Корисник:Miljan Simonović/Vikimedijina konferencija 2018

Grupna fotografija

Vikimedijina konferencija (engl. Wikimedia Conference, skraćeno WMCON) godišnja je konferencija koja se održava u Berlinu još od 2009. godine. Jubilarnoj desetoj konferenciji održanoj od 20. do 22. aprila 2018. godine prisustvovalo je oko 300 ljudi iz 79 zemalja sveta, a o kojim temama se govorilo tokom ova tri dana možete pročitati u nastavku.

Day 1

Start together

Glavni deo konferencije počeo je u petak u 10. Prvi se je, kao i obično, obratio Kornelijus koji je poželeo dobrodošlicu svim prisutnim, ispričao sve tehničke i standardne stvari, pomenuo da je ove godine prisutno dosta manje ljudi nego prošle (300 u odnosu na 500+), a glavni razlog za to je taj što strateški deo nije više obiman kao prošle godine. Doduše, ovog puta je bilo znatno više paralelnih sesija (u nekim trenucima čak i pet), za razliku od prošle godine, kad ih je bilo tri. Osvrnuo se na prošlu konferenciju i prikazao šta se sve izdešavalo od prošlog aprila, a naveo je i šta sve može da se očekuje ove godine. Nakon njega, dobrodošlicu su poželeli i ostali organizatori, među kojima i Nikol Eber, ali i Ketri Maer, izvršna direktorka Zadužbine.

Sharing approaches on GLAM partnerships

Prva sesija je zapravo bila druga, a možda ipak prva. Niko ne zna. Organizatori su se malo pogubili, pa su imali različite onlajn i odštampane programe, tako da smo krenuli sa edu delom, ali nismo krenuli jer predavači nisu bili tu, pa smo se ipak vratili na GLAM, ni za koji nisu bili prisutni svi predavači. :)

GLAM sesija bejaše fin i zanimljiv početak. Svoje kreativne i interesantne projekt(ić)e prikazali su predstavnici Norveške, Indonezije i Britanije.

Astrid iz Vikimedije Norveške govorila je o njihovom trenutnom projektu koji podrazumeva saradnju sa više različitih institucija, a bavi se digitalizacijom foto-kolekcije neke značajne Norvežanke koja se je bavila jermenskim genocidom (200 fotografija) i postavljanjem poprilično dugih opisa fotografija i obimnih metapodataka. Ono po čemu oni izdvajaju ovaj projekat nisu preveliki rezultati, već saradnja sa nekoliko značajnih institucija, među kojima je i Nacionalni arhiv Norveške, ali i međuogranačka saradnja sa Vikimedijom Jermenije, čime je sam projekat poprilično dobio na značaju i privukao veliku medijsku pažnju, što im je omogućilo da započetu saradnju sa arhivom nastave.

Nakon nje, usledio je Rahmat iz Vikimedije Indonezije, koji je predstavio program digitalizacije starih časopisa. Pored obimnosti materijala (100 izdanja časopisa — 1.000 stranica), dobra stvar ovog projekta je takođe saradnja sa drugim ogrankom, u ovom slučaju Vikimedijom Holandije, pošto su časopisi sadržali članke na holandskom, pa je bilo potrebno naći volontere koji će prevoditi sadržaje. Veliki problem sa kojim su se susreli tokom projekta je onaj naš standardni — nevoljnost muzeja/arhiva za saradnju i mišljenje da, ako ustanova oslobodi materijal, ljudi više neće dolaziti da gledaju originale. Rahmat je, nakon pitanja, objasnio da je proces ubeđivanja tekao duže, odnosno da nisu nakon prvog sastanka uspeli da ostvare saradnju, i poručio da ne treba odustajati od institucije nakon neuspeha u komunikaciji, već da treba probati ponovo i naći odgovarajući, kompromisni model koji će zadovoljiti obe strane.

Poslednja u nizu bila je Darija iz WMUK koja je predstavila saradnju sa Nacionalnom bibliotekom Škotske. Reč je zapravo o programu stažiranja koji je održan dve godine nakon prve saradnje koja je ostvarena sa ovom institucijom, tako da je jedan od značaja predstavljenog projekta zapravo održavanje kontakta sa institucijama i obnavljanje saradnje sa starim partnerima. Stažiranje je, prema rečima Darije, bilo toliko uspešno da su druge institucije masovno počele da se javljaju biblioteci i raspituju o programu. Toliko da je biblioteka rešila na napiše buklet „Open licencing for culture heritage”, koja bi uskoro trebalo da postane dostupna. Začuđujuće, ali jedan od problema na koji su naišli bila je informatička nepismenost pojedinih bibliotekara, što nije baš karakteristično za savremenu zemlju poput Ujedinjenog Kraljevstva, ali dobro, bitno da nismo jedini.

Sharing approaches on educational partnerships

Odmah nakon GLAM-a, usledio je i Edu deo, koji je bio isto koncipiran. Ovoga puta je prva prezentovala Ana Tores, izvršna direktorka Vikimedije Argentine. Njeno izlaganje ticalo se Obrazovnog programa u Argentini, a poslednji u nizu projekata bila je saradnja sa šest nevladinih organizacija koje se bave zaštitom ljudskih prava, kao i saradnja sa fakultetom, tako da su studenti, novinari i istraživači pisali članke o ljudskim pravima i zaštiti istih. Jedna od najvećih prepreka o koju se svakodnevno spotiču Vikimedijanci u Argentini jeste necentralizovanost obrazovnog sistema, tako da nije moguće da, kao kod nas, studenti dobijaju poene i ocene za pisanje članaka na Vikipediji, pa sve što oni mogu da urade jeste da studente angažuju isključivo kao volontere. No, ukprkos preprekama, rezultati su prilično dobri, a ono što je pohvalno je što je 30% učesnika retentno nakon 3 meseca, odnosno od stotinak studenata, koliko je učestvovalo na radionicama, 30-ak njih je nastavilo da uređuje Vikipediju do danas. Na pitanje kako postići ovo, Ana je navela da bi trebalo iste studente uključivati u više maratona i radionica i da će se neki od njih eventualno „navući” na Vikipediju.

Žistin tokom izlaganja

Anu je potom zamenila Žistin iz Bugarske, viki volonter i univerzitetski profesor. Njego izlaganje bilo je raznovrsno — pomenula je tri nedavno realizovana projektića. Prvi je bio LQ verzija našeg Viki bibliotekara, sa istim problemima (informatička nepismenost bibliotekara), ali sa nula budžeta i solidnim rezultatima. Drugi pomenuti bio je Women edit-a-thon, održan u saradnji sa Gete institutom, a treći je bio klasičan primer Obrazovnog programa u Srbiji — Vikipedija na fakultetu, ali je njihov projekat protekao mnogo lakše, pošto ona radi na fakultetu. Takođe, i drugi i treći projekat su imali budžet od 0 novčanih jedinica.

Treći po redu, a i poslednji, bio je Reda, predstavnik alžirske korisničke grupe, koji je imao zanimljivu prezentaciju, iako malo nespretnu, pošto se ne baš najbolje služi engleskim jezikom. Uglavnom, on je govorio o masovnom onlajn kursu (tzv. MOOC — Massive Online Open Courses) koji je kreirala njegova korisnička grupa, a koji je bio dostupan na lokalnoj platformi sličnoj Kurseri. Kurs je, kao i celokupan projekat, bio potpuno besplatan, a započelo ga je neverovatnih 70.000 ljudi, od čega je 10.000 njih završilo ceo kurs i dobilo sertifikat, što je fascinantan broj. Doduše, u pitanju je kurs na arapskom, pa to malo umanjuje „vau” efekat, pošto previše ljudi zna arapski. Sa druge strane, od 10.000 ljudi, većina je bila iz Alžira, dok je oko 30% bilo iz Sudana, tako da i jesu impozantni rezultati. Sve u svemu, kurs je bio podeljen na nekoliko (čini mi se 5) nedelja, tako da je polaznik nakon svake nedelje gledanja tutorijala imao test — praktičan zadatak da, recimo, doda referencu u neki članak, ispravi neke greške i slično. Za sva pitanja i nedoumice polaznici su imali na raspolaganju Fejsbuk grupu, gde su se međusobno pomagali, a i dobijali savete i pomoć od članova organizacije i iskusnih urednika.

CEE meeting

Grupa fotografija prisutnih Vikimedijanaca iz CEE regiona

Nakon večere i kratkog odmora, usledilo je čuveno tematsko okupljanje Vikimedijanaca iz Centralne i Istočne Evrope, poznato po svom redovnom višečasovnom trajanju. Srećom, ove godine sastanak nije ušao u peti sat.

Na samom početku su predstavnici pojedinih ogranaka predstavili svoje nove i zanimljive projekte:

• Češka — Projekat Wiki Town sa penzionerima: okupirali su jedan grad na jedan vikend i ceo vikend su uređivali. Naravno, pre toga je bila velika medijska promocija, kako bi skupili što veći broj novih ljudi.
• Estonija — ove godine proslavila 100 godina od nezavisnosti i u to ime su urednici pisali 100 članaka o znamenitim Estoncima.
• Ukrajina — sprovela community survey nad svim Vikipedijancima, a anketu je popunilo više od 3.000 ljudi. Pitanja su se ticala (ne)uređivanja i razloga zbog čega ljudi (ne) uređuju, kao i potreba koje urednici imaju.
• Grčka — održan Wiki Fem hakaton, kao i radionica kojoj je prisustvovalo 300 nastavnika.
• Srbija — Filip pomenuo naše radionice u Ministarstvu, kao i seminar u Muzeju Vojvodine.
• Jermenija — viki kamp.

Jermeni su predložili da se održi CEE viki kamp, koji, doduše, jeste jednom održan, i to onaj iz 2015. kome sam ja prisustvovao kao pobednik CEE Proleća. Međutim, taj prvi kamp nije dao neke značajne rezultate za CEE region, tako da se od toga odustalo. Međutim, budući kamp koji Jermeni planiraju ne bi bio za pobednike takmičenja, već bi imao neku drugu temu. Koju temu, to je trebalo ovde odlučiti. No, nismo došli do nekog konkretnog zaključka, ali jedna od boljih ideja je bila ta da se organizuje trening za trenere, verovatno na temu soft skills-a.

Pored ovog treninga trenera, Kornelijus je predložio da CEE meeting, koji će ove godine biti održan u Ukrajini, ima i svoj pretkonferencijski deo. Njegova ideja bila je da postoji jedan pretkonferencijski dan na kome bi svi učesnici konferencije prolazili razne obuke na temu prezentovanja i odabira tema, što bi poboljšalo program i samu konferenciju, a ideja je došla nakon njegovog nezadovoljstva prethodnom konferencijom. Međutim, prisutni su ukazali na to da te obuke neće mnogo pomoći da se konferencija instant poboljša, pošto će teme i facilitatori već biti određeni, tako da je prvobitna ideja preinačena u sledeću: da postoje dva pretkonferencijska dana i da prvom prisustvuju predavači, koji će tom prilikom biti „obučeni” da poboljšaju svoje prezentacione veštine i potom imati sledeći dan da poboljšaju prezentaciju i izlaganje, a da drugog dana budu obučavani ostali učesnici konferencije, kako bi oni narednih godina mogli bolje prezentuju.

Day 2

From passionate chaos to more or less grown-up

Jedna od najkorisnijih sesija na celoj konferenciji, a ticala se upravnog odbora, načina odabira i treniranja članova, kao i generalno upravljanja u manjim organizacijama.

Na samom početku je bilo reči o samim članovima upravnih odbora ogranaka i praksi da su to često ljudi koji „rade stvari”, odnosno da su to uglavnom administratori i iskusniji urednici na Vikipediji koji nemaju nužno iskustva u vođenju organizacije i da razumevanje rada upravnog odbora nije nešto što se zna, već nešto što se mora naučiti. Oni potenciraju da bi svaki upravni odbor trebalo da ima bar jednog nevikipedijanca, odnosno osobu koja nije u viki svetu, a koja je stručna i kompetentna za člana upravnog odbora neprofitne organizacije kako bi mogao da se dobije outside view. U suprotnom je neophodno da svaki član prođe obuku kako bi lakše mogao da se snađe i uklopi, i to idealno pre nego što formalno bude izabran za člana upravnog odbora. Oni predlažu više stvari, a jedna od njih je da svaki novi član sastavi spisak pitanja i nejasnoća, kako bi ostali članovi mogli da ga upute u sve. Alternativa za to je Board handbook, čija bi svrha bila upućivanje novog člana u kompletan način rada upravnog odbora, u način donošenja odluka, ali i informisanje o sastancima, odabiru delegata za internacionalne konferencije, načinu dokumentovanja (po njima je dokumentacija veooma važna) i skladištenja informacija i kanalima koje odbor koristi. Takođe može biti korisno da se novom članu dodeli Board buddy kome bi mogao da se obrati za sve nejasnoće.

Za bolje funkcionisanje borda predlažu organizovanje tim bildinga i „praznih sastanaka” — sastanaka koji nemaju definisanu agendu, već se govori o stvarima koje u trenutku nekome padnu na pamet, a koje ne moraju nužno da budu vezane za organizaciju. Ono na čemu insistiraju jeste ukidanje mikromenadžmenta i delegiranje manje bitnih stvari zaposlenima i volonterima, kako bi bord mogao da se koncentriše na ključne i strateške stvari. S obzirom da je upravni odbor volontersko telo, često se dešava da ne mogu svi članovi da se pojave na bitnim sastancima, razgovorima za posao ili razgovorima sa zaposlenima, tako da oni predlažu snimanje tih razgovora, kako bi se i ostalim članovima omogućilo da u potpunosti budu u toku.

Kada je reč o vidljivosti rada upravnog odbora, predlažu radionice za članove organizacije na temu „Šta radi UO”, na kojima bi se članovi upoznali sa radom odbora i razumeli čime se cela organizacija bavi, što može da neke članove i privuče da se potom kandiduju.

Za ovih sat vremena rečeno je još brdo korisnih stvari, ali su ovo neke koje bih izdvojio. U svakom slučaju, prezentacija se može naći na sledećem linku, tako da se na njoj mogu videti svi saveti i smernice.

Putting it on the road: how to set up the daily business of managing partnerships

Jedna od najzanimljivijih sesija, kao i ceo track. Ovo je zapravo bio nastavak sesije od prethodnog dana (kojoj nisam ja prisustvovao, a koja se ticala uspostavljanja partnerstva, mada je ona bila za manje grupe i pojedince koji još uvek nemaju (ozbiljna) partnerstva). Tokom radionice smo se bavili teorijom kolektivne promene, koja ističe i stavlja akcenat na zajednički rad organizacija radi postizanja većih ciljeva i ostvarivanja boljih rezultata. Svi prisutni su bili podeljeni u grupe od po četiri, gde su dvoje bili „predstavnici” istitucije, a dvoje Vikimedijanci, a imali smo zadatak da, koristeći dati model i teoriju kolektivne promene, odredimo probleme koje svaka strana ima, potom ishode i uticaje koji će biti rezultati saradnje. Potom smo identifikovali sve naše prednosti, ali i nedostatke, da bi tek na kraju na red došle konkretne akcije koje treba preduzeti da bi se početak i kraj celog procesa spojili u logičku celinu.

Day 3

Keeping our enemies closer

Ova sesija bila je više zanimljiva nego korisna, što se može zaključiti i iz privlačnog naziva. Čak su i sami facilitatori rekli na početku da su sesiji dali ovakvo ime da bi privukli što više ljudi, a i uspeli su u tome.

S obzirom da se Vikimedija kao pokret bori za slobodno znanje i objavljivanje sadržaja pod slobodnim licencama, često se dešava da bude shvaćena kao protivnik raznim društvima i organizacijama koje se bave zaštitom autorskih prava, pre svega prava umetnika, ali i drugih. Cela sesija je zapravo predstavljala prikaz tri primera kako su Dimitar Dimitrov i Džon Vajcman (WMDE) „preobratili neprijatelje”, izgladili odnose sa njima i sa nekima čak i sarađivali. Prvi primer nisam stigao da čujem, a drugi i treći su se ticali auto-industrije i društva za zaštitu prava fotografa i fotografija, redom. Što se tiče auto-industrije, primer je govorio o modernim automobilima koji imaju senzore i kamere, kako za parkiranje, tako i za automatsko upravljanje, kojima zapravo krše zakone u onim zemljama u kojima je Sloboda panorame zabranjena, a takvih je poprilično. Konkretno su se bavili firmom Krajsler, a Dimitrov je čak uspeo da se obrati na skupštini kompanije, pošto ima njene akcije. :) Sve u svemu, ljudi sa vrha su obavešteni o potencijalnom kršenju zakona, a ishod je i dalje neizvesan.

Poslednji prikazan primer ticao se CEPIC-a — društva koje se bavi zaštitom autorskih prava fotografa i njihovih dela. Reč je o francuskom društvu sa sedištom u Berlinu, a čija izvršna direktorka, Silvi Fodor, redovno javno na Tviteru krivi Vikipediju za kršenje autorskih prava i besplatno postavljanje tuđih sadržaja čime se degradiraju fotografi kao umetnici i radnici. Dimitar i Džon su se često raspravljali s njom, a onda su, nakon što su saznali da joj je kancelarija u Berlinu, rešili da je posete. Vrlo interesantna priča. Uglavnom, jedva su našli njenu kancelariju, a kada su ušli, pijuckali su kafu s njom najnormalnije, ćaskali i izgladili odnose, tako da u poslednje vreme Silvi ne blamira Vikipediju (mnogo), a čak su i počeli jedni drugima da lajkuju postove. :)

SPARQL for beginners

Asaf je održao neplaniranu radionicu SPARQL-a, kojoj je prisustvovao solidan broj ljudi, privučen verovatno njegovim izvanrednim predavačkim sposobnostima. Radionica je imala za cilj da ljude nauči osnovama SPARQL-a, čudnog jezika koji se koristi za kreiranje upita nad Vikipodacima i Asaf je, po meni, i više nego uspeo u ovome.

Naime, jedini način za dobijanje informacija iz Vikipodataka je kreiranje upita uz pomoć SPARQL-a, koji nije baš najjednostavniji jezik, ali dobra stvar je što postoji veliki broj primera koji su kreirali iskusni diveloperi, a koji se mogu menjati i prilagođavati potrebama. Naravno, da bi se menjali, mora se razumeti „sirov” kod i znati koji deo koda treba promeniti, tako da je Asaf deo po deo objašnjavao svaku liniju i na jednostavan način približio sve delove upita. Radili smo na prvom datom primeru koji pronalazi sve mačke koje imaju svoj item na Vikipodacima. Komentari se označavaju tarabom, pa na datom linku u komentarima možete videti šta koji deo koda tačno označava. Ovaj upit pronalazi sve mačke, tako da, ukoliko želimo da pronađemo nešto drugo, samo treba promeniti uslov. Ukoliko želimo pse, vrednost neće biti Q146, nego ona koja označava pse, a vrednost za pse ćemo znati tako što prosto umesto Q146 otkucamo „dog” (ili „pas” ili „perro”, zavisno od toga koji nam je jezik podešen, što se može videti u gornjem desnom uglu ekrana). Ako nam treba još konkretniji upit, onda možemo da dodamo još uslova, odnosno još linija sličnih ovoj koja traži item čiji property ima vrednost mačka. I tako, postepenim menjanjem postojećeg upita, može se doći do znatno komplikovanijeg, koji je takođe detaljno objašnjen u komentarima.

Vidi još

• Stranica na Meti
• Mediji vezani za članak Vikimedijina konferencija 2018 na Vikimedijinoj ostavi