Корисник:Stefan.S/песак
 | Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Пољопривредном факултету универзитета у Београду у Београду. Датум уноса: март—јун 2017. Ова група студената уређиваће у простору чланака. Немојте пребацивати чланак у друге именске просторе. Позивамо вас да допринесете његовом квалитету и помогнете студентима при уређивању. |
Класа карбоната сe može smatrati mineralima nastalim uglavnom na srednjim i niskim temperaturama.
Prema klasičnom shvatanju smatraju se solima ugljene kiseline. Međutim, novija shvatanja pod karbonatima podrazumevaju sve minerale koji u svom sastavu sadrže karbonatni jon, (CO3)2-, kao osnovnu strukturnu jedinicu (Hurlbut & Cornelis, 1985). U svom sastavu mogu da sadrže vodu i druge dopunske anjone kao što su F, Cl ili (OH) grupu, što ih čini veoma zastupljenim mineralima u prirodi.
Na osnovu hemijskog sastava i sadržaja karbonati su svrstani u četiri podklase:[уреди | уреди извор]
- Bezvodni karbonati
- Bezvodni karbonati sa dopunskim anjonima
- Karbonati sa sadržajem vode bez dopunskih anjona
- Karbonati sa sadržajem vode i dopunskim anjonima
Jedan deo karbonata ima veliku ulogu u procesima tokom cele istorije Zemlje, a drugi deo karbonata vezan je za hemijske reakcije kore raspadanja.
Većina karbonata su romboedarske ili rombične simetrije pa se izdvajaju dve podgrupe karbonata:
| Romboedarski | Rombični |
|---|---|
| Kalcit CaCO3 | Aragonit CaCO3 |
| Magnezit MgCO3 | Stroncijanit SrCO3 |
| Dolomit CaMg(CO3)2 | Ceruzit PbCO3 |
| Siderit FeCO3 | Viterit BaCO3 |
| Rodohrozit MnCO3 |
Kod Podgrupe kalcita svaki katjon Ca je okružen sa po 6 anjona kiseonika dok kod podgrupe aragonita svaki katjon Ca je okružen sa po 9 anjona kiseonika. Joni kod podgrupe kalcita pakovani su po sistemu najgušćeg teseralnog pakovanja a kod aragonita po sistemu najgušćeg heksagonalnog pakovanja ( Effen Bergerbet 1981).
Karbonati nastaju kristalizacijom kako iz toplih tako i iz hladnih rastvora, egzogeno, prilikom raspadanja mnogih minerala ili hidrotermalno.
Karbonati su važna grupa minerala u proučavanju zemljišta i imaju poseban značaj u morfologiji klasifikaciji i td. Karbonati su karakteristični pokazatelji za pojedine horizonte nekih tipova zemljišta. Prisustvo taloga karbonata ili takozvanih pseudomicelija i konkrecija (lesne lutke) ukazuju na procese ispiranja zemljišta.
Kisela zemljišta popravljaju se unošenjem karbonatnih minerala (kalcijum karbonata) tako da se karbonati koriste kao meliorativno sredstvo u poboljšanju njegove plodnosti.