Корисник:MiljanaN/песак
 | Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Факултету безбедности у Београду. Датум уноса: март—мај 2016. Ова група студената уређиваће у простору чланака. Немојте пребацивати чланак у друге именске просторе. Позивамо вас да допринесете његовом квалитету и помогнете студентима при уређивању. |
Mafijaška država je državni sistem gde je vlada usko povezana sa organizovanim kriminalom, uključujući vladine uprave, policiju i/ili vojsku gde zauzimaju deo u kriminalnim radnjama. Pojam mafija je referenca za bilo koje organizovane kriminalne grupe čvrsto povezane sa autoritetima vlasti. Prema kritičarima mafije državnog koncepta pojam „i dalje koristi i zloupotrebljava u popularnim opisima organizovanog kriminala koji je izgubio mnogo od svoje analitičke vrednosti“.
Mafijaške organizacije: Koza nostra i Jakuza[уреди | уреди извор]
Istorijski, Italija je bila mesto rođenja mafije, jedna od najpoznatijih fabuloznih formi organizovanog kriminala. Najpoznatije mafijaške organizacije sveta su: sicilijanska i italo-američka Koza nostra, meksička mafija La eme, japanska mafija Jakuza, kineska mafija Trijada i ruska mafija Bratva. U kritičkom pregled Moises Naimovog eseja o Spoljnim posovima, Piter Andreas je naglasio o dugom postojanju italijanske mafije i japanske Jakuze, pišući da su bile bliske veze između tih ilegalnih organizacija i trenutne vlade.[1] Prema Andreasu, ovi primeri govore protiv incidenata mafijaških država kao istorijski nove pretnje. U Italiji, mafijaške akcije imaju značajnu ulogu u životu naroda. Italijanska „Kamora“ mafijaška mreža postala je moćna u Napulju tokom 19.veka, iako tragovi postojanja vode nazad u 15.vek u Španiji. Deo mreže, poznata kao „Kasalesi klan“ postala je umešana u poslove tokom 1970-ih i 1980-ih godina, kontrolišući velike lokalne i ekonomske oblasti,tako sto su „manipulisali politicare i podmićivali sudije“. Većina ugovora koje je klan potpisao bili su za skladištenje otrovnog otpada, štaviše većina toga je bačena ilegalno. Taj bačeni otrovni otpad je bio vodeći uzrok za povećani broj ljudi obolelih od kancera oko Napulja. To povećanje je primećeno pre dve decenije pa je izračunato da ima izmedju 40% i 47% povećanog broja kancera kod žena i muškaraca. Italijanski senat je brzo istražio razloge zbog kojih je došlo do pojave kancera. Ustanovili su da je otpad sa deponija bio vodeći uzrok.
Zemlje opisane kao mafijaške države[уреди | уреди извор]
Republike i teritorije bivše Jugoslavije[уреди | уреди извор]
Kosovo, delom priznata nezavisna država koja je formirana od dela Srbije nazvana je „mafijaška država“ od strane italijanskog sociologa Pino Arlačija 2011., takođe i od strane Moisesa Naima u njegovom eseju Mafijaške države iz 2012.godine. Naim je naglaso da je premijer Kosova Hašim Tači navodno povezan sa dilovanjem heroina. Hašim Tači je osumnjičen za još nekoliko kriminalnih radnji koje su istažene od strane nekoliko drugih zemalja. Moises Naim je takođe označio Crnu Goru kao mafijašku državu u tom istom eseju predstavljajući je kao centar šverca cigareta.
Pridnjestrovlje[уреди | уреди извор]
Pridnjestrovlje, nepriznat deo države Moldavije je dugo bio opisivan od strane novinara, istraživača, političara i diplomata kao kvazi država čija je ekonomija zavisna od krijumčarnja i švercovanja. Za primer, 2002. godine moldavski predsednik Vladimir Voronjin je nazvao Pridnjestrovlje „prebivalištem internacionalne mafije“, „krijumčarenje uopšte“ i „ispostava islamskih boraca“. Reakcije na to navođenje, ruska državna RTV je objavila israživački program da su Pridnjestovljanske firme proizvele ručno oružje za ilegalno krijumčarenje preko ukrajinske luke Odesa. Preko tog programa, isporuka je bila kontrolisana i povlašćena od Pridnjestovljanskog vladara Igora Smirnova. Štaviše, skorašnja istraživanja i zaštita misije nisu odobrili nastavak šverca oružja. Po regularnim izveštajima od evropske granične asistentske misije od Moldavije i Ukrajine (EUBAM), nisu našli ni jedan znak da se oružje i dalje švercuje u tom delu. 2013. Godine ukrajinski ministar spoljnih poslova i predsedavajući OSCE Leonid Kozhara dali su intervju El Pais novinama, komentarišući situaciju u pokrajni Pridnjestovlje, kao i rezultate EUBAM misije. Po Kozhari, nisu našli ni jedan slučaj trgovine oružjem. Neki eksperti iz Rusije i Pridnjestrovlja navode da Pridnjestrovje postaje „mafijaška država“, „crna rupa u Evropi“ , „raj za švers oružjem“ itd.
Rusija[уреди | уреди извор]
Pojam je koriščen od starne zapadnih medija da opišu politički sistem u Rusiji pod vladavinom Vladimira Putina. Karakterizacija je došla od strane američke neprofitne organizacije, koja je otkrila da američke diplomate Rusiju vide kao „korumpiranu“ autokratsku kleptokratiju na čelu sa vođom Vladimirom Putinom, zvanično oligarhiju sa organizovanim kriminalom, koji zajedno čine mafijašku državu.[2] U knjizi pod naslovom Mafijaška država, novinar i autor Luk Harding raspavlja da je Putin „kreirao državu“ sa ljidima iz bivše KGB i FSB oficira baš kao što je i on sklon da pravi novac izvan svega.[3][4] Po navodima američkih diplomata „ruska vlada je efektna mafija“. Prema časopisu Nju Stejtnel „termin je ušao u leksiku stručne prakse“ par godina pre curenja informacija „a ne kao neozbiljna metafora“. 2008.godine Stefan Blank je zapisao da je Rusija pod Putinovom komandom „vrsta države kakvu Evropa zvanično naziva mafijaškom državom“. Nikolaj Petrov, analitičar sa Maskovskij Centr Karnjegi je rekao „veoma je teško da se uništi slika o Rusiji u svetu, zato što ona već nije mnogo dobra“.
Meksiko[уреди | уреди извор]
Učenjak prava i ekonomije Edgardo Buskalgija opisao je politički sistem Meksika kao „vladavinu mafije“. Buskalgija karakteriše uslove između države, ekonomije i organizovanog kriminala u Meksiku kao uzajamno preplitanje.