Корисник:Xxjjjwww/песак
Шотоку Таиши[уреди | уреди извор]
| Шотоку Таиши | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Шотоку Таиши |
| Датум рођења | 574.година |
| Место рођења | Јамато |
| Датум смрти | 622.година |
| Место смрти | Јапан |
| Филозофски рад | |
| Епоха | период Асука |
Принц Шотоку (聖 徳 太子, Шотоку Таиши, 7. фебруара 574. - 8. априла 622. године), познат и као принц Умаиадо (厩 戸 皇子, Умаиадо но ођи) или принц Камицумиа (上 宮 皇子, Камицумиа но ођи), био је полу-легендарни регент и политичар раздобља Асука у Јапану који је служио под царицом Суико. Био је син цара Ђомеија и његове супруге, принцезе Анахобе но Хашихито, која је била Ђомеијева млађа полусестра и његова много старија сестра. Његови родитељи су били рођаци владајућег клана Сога, а такође је био умешан у пораз супарничког клана Мононобе. Примарни извор живота и достигнућа принца Шотокуа потиче из Нихон Шокија[1].
Током узастопних генерација, око лика принца Шотокуа настао је католички култ заштите Јапана, царске породице и будизма. Кључне религиозне личности као што су Шинран и други тврдили су да надахнуће или визије приписују принцу Шотокуу.
Културолошка и политичка улога[уреди | уреди извор]
Према традицији, Шотоку је царица Суико (554–628) 593. године поставила за регента. Шотоку, инспирисан Будиним учењима, успео је да успостави централизовану владу током његове владавине. 603. године на суду је успоставио Дванаестостепенски систем забране и рангирања. Заслужан је за проглашавање Устава од седамнаест чланова.
Принц је био жарки будиста и традиционално му се приписује ауторство Сангјо гишо-а или „Примећени коментари о три сутре“ (Лотус Сутра, Вималакирти Сутра и Срималадеви Симханада Сутра). Први од ових коментара, Хокекјо Гишо традиционално датира из 615. године и стога се сматра „првим јапанским текстом“, што заузврат чини Шотоку првим јапанским писцем.
Легенда тврди да је, кад је Бодидарма дошао у Јапан, сусрео се с принцом Шотокуом, под кринком изгладнелог просјака[2]. Принц је тражио од просјака да се идентификује, али човек није одговорио. Уместо да иде напред, Шотоку му је дао храну, пиће и обложио га љубичастом одећом рекавши му да "лежи у миру". Принц је тада певао за изгладнелог човека.
Другог дана, принц је послао гласник изгладнелом човеку, али он је већ био мртав. Након тога, Шотоку је био јако ожалошћен и наредио је сахрану. Касније је Шотоку сматрао да тај човек није сасвим обичан човек, па је пославши другог гласника открио да земља није узнемирена. Приликом отварања гробнице унутра није било тела, а принчева љубичаста одећа лежала је пресавијена на лишћу . Принц је тада послао другог гласника да затражи одећу и он је наставио да је носи баш као и пре. Изненађени страхопоштовањем, народ је хвалио принца: "Колико је истина да мудрац познаје мудраца." Ова легенда повезана је са храмом Дарума-дере у Ођи, Нара, где је под земљом пронађена камена ступа, што је изузетно ретко.
Принц Шотоку наредио је изградњу Шитентенђи (храм) у провинцији Сецу (данашња Осака) након његове војне победе против моћног клана Мононобе. Име Шотоку повезано је са Хoрјуђием, храмом у провинцији Јамато и бројним другим храмовима у региону Кансаи. Документација у Хорјуђију тврди да су Суико и Шотоку храм основали 607. године. Археолошка ископавања 1939. године потврдила су да је палата принца Шотокуа, Икаруга но миа (斑鳩 宮), стајала у источном делу садашњег комплекса храма, где То-ин (東 院) седи данас. [6]
Упркос томе што је заслужан за оснивача јапанског будизма, такође се каже да је принц поштовао шинто и никада није посетио будистичке храмове без обиласка шинтоистичких светилишта.
У преписци са царем Јангом кинеске династије Суи, писмо принца садржи најранији познати писани примерак у којем се јапански архипелаг назива изразом "земља излазећег сунца". Цар Суи је послао поруку 605. године у којој је писало да „суверен Суи с поштовањем пита суверена Ва-а“, а Шотоку је одговорио спонзорисањем мисије коју је водио Оно но Имоко 607. године, а који је донео поруку са: суверен земље излазећег сунца до суверена земље залазећег сунца[3].
Сахрањен је у Шинаги у провинцији Каваћи (модерна префектура Осака).
На валути[уреди | уреди извор]
Његово лице појавило се на новчаницама од 100, 1.000, 5.000 и 10.000 јена. Издате су и две карте направљене од различитих врста материјала и специјална мастила номиналне вредности 100.000.000 (сто милиона јена). Карактеристика ових новчаница је да имају спољни слој који треба да спречи измену. Као карактеристику, имају печат и фигуре у различитим положајима почевши од средине према горе. Мерења ове две серије новца су 35,3 цм к 16 цм, а друга са малим одступањем од 34,3 до 16,5 цм. Ове платнене новчанице коришћене су за размену важних вредности у то време.
Легат[уреди | уреди извор]
По њему су названи бројни институти, попут Универзитета Шотоку Гакуин и припадајућег јуниорског колеџа (оба у Гифу). Први слог његовог имена (聖), може се читати шо у он јомију, а може се читати и у у кун јомију. Касније читање пронађено је на Универзитету Сеитоку и припадајућем јуниорском факултету (оба у Мацудо-у,Ћиба), као и у токијском неисправном Сејтоку.
Титуле[уреди | уреди извор]
Шотоку је познат по неколико назива, мада је његово право име принц Умаиадо (厩 戸 皇子, Умаиадо но ођи, буквално „принц врата стабилних“) откако је рођен. Познат је и као Тоиотомими (豊 聡 耳) или Камицумиао (上 宮 王). У Кођикију његово име се појављује као Камимиа но Умаиадо но Тоиотомими но Микото (上 宮 之 厩 戸 豊 聡 耳 命). У Нихон Шокију се поред Умаиадо но оја спомињу још и Тоиомимито Шотоку (豊 耳 聡 聖 徳), Тоиотомими но Нори но Оками (豊 聡 耳 法 大王) и једноставно Нори но Уши но ноками (法 主 王 ).
Име по коме је данас најпознатији, принц Шотоку, први пут се појавило у Каифусоу, написаном више од стотину година након његове смрти.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Nihon Shoki”. Ancient History Encyclopedia. Приступљено 2019-12-30.
- ^ „The Story of Bodhidharma”. www.thezengateway.com. Приступљено 2019-12-30.
- ^ Marković, Ljiljana. (2008). Stari Japan : društvene i kulturološke posebnosti. Jović-Đalovic, Marina, 1968-. Beograd: Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu. ISBN 978-86-85353-78-9. OCLC 1020982922.