001.)
Све што сам поставио на свој профил википедиjског налогa и што је у складу са прописима и правилима овога веб-сајта и са правним, државним и природним законима, нека пише на истом. Све што сам написао на профилу свог википедијског налогa, сматрам да је било неопходно да напишем.
Као неко ко воли читати и зависан је у некој извесној мери од знања и проширивањa истог, постао сам члан википедије. Члан сам исте постао, да бих првенствено стварао нове странице, кад и колико желим, хоћу и могу, писајући их правописно и граматички готово идеално исправно, што концизније и прецизније се изражавајући, ослањајући се пре свега на изворе и логику. И да бих измењивао, замењивао и допуњавао тренутне изворе и исправљао правописне, граматичке и чињеничне грешке и износио своје ставове у вези разних тема, обликовао и усавршавао исте.
Националност — Националност или народност је прирођена или стечена (асимилацијом) припадност некој нацији или народу. Национална припадност некога, нужно не значи да је тај неко и припадник неке унапред предодређене конфесије, јер је припадник те неке нације. Исто тако, лична имена не одређују ничију ни националност, а често ни конфесију. Ако се неко зове Александар, нужно не значи да је Грк, ако се неко зове Лука, нужно не значи да је Италијан, ако се неко зове Мухамед, нужно не значи да је Арапин, ако се неко зове Абрахам, нужно не значи да је Јевреј. Међутим треба знати да постоје и разне народне верзије разних усвојених страних имена, попут Скендера, турског Александра, Ибрахима, арапског Абрахама и сл.
Етноними, ендоними, егзоними и топоними — Етноними су имена национа или етноса тј. нација односно народа. Ендоними су имена нација или народа којима народи сами себе називају и ендоними као такви су једнаки етнонимима, док су егзоними и топоними дијаметрално супротни опозити етнонимима и егзонимима. Егзоними су често погрдни па и вулгарни називи народа којима их зову други народи и ниједан национално и политички зрео народ не усваја егзониме и топониме за етнониме, јер само робови носе имена која им господари дају. Били национални или интернационални, топоними су покрајинска имена народа, који живи у разним географским насељима и то: државним или географским покрајинама — територијама или областима, аутономним областима или покрајинама, окрузима, градовима, селима, планинама и шумама, свуда где народ може живети.
Национализам — Велика, јака, истинска и рационална љубав према својој нацији, велико, снажно и безрезервно родољубље и понос због припадности својој нацији. Национализам је патриотизам, а често и национални егоизам на језику политике. Нацистичка Немачка и Фашистичка Италија су злоупотребљавањем термина национализам, исти омрзла у свету и захваљујући комунистичкој популистичкој демагогији, исти је добио нека, готово негативна значења, која заправо припадају терминима: расизам, нацизам, фашизам, популизам, шовинизам и сепаратизам. Укратко, Ђузепе Мацини је био националиста, а Адолф Хитлер — расиста и нациста.
Денационализација — Селективно или неселективно ограничавање и умањивање или потпуно национално обезличавање неког народа маргинализовањем, одбацивањем и одстрањивањем извесних сегмената историје, културе, језика, конфесије, државне самобитности и умањивањем државне економије и државне територије неког народа.
Термини о политичким и државним уређењима, идеологијама и друштвеним поретку.
Диктатура — Недемократски режим, недемократског система, било да је монархистичког или републиканског државног уређења. Ако је монархистичког уређења, то је држава апсолутистичког, националистичког конзервативистичког или теократског режима, било да је уставна монархија или не. Ако је републичког уређења, то је држава тоталитар-апсолутистичког фашистичког или комунистичког режима. Диктаторским режимима у државама владају диктатори уз своју олигархијску владајућу елиту и масовни бирократски и репресивни апарат.
Апсолутизам — Нововековни политичко-идеолошки став који у монархистичким режимима заговара владарско поседовање сваке могуће и неограничене моћи, да је владар живи бог на земљи, да су његови поступци божија воља и да владар никоме, до самог бога, није одговоран за своје поступке. Апсолутистички монарси владају уз своју олигархијску аристократску елиту, владарски естаблишмент и бирократски и репресивни апарат. Зачетником апсолутизма се пуним правом могу сматрати краљ Енглеске, Хенри II Тјудор (1491—1547) и краљ Шпаније Филип Хабзбург (1527—1598). Апсолутизам као политичка идеја и идеолошки став проистекла је из старовековног принципата и домината и средњевековног Божанског права владара, а апсолутистичке монархије у савременом добу замениле су тоталитарно-апсолутистичке фашистичке и комунистичке диктатуре. Апсолутистичка епоха је трајала од 1509. године, када је енглески краљ Хенри II Тјудор дошао на власт, до 1789. године, када је донета Декларација о правима човека и грађанина и кад је апсолутизам заменио монархистички просвећени апсолутизам и републикански тоталитар-апсолутизам.
Просвећени апсолутизам — Политички став да државом треба владати интелигентан, образован, поштен и добронамеран владар који ће чинити све за добро народа. Зачетником просвећеног апсолутизма се пуним правом може сматрати краљ Прусије, Фридрих II Хоенцолерен (1712—1786).
Фашизам — Десничарска, популистичка идеологија која заговара револуцијску промену друштвеног поретка и режима, једнопартијски, ауторитативни, тоталитарно-апсолутистички режим у држави, колективистичку, корпоративну државу капиталистичког поретка, којом влада искључиво једна масовна политичка партија, која има своју страначку војску и полицију, на челу са инокосним тоталитарно-апсолутистичким диктатором као шефом партије и државе.
Комунизам — Левичарска, популистичка идеологија која заговара револуцијску промену друштвеног поретка и режима, једнопартијски, ауторитативни, тоталитарно-апсолутистички режим у држави, колективистичку, корпоративну државу социјалистичког поретка, којом влада искључиво једна масовна политичка партија, која има своју страначку војску и полицију, на челу са инокосним тоталитарно-апсолутистичким диктатором као шефом партије и државе.
Демократија — Политички државни систем у ком житељи државе могу слободно својом вољом, памећу и по својој савести гласати на изборима, бирати и изабрати своје кандидате за државнике и локалне челнике, који су дужни слушати и извршавати народну вољу, за опште добро државе и народа, свих својих сужитеља, а не само својих бирача и политичкe снагe у скупштини. Демократија је државни систем власти у ком постоји здрава и алтернативна политичка конкуренција и опозиција и у ком житељи имају право на слободан избор политичке опције.
Капитализам — Политички став, а касније и друштвени поредак који заговара пуну демократију и слободу, једнаку државну и приватну својину, боље социјалне животне услове средње класе и најсиромашнијих и једнаке шансе најпредузимљивијим и најмаштовитијим члановима друштва да се остваре као предузетници и да се потенцијално обогате.
Социјализам — Политички став, а касније и друштвени поредак који заговара републиканско државно уређење, већином државну својину, бескласно друштво, једнаку и ограничену приватну својину за све и боље социјалне животне услове.
Термини о политичким ставовима.
Идеологија — Политички планови и програми политичких партија састављени од скупа политичких ставова који заговарају неки режим и успостављање истог.
Тоталитаризам — Политичко-идеолошки став свеобухватног прожимања свих животних области и свакодневног живота, фашистичким и комунистичким идеологијама и њиховим идеолошким псеудокултурама.
Шовинизам — Политички став супериорности и самобитности једних у односу на друге, егоизма, антипатије па и мизантропије. Дели се на национални, верски, политички, класни, полни итд.
Сепаратизам — Издвајање неке државе из неке вишенационалне државне федерације или конфедерације, ради иступања из исте. Може се поделити на расни, национални, верски, политички итд. Аутосепаратизам је када део неког народа из неког региона, тај неки територијални део неке државе издваја и тежи одвајању, отцепљењу од своје матице, матичне државе. Може се поделити на национални, политички, верски итд.
Колонијализам — Политичко-идеолошки став који заговара сваки вид освајања других држава или појединих територија других држава, а самим тим и народа, владање истим и држање истих потчињеним заједно са народом који живи на тим просторима и бесплатно коришћење свих могућих и расположивих ресурса тих држава и територија. Доба колонијализма се завршило завршетком новог века и доласком савременог доба, по завршетку Првог Светског рата, 1918. године.
Неоколонијализам — Неоколонијализам или савремени колонијализам је политички став који заговара било који де факто вазални однос једне неке државе према другој некој држави или савезу држава, а да притом вазална држава делује у јавности као де јуре и де факто суверена држава. Доба колонијализма отишло је у историју завршетком новог века и доласком савременог доба, по завршетку Првог Светског рата, 1918. године и од тада до данашњих дана постоји неоколонијализам.
Глобализам — Наднационални, тоталитарни империјализам и неоколонијализам којим велике силе желе да држе под својим политичким и културним утицајем и контролом друге народе које би економски исцрпљивали и национално или бар културолошки асимиловали.
Иредентизам — Политички став који заговара промену државних граница. Дели се на позитиван, родољубивог, ујединитељског или ослободилачког карактера, који оправдано теже уједињењу једног неког народа у једну своју матичну државу и отаџбину и на негативан, освајачког карактера, када неки народ неоправдано претендује на туђе територије суседних држава.
Секуларизам — Став који заступа конфесијску толеранцију, да државе не требају имати своје званичне државне конфесије, да државе требају поштовати мањинске конфесије и да конфесије не требају прожимати баш све области живота и поре друштва и бити свеприсутне у свакодневном животу.
Геноцид — Потпуно или делимично, селективно или неселективно убијање припадника или дела припадника других или истих раса, других нација или конфесија.
Феминизам — Политички став који заговара давања и дефинисање свих могућих права жена, брањење свих културних, социјалних, политичких и економских права жена и изједначавања жена са мушкарцима као пуноправним и равноправним припадницама друштва.
Милитаризам — Политички став који заговара оснаживање, модернизовања и реформисања војске зарад очувања државног и народног јединства и безбедности. Дели се на дефанзивни или бранитељски и офанзивни или нападачки.
Асимилација — Национално и културно стапање једног неког народа у други неки народ и интегрално постајање део тог неког другог народа.
Ауторитарност — Став који заговара наметање ауторитета владајуће и водеће класе обичном народу у многим недемократским или полудемократским режимима или старијих, моћнијих, јачих, битнијих и већих, млађим, немоћнијим, слабијим, мање битнијим и мањим и поштовање и слушање ауторитета и покоравање истима, макар они били ауторитети без правих разлога или вредности.
Етничко чишћење — Протеривање, насилна асимилација, често и убијање других мањинских народа са простора неке државе.
Популизам — Ширење политичких демагогија у извесној мери непристрасних и манипулативних којом политичари помало манипулативно зарад својих користи, својим политичким ставовима придобијају или одбијају многе масе различитих класа.
Империјализам — Доминација јаких и моћних држава над слабим и немоћним државама.
Тероризам — Претње насиљем и неделима и смишљено противзаконито вршење насиља и злочина са циљем сејања страха и остваривања својих политичких, верских или идеолошких циљева.
Нацизам — Нацизам је мржња према другим нацијама, национима или етносима, то јест према другим народима другог или истог порекла, коју прати политичко-идеолошки став да је нација мрзитеља других нација супериорнија на свим нивоима у односу на нацију коју мрзитељи мрзе и да те нације које они мрзе, треба асимиловати или истребити. Мржња према другим расама и народима се може класификовати и то: од само обичне и бенигне антипатичности (шовинизам), до велике мржње уз ставове да би било боље да те и те расе или народи не постоје (ултрарасизам и ултранацизам), па до реализација вржења злочинa по било каквим основама (Геноциди и злочини против човечности).
Расизам — Расизам је мржња према другим типовима људских раса, коју прати политичко-идеолошки став да је раса мрзитеља других раса супериорнија на свим нивоима у односу на расе коју мрзитељи мрзе и да те расе које они мрзе, треба асимиловати или истребити. Постоје следећи типови људских раса: Белци (Европљани и Евроазијати), Црнци (Африканци), Жути (Азијати) и Црвени (Индијанци).
Заговорник сам демократског система власти у држави и вишестраначја, националне и секуларне државе, капиталистичког друштвеног поретка, побољшања свих социјалних животних услова друштва средње и ниже класе и свих државних и друштвених реформи.
Заговорник сам демократске, парламентарне, уставне монархије, лихтенштајнског модела монаршке владавине.
Заговорник сам расне, националне и верске равноправности и толеранције и родне једнакости и државне и друштвене реформације, противник сам колонијализма, неоколонијализма, империјализма, малигних фашистичких, комунистичких и других ужасних и превазиђених идеологија и екстремних политичких ставова и дискриминације по било којим основама.
Поред тога што сам се бавио проучавањем класичне историје, бавио сам се и проучавањем историје о мање познатим и мање битнијим личностима (као на пример о Срећку Поповићу Трнавцу, о Новаковићимa, пoтoмцима вождКарађорђeвe, сестре Марије итд.) и догађајима из прошлости, за које и о којима би се требало више знати.
Поред тога што сам проучавао класичну историју, бавио сам се и изучавањем родослова јужнослaвенских династија, али и изучавањем родослова свих свojих директних предака, до којих сам могао допрети.
Сами смо на рођењу, сами смо током живота и умиремо сами. Једино уз помоћ љубави и пријатељства можемо да створимо илузију, бар на моменат да нисмо сами.
Највећи владари освајачи планете земље, сваки из свог историјског доба, били су: монарх Македоније, Александар III Велики Аргeјид, стваратељ и владар Монголскe империје, Темуџин Џингис–кан Бориџигин, император Свете Римске империје и Шпаније, Карло Хабзбургски и вођа СССР–а и владар комунистичког дела света, Јосиф Џугашвили – Стаљин.
Српски владари су: Вишeславовићи (Вишeслав, Радослав, Бранивој, Властимир, Мстимир, Прибислав, Петар, Павле, Захарије и Часлав), Белошевићи (Чедомир, Драгослав, Владимир, Војислав, Гојислав, Михаило Славомир, Константин Бодрин, Михаило, Доброслав, Гостибор, Владимир, Ђорђе, Грубеша, Градиња, Радослав и Михаило), Вукановићи (Десислав, Тихомир, Стефан Немања, Стефан Немања Првоовенчани, Стефан Радослав, Стефан Владислав, Стефан Урош Драгослав, Стефан Драгутин, Стефан Урош Милутин, Стефан Константин, Стефан Урош, Стефан Урош Душан и Стефан Урош), Мрђановићи (Вукашин и Марко), Хребељановићи (Лазар и Стефан), Бранковићи (Ђурађ, Лазар и Стефан), Готромановић (Стефан), Црни (Ненад), Милошевић (Радослав), Анђелковић (Коча), Брановачки (Јован), Обреновићи (Милош, Милан, Михаило, Милан и Александар) и Кара-Ђорђевићи (Ђорђе, Александар, Петар, Александар и Петар II).
Владари Босне су: Белошевић (Томаш), Берислављeвићи (Борић, Кулин и Стефан), Радивојeвић (Матеј Нинослав) и Готроманoвићи (Пријезда, Пријезда II, Стефан, Стефан, Владислав, Твртко I, Дабеша, Јелена, Остоја, Твртко II, Стефан, Томаш, Стефан и Матеј).
Сестра вожда Кара Ђорђа Петровића, Марија, удавала се два пута. Први пут за Милију Пантелића (1750–1811) из Нерадина код Ирига. Са њим је имала кћерку Сару, која је умрла у својој 19. години старости, 1807. године. Пре смрти њихове кћерке Саре, они су се развели, а Марија се потом удала за Новаковић J. из Влакче код Крагујевца и са њим је имала четворо деце, две кћерке и два сина. Њени синови су били Новаковић J. Марко (1807–1857) и Јанко (1816–1853). Марко је имао са својом женом Ђурђијом (1811–1868) два сина Марковић Милоша (1831–1897) и Живка (1833–1885). Јанко је такође имао два сина Јанковић Стефана и Владимира, како се женио три пута, са Анђелијом је имао старијег, а са Смиљаном млађег сина. Са трећом женом, Јованом (1826–1911) није имао деце. Породица Јешић С. Новака (1833–1905) и Димитрија (1838–1904) из истог села се у прво време записивала и као Новаковић, али они нису били у сродству са породицом Новаковић, у коју се удала Сестра вожда Карађорђа. После смрти њених синова, њени унуци су узели да носе презимена по именима својих отаца, Марковић и Јанковић по Марку и Јанку.
Србија
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
Хју Хефнер (1926–2017), оснивач и издавач америчкoг магазина „Плејбој“, продуцент и главни уредник „Плејбоја“ и хедониста
Шарл де Гол, француски генерал и председник Француске
Kапетан Миливој Миловановић Фикус, чучи, први са леве стране, са члановима Горске краљеве гарде
Џими Вејлс, септембар 2015. годинe