У Крашићу, код Загреба умро Алојзије Степинац (1898-1960), загребачки надбискуп и кардинал (1946. је због кривичних дела против народа и државе осуђен на 16 година затвора, а казна му је касније преиначена на кућни притвор). Папа Јован Павле II га је 1998. године прогласио „блаженим“.
У римском амфитеатру у Пули одржан VII „Фестивал југословенског филма“, током којег је приказано 11 домаћих филмова. Одлуком жирија за најбољи филм проглашен је филм „Девети круг“, редитеља Франца Штиглица, а награду „Златну арену“ добили су: Вељко Булајић за режију филма „Рат“, Зора Дирнбах за сценарио филма „Девети круг“, Душица Жегарац за главну женску улогу у филму „Девети круг“, Антун Врдољак за главну мушку улогу у филму „Рат“, Светлана Мишковић за епизодну улогу у филму „Три Ане“, Бранко Татић за епизодну мушку улогу у филмовима „Девети круг“ и „Три Ане“, Иван Маринчек за фотографију у филму „Девети круг“, Бранимир Сакач за музику у филму „Девети круг“, Душко Јеричевић за сценографију у филму „Рат“ и Фрањо Јурјевић за озвучење у филму „Акција“. Током одржавања фестивала, одржан је Конгрес филмских аутора на ком је основано Удружење филмских сценариста и редитеља Југославије.
20. septembar 1960. – Otvoreno Petnaesto zasedanje Generalne skupštine OUN u Njujorku. Jugoslovensku delegaciju predvodio Josip Broz. U OUN stvoreno jezgro neangažovanih zemalja (Jugoslavija, Gana, Gvineja, Etiopija, Indija,Indonezija, Mali, Sudan, Egipat).
Свечаном приредбом тзв. „слетом“ на стадиону „ЈНА“ у Београду, по пети пут прослављен Дан младости и 69-и рођендан Јосипа Броза Тита. „Штафета младости“, која је ове године пошла из Титовог Ужица, града који је 1941. године био центар ослобођене територије. У ношењу штафете учествовало је око 250.000 учесника и прешла је пут дуг преко 7.000 километара. Последњи носилац штафете, који је предао Титу био је Слободан Јовановић, металостругарски радник предузећа „Први партизан“ из Титовог Ужица.
3. jul 1961. - Izvršen probni let prototipa jugoslovenskog mlaznog aviona Galeb, čime je započela nova epoha u razvoju JRV.
У Гучи одржан Први Драгачевски сабор трубача, под називом - Велики народни сабор „Са Овчара и Каблара“. Организатори овог сабора били су новинар листа „Дуга“ Благоје Блажа Радивојевић и књижевник Бранко В. Радичевић. Победник првог сабора био је Десимир Перишић из села Горачића, код Лучана, а најбољи оркестар је био оркестар Драгана Јовановића из села Дљина, такође код Лучана (током каснијих година овај сабор је прерастао у највећи трубачки фестивал, као и фестивал фолклора и народног стваралаштва).
14. oktobar 1961. – Postavljen kamen temeljac TV tornja na Avali.
28. april 1962. - Svečano otvoren novi aerodrom „Beograd“ kraj Surčina.
25. мај
Свечаном приредбом тзв. „слетом“ на стадиону „ЈНА“ у Београду, по шести пут прослављен Дан младости и 70-и рођендан Јосипа Броза Тита. „Штафета младости“ је ове године пошла, почетком априла из Јесенице, града у СР Словенији. Први носилац штафете је био Лудвиг Зајц, радник Железаре и југословенски репрезентативац у смучарским скоковима. У даљем ношењу штафете учествовало је око 400.000 учесника и прешла је пут дуг преко 7.000 километара. Последњи носилац штафете, који је предао Титу била је Фуада Миџић, студенткиња Правног факултета из Сарајева.
27. јул—2. август
У римском амфитеатру у Пули одржан IX „Фестивал југословенског филма“, током којег је приказано 19 домаћих филмова. Одлуком жирија за најбољи филм проглашен je филм „Козара“, редитеља Вељка Булајића. Награду „Златну арену“ добили су: Милена Дравић за главну женску улогу у филму „Прекобројна“, Мија Алексић за главну мушку улогу у филму „ДР“, Оливера Марковић за епизодну женску улогу у филмовима „Козара“ и „Сибирска леди Магбет“, Велимир Бата Живојиновић за епизодну мушку улогу у филмовима „Козара“ и „ДР“ и Александар Секуловић за сниматељски рад у филму „Сибирска леди Магбет“ (награда за режију и за сценарио нису додељене). Фестивал је посетило око 40.000 гледалаца.
5. август
У листу Политика почео да излази фељтон у 44 наставка о томе како је ухапшен Дража Михаиловић.
24. septembar 1962. – Predsednik Prezidijuma Vrhovnog Sovjeta SSSR-a Leonid Brežnjev u poseti Jugoslaviji (trajala do 3. oktobra). Razgovori u Beogradu Tito – Brežnjev. Prilikom te posete Josip Broz Tito i Leonid Brežnjev u Milanovcu su otkrili zajednički spomenik izginulim partizanima i borcima Crvene armije.
Свечаном приредбом тзв. „слетом“ на стадиону „ЈНА“ у Београду прослављен Дан младости и 71-и рођендан Јосипа Броза Тита. „Штафета младости“ је ове године пошла 15. априла из Јајца, града у ком је 1943. године одржано Друго заседање АВНОЈ-а. Испраћају штафете присуствовао је Ђуро Пуцар Стари, револуционар и члан Извршног комитета ЦК СКЈ, а њен први носилац била је матуранткиња Јованка Мрђан. У даљем ношењу штафете учествовало је око 250.000 учесника и прешла је пут дуг преко 7.000 километара. Последњи носилац штафете, који је предао Титу био је Момчило Кнежевић, ученик из Пљеваља.
26. јул
28. јул—3. август
У римском амфитеатру у Пули одржан X „Фестивал југословенског филма“, током којег је приказано 19 домаћих филмова. Одлуком жирија за најбољи филм проглашен je филм „Лицем у лице“, редитеља Бранка Бауера. Награду „Златну арену“ добили су: Бранко Бауер и Игор Претнар за режију филма „Лицем у лице“, односно „Саморастинки“; Арсен Диклић за сценарио филма „Радопоље“; Мајда Потокар за главну женску улогу у филму „Саморастинки“; Слободан Перовић за главну мушку улогу у филму „Мушкарци“ и Душан Радић за музику у филмовима „Мачак по шљемом“ и „Човек и звер“. Ове године почетак фестивал је био одгођен за два дана, због земљотреса у Скопљу, а током фестивала је обележена десета годишњица фестивала - пројекцијом првонаграђених филмова и изложбом фотографија из филмова.
1. septembar 1963. – Na mestu nekadašnjeg stadiona „Jugoslavije“, koji je posle rata nosio naziv „Avala“, otvoren stadion „Crvene zvezde“ prvenstvenom utakmicom Crvena zvezda – Rijeka (2:1).
У близини железничке станице Јајинци, код Београда, догодила се тешка железничка незгода када је на путнички воз из Пожаревца налетео убрзани воз из Ниша, који је стајао испред сигнала. Том приликом погинунуо је 61 путник, док је њих 162 повређено.
У римском амфитеатру у Пули одржан XII „Фестивал југословенског филма“, током којег је приказано 20 домаћих филмова. Одлуком жирија за најбољи филм проглашени су филмови „Прометеј с отока Вишевице“, редитеља Ватрослава Мимице и „Три“, редитеља Александра Саше Петровића. Награду „Златну арену“ добили су: Александар Саша Петровић за режију филма „Три“, Мајда Потокар за главну женску улогу у филму „Лажнивка“, Велимир Бата Живојиновић за главну мушку улогу у филмовима „Три“ и „Совражник“, Томислав Пинтер за сниматељски рад у филму „Прометеј с отока Вишевице“, Томица Симовић за музику у филму „Доћи и остати“ и Влатко Гилић за сценографију у филму „Мин њет“. Отвaрању овогодишњег фестивала присуствовао је и председник Републике Јосип Броз Тито, а у току фестивала, у пулском биоскопу „Београд“ емитовани су први филмови синхронизовани на наш језик - амерички анимирани филм „Бамби“ и совјетски играни филм „Сретни дани“.
Свечаном приредбом тзв. „слетом“ на стадиону „ЈНА“ у Београду прослављен Дан младости и 75-и рођендан Јосипа Броза Тита. У ношењу „Штафете младости“ ове године учествовало је око 200.000 учесника и прешла је пут дуг преко 7.000 километара. Последњи носилац штафете, који је предао Титу био је пилот Миодраг Струњаш, учесник основне школе из Пљеваља.
Свечаном приредбом тзв. „слетом“ на стадиону „ЈНА“ у Београду прослављен Дан младости и 76-и рођендан Јосипа Броза Тита. „Штафета младости“ је ове године кренула са градилишта на изградњи хидроелектране „Ђердап“ на Дунаву. Први носилац штафете био је радник Ђорђе Мандић. У даљем ношењу штафете учествовало је око 200.000 учесника и прешла је пут дуг преко 8.000 километара. Последњи носилац штафете, који је предао Титу био је Едвард Франковић, аутомеханичар из Пазина.
У Београду у биоскопу „20. октобар“ Миљенко Хркач, усташки терориста и члан терористичке организације „Хрватски ослободилачки покрет“ из Штутгарта, подметнуо експлозивну направу од које је погинуо радник Саво Чучуревић, а 76 људи је теже и лакше рањено, међу којима и студенткиња Магдалена Новаковић, која је остала без обе ноге (ово је била једна од највећих терористичких акција усташке емиграције у СФРЈ. Миљенко Хркач (1947—1978) је ухапшен у децембру и осуђен на смртну казну, а пре тога је 25. септембра, подметнуо још једну бомбу у гардеробу главне железничке станице од које нико није страдао).
терористичка акција главна железничка станица (Eksplodirala bomba u garderobi beogradske železničke stanice – 3 lica teže i 10 lakše povređeno).
27. новембар
У Приштини избиле албанске националистичке демонстрације, које су организоване дан пред албански национални празник Дан заставе, који се у НСР Албанији прослављао као Дан Албаније. Организатори су били албански националисти и сепаратисти, који су желели да се Косово и Метохија издвоји из Југославије и прикључи Албанији. Демонстрације су избиле у дворишту Филозофског факултета и око 2.000 демонстраната углавном студената и средњошколаца кренуло је улицом Маршала Тита ка центру града, где су на тргу испред позоришта одржане демонстрације на којима су говорници отворено говорили против Тита, Југославије и Срба, а клицали Енверу Хоџи и Албанији. Главне пароле су биле - „Хоћемо Републику“, „Живео 28. новембар“, „Тражимо самоопредељење“ и др. Током демонстрација, придружиле су им се групе из Урошевца, Призрена, Пећи и Дренице и кренули су ка згради Покрајинског комитета СК Србије за КиМ, а потом и ка оближњој касарни „Маршал Тито“. После сукоба са са милицијом и упозорења дежурних официра да ће употребити силу, демонстранти су кренули ка Дому ЈНА, где је дошло до погибије једног седамнаестогодишњег младића (нико од припадника милиције и ЈНА није пуцао). Потом је код зграде Покрајинског секретеријата за унутрашње послове, избио најјачи сукоб милиције и демонстраната и они су се повукли у двориште Филозофског факултета. У току ноћи дошло је до новог покушаја демонстрација, али су оне разбијене брзом акцијом милиције, којој је стигло појачање. У току демонстрација повређено је 27 грађана, десет припадника мииције, четири ватрогасца и један младић је погинуо.
У Урошевцу, Гњилану и Подујеву избиле мање албанске националистичке демонстрације, на којима је учествовало стотињак демонстраната углавном средњошколаца.
28. новембар
У Приштини у раним јутарњим часовима избиле нове демонстрације са око 1.200 учесника, али су оне разбијене акцијом органа реда. Потом је у Приштину ушла колона тенковског корпуса и пешадијских јединица Југословенске народне армије (ЈНА), а Покрајински секретеријта за унутрашње послове забранио је све јавне скупове у Покрајини.
У Лос Анђелесу (САД) одржана 26 додела награда „Златни глобус“, коју додељује Холивудска асоцијација страних новинара (за филмове снимљене током 1968. године). У категорији „Награде за најбољи филм ван енглеског говорног подручја“ учествовао је југословенски филм „Скупљачи перја“, редитеља Александра Саше Петровића, који је ушао међу првих пет номинованих, али није освојио награду.
19. maj 1969. - Premijera predstave Kosa u Ateljeu 212, u režiji Mire Trailović i Zorana Ratkovića.
7. oktobar 1969. – Osnovane i prvi put održane Beogradske muzičke svečanosti – BEMUS, najznačajnija
međunarodna muzička manifestacija u Srbiji.
7. октобар
У селу Јусићи, код Зворника, Шефка Хоџић (1943) завана „Ханумка“, заједно са помагачем Авдијом Хоџићем убила је трудну Алију Хасановић (1943—1969). Потом је из утробе убијене извадила нерођено дете, а тело бацила у поток Камењачу. Повод за злочин био је немогућност трудноће и покушај представљања туђег детета као свог, пошто је Шефка пред околином симулирала трудноћу. Пошто је нерођена девојчица Фатима убрзо преминула, Шефка је пријавила рођење и смрт детета. По проналажењу тела убијене, милиција је одлучила да прегледа све жене које су се породиле у време трагедије, што их је довело и до Шефке. Она је тада признала злочин, али је остала непознаница како је сама успела да стручно изврши „царски рез“ над убијеном (ово је било једно од најмонструознијих убистава у СФРЈ и за њега је владало велико интересовања јавности, која је захтевала најстрожу казну за окривљену, коју је штапма називала „Жена монструм“, „Пантер из Камењаче“ и „Краљица злочина“). Пред Окружним судом у Тузли 25. маја 1970. године Шефка је била осуђена на смртну казну, а њен саучесник Авдија Хоџић, на пет година затвора. На обновљеном процесу, 18. септембра 1970, смртна казна јој је преиначена на казну од 20 година затвора. Шефкин бранилац био је Филота Фила, тада један од најпознатијих југословенских адвоката. Затворску казну је издржавала у затвору у Славонској Пожеги. На слободу је пуштена након одлежаних 12 година, 25. новембра 1982. године, када је заједно са још 27 лица помилована од стране Председништва СР Босне и Херцеговине.
18. oktobar 1969. godine - U Beograd doputovali kosomnauti članovi posade Apola 11 - Nil Armstrong, Edvin Oldrin i Majkl Kolins, koji su 21. jula 1969. godine sleteli na Mesec. Armstron i Oldvin bili su prvi ljudi koji su kročili na površinu Meseca. Tokom posete, predsednik Republike Josip Broz Tito je svu trojicu odlikovao Ordenom jugoslovenske zvezde sa lentom.
Француска) одражно финално вече такмичења „Песма Евровизије ‘61“. Предстваник ФНРЈ на овом такмичењу била је Љиљана Петровић са песмом „Неке давне звезде“, која је освојила 8 место (ово је било прво учешће Југославије на песми Еровизије).
САД) одржана 33 додела „Награда Америчке филмске академије“ тзв „Оскара“ за филмове снимљене током 1960. године. У категорији „Награде за најбољи страни филм“ учествовао је и југословенски филм „Девети круг“ редитеља Франца Штиглица, али није освојио награду.
Западне Немачке) усташка терористичка група, уочи Дана Републике, извршила напад на амбасаду ФНРЈ. У овом нападу тешко је рањен домар амбасаде Момчило Поповић, који је покушао да их спречи да уђу, а лакше је рањена службеница амбасаде Стана Довган (Момчило Поповић је преминуо 11. децембра у болници у Бону и сахрањен је у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду. За овај подвиг, као и за учешће у Народноослободилачкој борби председник ФНРЈ Јосип Броз Тито га је 15. децембра посмртно одликовао Орденом народног хероја).
Бразил) одржано IV светско првенство у кошарци. Кошаркашка репрезентација Југославије, у саставу: Слободан Гордић, Радивој Кораћ, Трајко Рајковић, Драган Ковачевић, Јосип Ђерђа, Драгослав Ражнатовић, Иво Данеу, Звонимир Петричевић, Витал Ајзелт, Владимир Цветковић, Немања Ђурић, Мидораг Николић и тренер Александар Николић, освојила је сребрну медаљу (ово је била прва медаља освојена на светским првенствима и прва од укупно три сребрне медаље). Прво место на такмичењу освојила је репрезентација Бразила, а треће репрезентација Совјетског Савеза.
Уругвај) одржано V светско првенство у кошарци. Кошаркашка репрезентација Југославије, у саставу: Борут Басин, Радивој Кораћ, Трајко Рајковић, Драган Ковачевић, Владимир Цветковић, Драгослав Ражнатовић, Иво Данеу, Крешимир Ћосић, Јосип Ђерђа, Рато Тврдић, Немања Ђурић, Петар Сканси и тренер Ранко Жеравица, освојила је сребрну медаљу (другу по реду, од укупно три, на светским првенствима). Прво место на такмичењу освојила је репрезентација Совјетског Савеза, а треће репрезентација Бразила. Југословенски репрезентативац Иво Данеу проглашен је за најбољег играча Светског првенства.
