Корисник:Susnjarevic

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

После Мианског едикта, 313. године, цар Константин сазвао је Свеопшти хришћански сабор, на којем су решавани многобројни проблеми и различита питања вере.На том Свеопштем сабору окупили су се сви епископи Истока и Запада. Сабор је почео са радом у граду Никеји, у мају 325. године. Никејски сабор је у историји познат као Први Васељенски сабор, на којем је решено и питање почетка црквене године. Никејски свети оци су за почетак црквене године узели 1. септембар. Вековима је и грађанска година почињала 1. септембра, али је постепено дошло до померања са 1. септембра на 1. децембар. То померање датума почетка грађанске године догодило се прво у Француској, по заповести краљ Карла IX 1564. године. Померање почетка године пренело се и на остале земље Западне Европе. У Русији под царем Петром Великим долази, такође до померања почетка године са 1. септембра на 1. децембар. Недуго затим прелази се са јулијанског календара, на грегоријански календар, који постаје грађански календар. Из православне Русије овакав почетак грађанске године и на остале православне земље. Данас се потпуно заборавило да је година почињала 1. септембром, то се задржало само у Цркви, и то у литургијском циклусу. Црквена година се формирала око прзника Васкрса, па се црквена година може гледати кроз призму празника над празницима, Васкрсеења Господњег. Сви хришћански празници постају врло брзо независни од старозаветних празника и почињу самостални развој. Они се развијају око главних момената из живота Господа Иуса Христа, док су се остали празници груписали око њих. На тај начин развила се црквена година коју данас имамо. У једном годишњем кругу црквених празника постоје дани који су посвећени:прослављању, покајању и умрлима.

Дани прослављења[уреди]

Ови дани су посвећени једном од лицима Свете Тројице и називају се још и Господњи празници. Днии прослављења су свечани и посвећени су најважнијим догађајима из живота Господа Исуса Христа, као и предметима који су му припадали. Међу овим данима налазе се успомене посвећене у част Богомајке, светих и бестелесних сила. Празници посвећени Богмајци називају се Богородични празници. Празници у част светих деле се у различите рангове према начину њиховог живота, позиву или њиховим врлинама. Недеља, такође припада данима прослављења. Покретни и непокретни празници Непокретни празници су увек истог датума, док покретни празници немају исти датум, него им је недељни дан увек исти, а њихови датуми зависе од самог датума Вскрса или Пасхе.

Литература[уреди]

  • Мирковић, Л., Хеортологија, Свети архијерејски синод СПЦ, Београд, 1961.
  • Шмеман, А., Тајне празника, Светигора, Цетиње, 1996.