Јединице немачке 2. армије, из правца Аустрије и Мађарске и 12. армије, из правца Бугарске, извршиле напад на Краљевину Југославију чиме је почео Други светски рат у Југославији.[1]
10. април 1941.
У Загребу након уласка немачких снага проглашена Независна држава Хрватска (НДХ) квислиншка држава под контролом усташког покрета, на челу са поглавником Антом Павелићем. У састав самопроглашене НДХ укључена је територија Срема.[2]
11. април 1941.
Немачким јединицама у инвазији на Југославију прикључиле су се машарске и италијанске јединице. Нападом мађарске Јужне војске на Бачку и Барању, као и делова немачког 41. моторизованог корпуса на Банат, из правца Румуније, започела су ратна дејства на подручју Војводине.[2]
Јединице немачког 46. оклопног корпуса отпочеле улазак у Срем на правцу Винковци—Сремска Митровица—Рума. Истовремено наоружани припадници фолксдојчерских борбених група и усташки симпатизери заузимали су важније објекте и разоружавали делове Југословенске војске.[3]
У Алибунару извршен први злочин окупационих снага на територији Војводине, када су немачки војници стрељали 30 заробљених војника Југословенске војске и 48 цивила, а сутрадан је стрељано још 28 лица.
21. април 1941.
У Бечу одржан дводневни састанак министара иностраних послова Нацистичке Немачке и Фашистичке Италије, на којима је договорена подела Југословије, којом је подељена и територија Војводине — Бачка и Барања припале су Краљевини Мађарској, Срем је укључен у састав НДХ, док се Банат налазио у саставу подручја Војног заповедника у Србији.[4]
22. април 1941.
На православном грољбу у Панчеву немачки окупатор обесио и стрељао 36 грађана. Слични злочини почињени су у периоду 16—23. април у Дебељачи, Мраморку, Сечњу, Петровграду, Банатском Новом Селу и Вршцу.[5]
средина маја 1941.
Бирo Покрајинског комитета КПЈ за Војводину одржао састанак на коме су разрађене директиве са Мајског саветовања Централног комитета КПЈ и формиран Војни комитет, на чијем се челу налазио Радивој Ћирпанов.[6]
19. мај 1941.
У Бачкој Тополи мађарске окупационе власти формирале концентрациони логор за смештај интернираних грађана Бачке. До октобра 1944. кроз логор је прошло око 6.000 људи.[6]
У Панчеву немачке окупационе власти формирале привремени логор, који је постојао од октобра 1941. и кроз њега је прошло око 1.600 људи.
23. јун 1941.
Покрајински комитет КПЈ за Војводину донео одлуку о формирању Штаба партизанских одреда Војводине, који је касније преименован у Главни штаб НОП одреда Војводине. Командант је био Данило Грујић, политички комесар Тоза Марковић, а заменик команданта Жарко Турински. Истог дана упућен је проглас народима Војводине са позивом на устанак.[7]
4. јул 1941.
У Београду одржана седница Политбироа ЦК КПЈ на којој је донета одлука о подизању устанка у Југославији.[8]
У околини Петровграда немачке јединице ухапсиле чланове Окружног комитета КПЈ за северни Банат Владимира Коларова и Ружу Шулман, који су стрељани 26. јула заједно са тројицом ухапшених активиста НОП.[11]
30. јул 1941.
На Ловки, код Илока, усташе под командом Јураја Рукавине убиле 43 Срба из Свилоша и Сусека, који су ухапшени 28. јула након сукоба у Свилошу, када су двојица мештана у самоодбрани убила двојицу усташких жандарма.[12]
30. јул 1941.
На Багљашу, код Петроврграда, немачке окупационе снаге у знак одмазде за паљење жита стрељале 90 лица, међу којима је била Соња Маринковић, члан Покрајинског комитета КПЈ за Војводину.[12]
У околини Симићевог салаша, немачке потерне јединице напале и разбиле Кикиндски партизански одред, чији су се преостали делови спојили са Мокринским одредом чиме је настао Кикиндско-мокрински партизански одред. Том приликом погинуо је политички комесар одреда Радован Трнић.[13]
6. август 1941.
Партизанска група, под комадном Симе Рељића, извела акцију у којој су у манастиру Бешеново разоружане усташе и ослобођено троје активиста НОП. Била је ово прва партизанска акција у Срему.[14]
15. август 1941.
У Бачкој и Барањи укинита Војно-административна управа Јужне војске, а службу преузела мађарска грађанска власт преко органа жупанија, срезова и општина.[15]
22. август 1941.
Из затвора у Сремској Митровици побегла група од 32 политичка затвореника комуниста. Организација бекства организована је уз помоћ партијске организације из Сремске Митровице и Окружних комитета КПЈ и СКОЈ за Срем.[16]
30. август 1941.
У Новом Саду група скојеваца, предвођена Ђорђем Зличићем, убила познатог полицијског агента Ласла Келча Лацику.[17]
У Петроварадину усташка полиција отпочела хапшење илегалаца, који су под руководство Окружног комитета КПЈ за јужну Бачку, организовали извлачење оружја, муниције и војне опреме из магацина Домобранства НДХ у Петроварадину. Тада је ухапшен капетан Далибор Францисти и још 43 лица, који су одведени у Вуковар и потом стрељани.[22]
У Новом Саду у сукобу са агентима мађарске полиције погинуо члан Секретаријата Покрајинског комитета КПЈ за Војводину Радивој Ћирпанов.
18. новембар 1941.
У Суботици обешено 15 присталица НОП, међу којима је био Отмар Мајер, секретар Окружног комитета КОЈ за сверну Бачку.[23]
8. децембар 141.
У близини Земуна немачке окупационе власти формирале Јеврејски логор Земун намењен смештају београдских Јевреја. До маја 1942. када је претворен у Прихватни логор, кроз њега је прошло око 7.000 људи, од којих је већина убијена.
