Једна древна кинеска енциклопедија дели животиње на: „а) оне које припадају Цару, б) миришљаве, ц) припитомљене, д) мале свиње, е) сирене, ф) чудовишта, г) псе на слободи, х) оне које су укључене у ову класификацију, и) које се узбуђују као лудаци, ј) безбројне, к) нацртане танком кичицом од камиље длаке, л) et cetera, м) које су сломиле крчаг, н) које из даљине личе на муве.
Мислим да из овога можете наслутити, бар приближно, количину информација коју уносе у „Енциклопедију мртвих” они који су узели на себе тежак и хвале достојан задатак да забележе - без сумње објективно и непристрасно - највише што се може забележити о онима који су завршили свој земаљски пут и упутили се ка вечном трајању. (Јер они верују у чудо библијског ускрснућа, и овом големом картотеком само припремају долазак тог часа. Тако ће свак моћи да пронађе не само своје ближње него, у првом реду, своју сопствену заборављену прошлост. Овај ће регистар тада бити велика ризница сећања и јединствен доказ ускрснућа). Очигледно, за њих нема разлике, када је у питању живот, између неког банијског трговца и његове жене, између сеоског попа (а то је био мој прадеда) и сеоског звонара, неког Ћука, чије је име такође записано у књизи о којој говорим. Једини услов - то сам одмах схватила, јер ми је изгледа та мисао дошла још пре него што сам и успела да је проверим - да би се ушло у „Енциклопедију мртвих” јесте да онај чије је име ту записано не буде заступљен ни у једној другој енциклопедији. ...„Енциклопедија мртвих” је дело неке секте или верске органиѕације која је у свом демократском програму истакла егалитаристичку визију света мртвих - без сумње иснпираисану неком од библијских поставки - а са намером да се исправи људска неправда и да се свим Божијим створењима да једнако место у вечности.
