija po definiciji Keneta Aroua je "vrednovanje ličnih karakteristika radnika na tržištu, koje nemaju veze sa produktivnošću radnika." [15]Lične osobine mogu biti fizičke osobine kao što su pol ili rasa ili neke druge karakteristike, kao što su religija pojedinca, klasa ili nacionalna pripadnost.[15] Beker je često u objašnjavanju ponašanja uključivao i varijabilusklonosti ka diskriminaciji. On smatra da ljudi često u svojoj glavi povećavaju troškove transakcije, ako oni uključuju manjinu koju diskriminišu. Njegova teorija je smatrala da konkurencija smanjuje diskriminaciju.[16] Ako su firme u stanju da se specijalizuju u zapošljavanju uglavnom manjine i ponude bolji proizvod ili uslugu, one mogu da izbegnurazlike u platama između jednako produktivnih crnaca i belaca ili jednako produktivnih žena i muškaraca. Njegovo istraživanje je pokazalo da kada manjine činemali procenat društva, uticaj /šteta, cena/ diskriminacije uglavnom pada na manjine. Međutim, kada manjine imaju veći procenat učešća u društvu, troškovi diskriminacije padaju i na manjinsko i većinsko stanovništvo. On je takođe bio pionir u istraživanju uticaja proročanstva /očekivanja/ nastavnika i poslodavaca na manjine. Ovakvi stavovi često dovode do manjeg ulaganja u produktivne sposobnosti /veštine/i obrazovanje manjina.

Beker je prepoznao da ljudi (poslodavci, klijenti i zaposleni) ponekad ne žele da rade sa manjinama, jer imaju prednost nad ugroženim grupama. On čak kaže da diskriminacija povećava troškove preduzeća, jer će diskriminaciju pojedinih radnika, poslodavac morati da plati više, kako bise rad mogao nastaviti bez njih. Ako poslodavac zaposli manjine, niske plate mogu biti obezbeđene, ali više ljudi može da se zaposli i produktivnost može da se poveća.[17]

Politika[уреди | уреди извор]

Beker je takođe poznat po svojoj ekonomskoj analizi demokratije. On se pitao šta određuje u kom stepenu interesna grupa može da eksploatiše drugu. Osnova njegove analize je koncept čistog gubitka. Kako Palda (2013) objašnjava "Prema Bekeru, politička ravnoteža postoji čak i u nedemokratskim društvima”.To proizlazi iz proste kalkulacije koju naprave predatori interesnih grupa i njihove poreske žrtve: koji prinos na moju investiciju mogu dobiti lobiranjem vlade? Bekerovo uočavanje je da su dobici za predatora linearni, ali su gubici za žrtvu eksponencijalni, pored toga jačanjem otpora žrtava kao da agresija predatora teško napreduje, bez podjednako povećane snage. Razmislite o bandi pljačkaša koja uzima pola useva od seljaka. Oni se onda vrate po drugu polovinu. Dobitak bande od druge polovine je isti kao prilikom prve iznude. Ipak, za seljake gubitak ostatka useva znači moguću glad i određeni gubitak semenskog kukuruza. Može se očekivati da će se oni nasilno odupreti, kao što su u holivudskom filmu “The Magnificent Seven” i u japanskom filmu “The Seven Samurai" , koji je zasnovan na ovome.[18]

Beker je prepoznao da čist gubitak zaustavlja pljačkanje. On je uzeo poznati stav da su čisti gubici proporcionalni kvadratu poreza i iskoristio ga za tvrdnju da će linearno povećanje poreza od strane predatorskih interesnih grupa izazvati nelinearno povećanje čistih gubitaka koji njegova žrtva trpi. Ovi brzo rastući gubici će podsticati žrtve da investiraju ekvivalentne sume u pružanje otpora ka pokušajima da se utiče na njihovo blagostanje. Napredovanje predatora, podstaknuto linearnim podsticajima usporava pre jačanja otpora plena koje je izazvano nelinearnim štetama.[19]

Zločin i kazna[уреди | уреди извор]

Pravnik Ričard Pozner je naglasio ogroman uticaj Bekerovog rada "ispostavilo se da je izvor ekonomskog pisanja o kriminalu i njegovoj kontroli." [20][21]

Bekerov interes za kriminologiju se pojavio kada je žurio jednoga dana. Morao je da odmeri troškove i koristi legalnog parkiranja u neodgovarajućoj garaži u odnosu na nelegalno, ali pogodno mesto. Nakon grubog izračunavanja verovatnoće da će biti uhvaćen i potencijalne kazne, Beker se racionalno opredelio za zločin. Beker je pretpostavio da ostali kriminalci čine takve racionalne odluke. Međutim, takva pretpostavka je bila protiv konvencionalnog mišljenja da je zločin rezultat mentalne bolesti i socijalnog ugnjetavanja. Dok je Beker priznao da mnogi ljudi funkcionišu pod visokim moralnim i etičkim ograničenjima, kriminalci racionalno vide da koristi od kriminala nadmašuju troškove kao što su verovatnoća hapšenja, osude i kazne i njihov trenutni sklop mogućnosti. Iz perspektive javne politike, troškovi povećanja kazne su beznačajni u odnosu na troškove povećanja nadzora, pa se može zaključiti da je najbolja politika povećati kaznu i minimizirati nadzor. Međutim, ovaj zaključak ima svoja ograničenja, a neka od njih najmanje uključuju etička razmatranja.[22] Jedna od glavnih razlika između ove i teorije racionalnog izbora Džeremi Bentam, koja je napuštena u kriminologiji, je ta što je Bentamu smatrao da je moguće da se potpuno uništi kriminal (preko panoptikona), dok Bekerova teorija smatra da se ne može iskoreniti kriminal ispod određenog nivoa. Na primer, ako je ukradeno 25% proizvoda supermarketa, bilo bi vrlo lako da se smanji stopa na 15%, sasvim lako da se smanji do 5%, teško da se smanji ispod 3%, a gotovo nemoguće da se smanji na 0% (podvig koji bi bio toliko skup za supermarket da bi prevagnuo njegovu korist, ako je takav podvig uopšte moguć).

Ljudski kapital[уреди | уреди извор]

Bekerovo istraživanje je fundamentalno u zalaganju za povećanje sposobnosti ljudskog kapitala. Kada je prvi put uvedeno njegovo istraživanje se smatralo veoma kontroverznim jer neki smatraju da je ponižavajuće. Međutim, on je uspeo da ubedi mnoge da pojedinci prave izbore ulaganjem u ljudski kapital na osnovu racionalne koristi i troškova koji uključuju povraćaj investicije, kao i kulturni aspekt. Njegovo istraživanje obuhvatilo je uticaj pozitivnih i negativnih navika, kao što su tačnost i alkoholizam na ljudski kapital. On je istraživao različite stope prinosa za različite ljude i rezultat makroekonomskih implikacija. On je takođe napravio razliku između opšteg i specifičnog obrazovanja i njihovog uticajana zadržavanje posla i unapređenje.[23]

Porodice[уреди | уреди извор]

Beker je radio istraživanje porodice, uključujući i analize braka, razvoda, plodnosti i socijalne sigurnosti. On je prvo analizirao plodnost počev od 1960. godine.[24] 1960-ih on i Jakob Mincer su razvili Novu ekonomiju u domu, u kojoj Bekerova teorija raspodele vremena predstavlja centralni deo.[25] Beker je tvrdio da se takve odluke donose u okviru marginalnog troška i marginalne koristi i da tržišta braka utiču na raspodelu među parovima i individualno blagostanje. Njegovo istraživanje je ispitalo uticaj viših realnih plata na povećanje vrednovanja vremena i u skladu s tim troškova kućnih poslova, kao što je odgoj. Kad žene povećaju ulaganje u ljudski kapital i postanu radna snaga, oportunitetni troškovi brige o deci rastu. Pored toga, povećanje koristi od obrazovanja povećava želju da se deca obezbede sa formalnim i skupim obrazovanjem. Sagledano sve zajedno, rezultat je smanjena stopa nataliteta. Njegova teorija braka je objavljena 1973. i 1974. godine. Među njegovim brojnim shvatanjima su i: 1) seks racio (odnos muškaraca i žena na bračnim tržištima) je u pozitivnoj korelaciji sa pristupom potrošnji supruga u brakovima[26] i (2) muškarci sa višim prihodima imaju veće šanse da budu poligamni. On je objavio rad o razvodu 1977. godine, sa svojim studentima Robert T. Michael i Elizabet Landes, u kojem pretpostavlja da do razvoda češće dolazi u slučaju neočekivanih promena u prihodima.[27][28] Mnogi od ovih uvida o plodnosti, braku, i razvodu su uključeni u Bekerovu Raspravu o porodici, koja je prvi put objavljena 1981. godine od strane Univerziteta Harvard.[29]

U aprilu 2013.godine, kao odgovor na nedostatak žena na najvišim pozicijama u Sjedinjenim Američkim Državama, Beker je rekao reporteru novina “Wall Street” Davidu Veselu, "Mnoge prepreke [za žene i crnce] su oborene. To je dobro. Mnogo je manje jasno da je ono što vidimo danas rezultat tako veštačkih prepreka. Kad ide kući da se brine o deci kad muškarac ne ide: Da li je to gubljenje ženinog vremena? Nema dokaza da jeste." Ovaj stav je potom kritikovan od strane ekonomiste Charles Jones, koji je izjavio, "Produktivnost može biti potencijalno od 9% do 15% veća, ako bi sve [preostale] barijere bile uklonjene."[30]

Tržišta organa[уреди | уреди извор]

U članku Gari Bekera i Julio Eliasa pod nazivom "Uvođenje podsticaja na tržištu za donaciju organa tokom života i posmrtnu donaciju organa”[31] ističe se da slobodno tržište može da pomogne u rešavanju problema vezanih za oskudicu transplantacije organa. Njihovi ekonomski modeli procenjivali su cenu za ljudske bubrege ($ 15,000) i ljudske jetre ($ 32,000). Kritičari tvrde da bi ova tržišta mogla da iskoriste siromašne donatore iz zemalja u razvoju.[32]

Citati[уреди | уреди извор]

  • " Moji nastavnici su me naučili da ekonomija nije igra koju igraju pametni akademici, već ozbiljan predmet koji nam je pomogao da razumemo stvarni svet u kome živimo. Možete se baviti ekonomijom na rigorozan način i pored toga razgovarati o važnim problemima."
  • " Dakle, imao sam tu malu ideju. Video sam da predrasude radnika i poslodavaca i kupaca i svih grupa, čak i vlade, mogu da se razvrstaju i uključeu ekonomsku analizu sa konkurencijom i ciljevima poslodavaca, mogućnostima za crne i bele zaposlene da biraju između različitih firmi. Dakle, to postaje komplikovan problem, ako se koriste svi ekonomski alati."[33]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Glaeser, Edward L.; Shleifer, Andrei (2014). „Retrospective: Gary Becker (1930–2014)”. Science. 344 (6189): 1233. Bibcode:2014Sci...344.1233G. PMID 24926006. doi:10.1126/science.1256540. 
  2. ^ Wolfers, Justin (5. 5. 2014). „How Gary Becker Transformed the Social Sciences”. New York Times. 
  3. ^ „Gary Becker (1930 - 2014)”. jewishvirtuallibrary.org. Jewish Virtual Library. Приступљено 29. 3. 2015. 
  4. ^ Becker, Gary S. (1971). The economics of discrimination. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 9780226041049.  50qHcSNVVEMC Details на сајту Гугл књиге
  5. ^ Klein, Daniel B.; Daza, Ryan (септембар 2013). „Ideological profiles of the economics laureates: Gary S. Becker”. Econ Journal Watch. Atlas Network. 100 (3): 285—291.  Pdf.
  6. ^ „Book of Members, 1780–2010: Chapter B” (PDF). American Academy of Arts and Sciences. Приступљено 29. 5. 2011. 
  7. ^ „Mont Pelerin Society Directory” (PDF). DeSmogBlog. Приступљено 28. 1. 2014. 
  8. ^ Teles, Steven M. (2008), „Out of the wilderness”, Ур.: Teles, Steven M., The rise of the conservative legal movement: the battle for control of the law, Princeton, New Jersey: Princeton University Press, стр. 98, ISBN 9781400829699.  Preview.
  9. ^ а б в Becker, Gary S. (3. 5. 2014). „Gary S. Becker - Biographical”. nobelprize.org. Nobel Media AB. Приступљено 6. 6. 2014. 
  10. ^ а б в г Hershey Jr., Robert D. (4. 5. 2014). „Gary S. Becker, 83, Nobel Winner Who Applied Economics to Everyday Life, Dies”. The New York Times. The New York Times Company. Приступљено 5. 5. 2014. 
  11. ^ Harms, William (4. 5. 2014). „Gary S. Becker, Nobel-winning scholar of economics and sociology, 1930–2014”. uchicago.edu. University of Chicago. Приступљено 4. 5. 2014. 
  12. ^ Mankiw, N. Gregory (4. 5. 2014). „Very sad news (blog)”. gregmankiw.blogspot.co.uk. Приступљено 4. 5. 2014. 
  13. ^ Baer, Stephanie K. (4. 5. 2014). „Nobel-prize winning economist Gary Becker dead at 83”. Chicago Tribune. Tribune Publishing. Приступљено 6. 6. 2014. 
  14. ^ Staff writer (6. 06. 2006). „Gary S. Becker - Facts”. nobelprize.org. Nobel Media AB. 
  15. ^ а б „Discrimination in the labour market”. tutor2u.net. Tutor2U. 23. 9. 2012. Приступљено 6. 6. 2014. 
  16. ^ OpenLearn. Economics explains discrimination in the labour market (PDF). Open University. Приступљено 29. 06. 2012. 
  17. ^ OpenLearn. „Economics explains discrimination in the labour market”. open.edu. Open University. Архивирано из оригинала 7. 10. 2013. г. 
  18. ^ Palda, Filip (2013). The apprentice economist: seven steps to mastery. Kingston, Ontario, Canada: Cooper-Wolfling. ISBN 9780987788047. 
  19. ^ Becker, Gary S. (август 1983). „A theory of competition among pressure groups for political influence”. Quarterly Journal of Economics. Oxford Journals. 98 (3): 371—400. JSTOR 1886017. doi:10.2307/1886017. 
  20. ^ Posner, Richard A. (2004), „The law and economics movement: from Bentham to Becker”, Ур.: Posner, Richard A., Frontiers of legal theory, Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press, стр. 52, ISBN 9780674013605.  Preview.
  21. ^ Harcourt has also stressed Becker's wide influence on analysis of crime and punishment.
  22. ^ Becker, Gary S. (1974), „Crime and punishment: an economic approach”, Ур.: Becker, Gary S., Essays in the economics of crime and punishment, New York: National Bureau of Economic Research distributed by Columbia University Press, стр. 1—54, ISBN 9780870142635. 
  23. ^ Becker, Gary S. (1962). „Investment in Human Capital - a theoretical analysis”. The Journal of Political Economy. 70 (5): 9—49. Приступљено 12. 5. 2016. 
  24. ^ Becker, Gary S. (1960), „An economic analysis of fertility”, Ур.: National Bureau of Economic Research, Demographic and economic change in developed countries, a conference of the universities, New York: Columbia University Press, OCLC 176157. 
  25. ^ Becker, Gary S. (септембар 1965). „A theory of the allocation of time”. The Economic Journal. Chicago Journals. 75 (299): 493—517. JSTOR 2228949. doi:10.2307/2228949. 
    Reprinted as Becker, Gary S. (1995), „A theory of the allocation of time”, Ур.: Humphries, Jane, Gender and economics, Aldershot, England Brookfield, Vermont, USA: Edward Elgar, стр. 113—137, ISBN 9781852788438. 
  26. ^ Becker, Gary S. (July—August 1973). „A theory of marriage: part I”. Journal of Political Economy. Chicago Journals. 81 (4): 813—846. JSTOR 1831130. doi:10.1086/260084.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ) Pdf.
  27. ^ Becker, Gary S.; Landes, Elizabeth; Michael, Robert T. (децембар 1977). „An economic analysis of marital instability”. Journal of Political Economy. Chicago Journals. 85 (6): 1147—1187. JSTOR 1837421. doi:10.1086/260631. 
  28. ^ Grossbard, Shoshana (2010). „How "Chicagoan" are Gary Becker’s Economic Models of Marriage?”. Journal of the History of Economic Thought. 32 (3): 377—395. doi:10.1017/S1053837210000325. 
  29. ^ Becker, Gary S. (1991) [1981]. A treatise on the family. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 9780674906983.  Details.
  30. ^ Wessel, David (3. 4. 2013). „The economics of leaning in”. The Wall Street Journal. News Corp. Приступљено 4. 4. 2013. 
  31. ^ Becker, Gary S.; Elías, Julio Jorge (лето 2007). „Introducing incentives in the market for live and cadaveric organ donations”. Journal of Economic Perspectives. American Economic Association. 21 (3): 3—24. JSTOR 30033732. doi:10.1257/jep.21.3.3.  Pdf.
  32. ^ Jha, Vivekanand; Chugh, Kirpal S. (септембар 2006). „The case against a regulated system of living kidney sales”. Nature Clinical Practice Nephrology. Nature Publishing Group. 2 (9): 466—467. PMID 16941033. doi:10.1038/ncpneph0268. 
  33. ^ „Gary S. Becker, Ph.D.: interview”. achievement.org. Academy of Achievement. 5. 5. 2001. Приступљено 4. 05. 2014. 

Odabrane publikacije[уреди | уреди извор]

Reprinted as Becker, Gary S. (1995), „A theory of the allocation of time”, Ур.: Humphries, Jane, Gender and economics, Aldershot, England Brookfield, Vermont, USA: Edward Elgar, стр. 113—137, ISBN 9781852788438. 
  • Becker, Gary S. (1968), „Discrimination, economic”, Ур.: Sills, David L., International Encyclopedia of Social Sciences, Vol. 4 Cumu to Elas, New York, New York: Macmillan, стр. 208—210, OCLC 256379373. 
Reprinted as Becker, Gary S. (1995), „Discrimination, economic”, Ур.: Humphries, Jane, Gender and economics, Aldershot, England Brookfield, Vermont, USA: Edward Elgar, стр. 385—387, ISBN 9781852788438. 
Reprinted as Becker, Gary S. (1995), „Human capital, effort, and the sexual division of labor”, Ур.: Humphries, Jane, Gender and economics, Aldershot, England Brookfield, Vermont, USA: Edward Elgar, стр. 153—178, ISBN 9781852788438. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Marijap96/песак&oldid=21292967”