Корисник:Sarasahovic
Београд је главни и највећи град Србије. Један је од најстаријих градова у Европи. Београд су основали Келти у 3. веку пре н. е, пре него што је постао римско насеље Сингидунум. [1] Према последњим подацима Пописа у граду живи 1.639.121 становника, што га чини четвртом највећом престоницом у југоисточној Европи.[2] Београд је друштвени, економски, културни и политички центар Србије. Смештен је на ушћу реке Саве у Дунав.
Географија[уреди | уреди извор]
Београд се налази на 116,75 метара надморске висине, и то на координатама 44°49'14" сгш и 20°27'44" игд. Историјско језгро Београда (данашња Београдска тврђава) налази се на десној обали Саве. Према положају Београд је подунавски, посавски, балкански, јужноевропски и средњоевропски град. Лежи на ушћу Саве у Дунава. Урбана површина града износи 359,92 квадратних километара. Београд се налази на раскрсници западне и источне европске културе.
Рељеф и воде[уреди | уреди извор]
У граду постоји доста уређених зелених површина и паркова, али шума (Топчидер, Кошутњак, Бањичка шума) и две планине Авала и Космај. Београд се развио на неколико брда - Бановом, Петловом, Малешком, Лекином брду, Врачарском платоу, Топчидеру, Сењаку и Кошутњаку. Осим Саве и Дунава, територијом града теку и бројни потоци попут Миријевског потока, Мокролушког, али и мање реке Топчидерске
Клима[уреди | уреди извор]
Клима Београда је умерено-континентална са дугим и топлим летима, хладним и често оштрим зимама, и прелазним периодима пролећа и јесени. Просечна годишња температура је 12,3°C, док је најтоплији месец јул, са просечном температуром од 21,8°C, а најхладнији јануар са 0,6°C. На годишњем нивоу у Београду падне око 690 милиметара падавина.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Никола Тасић, Драгослав Срејовић, Братислав Стојановић, Винча: Центар неолитске културе у Дунавском региону, 1990, Београд,Приступљено дана 28. октобра 2006.
- ^ Републички завод за статистику Републике Србије - Национална или етничка припадност - подаци по насељима, Приступљено дана 10. децембра 2012. године
литература[уреди | уреди извор]
- Милорад Павић: Кратка историја Београда; Дерета, 2000, ISBN 8673461170
- Јасмина Тешановић: Дневник политичког идиота: Нормалан живот у Београду; Cleis Press 2000, ISBN 1573441147
- Florence Levinsohn: Belgrade; Ivan R. Dee, 1995, ISBN 1566630614