Корисник:Zarko.milos/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Праисторијско рударство на тлу централног Балкана[уреди | уреди извор]

Рудник
Оруђе
Балкан

Рударство постоји готово толико колико и људски род, чинило је и чини ослонац привредног, културног и општег друштвеног развоја човечанства. Развијало се или стагнирало у дугој историји, доносећи благостања или страдања знатно утичући на многе догађаје у историји. Савремена археолошка истраживања потврђују да се корени рударства на тлу Централног Балкана налазе у праисторији.

Појава рударства тесно је повезана са почетком производње оруђа и оружја, са човековом жељом да природу потчини себи, да користи средства која му она пружа, како би остварио основне услове за своју егзистенцију. Пут од првобитног површинског прикупљања минерала до рударства данашњих дана веома је дуг. Једна од првих рударских делатности у развоју цивилизације јесте трагање за кременом, опсидијаном и пигментима.

У почетке рударења сврстава се и копање глине за израду керамичких судова, као и у грађевинске сврхе и за израду прибора за ткање, рибарење и загревање (тегови, пршљенци). Позајмишта глине за потребе праисторијског човека позната су на свим неолитским насељима Централног Балкана, као што су епонимна насеља Винча-Бело Брдо, и Старчево.

Потребно је, међутим, нагласити да су многе савремене циглане уништиле или оштетиле велики број праисторијских насеља и некропола. Коришћење глине определило је праисторијског човека да своја насеља подиже на оним местима на којима се и данас најчешће налазе циглане, што показује да су праисторијски људи знали да одаберу праве локалитете за копање глине.

Нажалост, многа места на којима је глина ископавана у праисторији не могу се сигурно одредити, али се поуздано зна, на основу испитивања узорака глине и археолошког материјала, да је глина копана у непосредној близини насеља.

Најраније коришћење кремена на територији Централног Балкана за сада се једино може лоцирати код села Рујник, познатог по налазима артефаката из палеолита (локалитет Кременац). Познат нам је, такође, рудник Криво Поље код Рамађе, на коме су у старијем неолиту коришћени опал, калцедон, јаспис или плави ахат. Рудник потиче из старијег неолита - старчевачка култура, средина VII и прва половина VI миленијума пре нове ере.

Претпоставља се, такође, да су различите врсте кремена и стеновитог материјала у неолитском и раном енеолитском периоду добијане рударским радовима у време винчанске културе. Коришћење минералних сировина за оруђе и сечива настављено је и после увођења у употребу првих метала - бакра и злата.

Развој и напредак[уреди | уреди извор]

Развој и напредак цивилизације довели су до откривања метала, што је истовремено и виши степен у развоју рударства. Знатан напредак праисторијско рударење доживљава у касно бронзано доба, да би пуни замах добило тек у гвоздено доба.

Напредак и развој металургије у непосредној је вези са развојем рударства. Стога је немогуће говорити о рударству без металургије, као и о металургији без рударства. На територији Србије до данас је сачуван и делимично проучен већи број старих рудишта. Сва та налазишта за нас имају споменички карактер и заштићена су као културна добра. Међу репрезентативне споменике културе рударства и археометалургије раног енеолитског периода сврстава се рудник бакра Рудна Глава код Мајданпека, један од најстаријих рудника на овом простору који је систематски истражен. Рудна глава је, нажалост, откривена тек кад је модерним површинским копом магнетита уништен његов средишни и најважнији део. Истражен је већи број окана, природних канала руде халкопирита и магнетита, одакле потиче обиман фонд налаза: камени батови - облуци различитих величина и намене, оставе керамичких судова, жртвеника, коштаног алата, укључујући ту копаче од јеленског рога. Експлоатисани су карбонатни минерали малахит и азурит. Упркос тим оштећењима, на Рудној Глави је било могућно следити развој примарног рударства и металургије, односно археометалуршких знања у раном енеолиту. Рударство бакра раног енеолита везује се за крај VI и прву половину V миленијума пре нове ере.

Историјски значај[уреди | уреди извор]

Осим Рудне Главе, за праисторијски период значајан је и рудник Мали Штурац (Прлови) на Руднику. На том локалитету, осим карбонатне руде бакра, налажен је и горски кристал који се у неолитском периоду употребљавао за израду накита. Нађено рударско оруђе на Малом Штурцу, батови - облуци с попречним жлебом, показују виши степен у развоју. Ово налазиште је хронолошки млађе од Рудне Главе и сврстава се у рано бронзано доба.

Богатство минералним сировинама Централног Балкана, тачније речено данашње територије Србије, омогућило је стварање рударских и металуршких центара на самом почетку металног доба. У појединим рударским областима, као што је тимочки еруптивни басен, рударство и металургија бакра одржавају се непрекидно од раног енеолита (бакарно доба), преко римског и средњовековног рударства, до наших дана.

Потребно је истаћи да је праисторијско рударство бакра и злата настало на искуствима претходног рударења кремена и глине у неолитском периоду.

Рударско оруђе[уреди | уреди извор]

Рударско оруђе праисторијског рудара веома је примитивно, управо онакво какво је могло да се нађе у природи, мање или више обликовано и временом усавршавано. Главно рударско оруђе били су камени батови разних величина и тежина. Већи батови имали су жлеб за везивање ужета и они су као клатно служили за разбијање руде. Друга алатка био је пијук израђен од круне и чеоних парожака јеленског рога; лопате су биле од лопатичне кости вола, јелена, свиње или неке друге животиње, док су клинови били од јеленских парожака. У употреби су биле и камене секире, као и већи и мањи камени батови. Јеленски рогови, са остављена два парошка, употребљавани су као грабуље. Ископану руду су извлачили на површину у врећама од коже. Од почетка рударења поставио се проблем депоновања шљаке и јаловине, па су рудари у праисторији почели да користе испражњена окна за депоновање тог отпада.

Због значаја који су бакар и бронза имали за праисторијског човека и због могућности прераде већ оштећених металних делова претапањем, стари метал је служио као сировинска база за израду новог оруђа и оружја. Развојем рударства и металургије, већ у раној праисторији почиње и трговина металима. Праисторијско рударство не може се поуздано сагледати из два разлога. То су: недовољна истраженост и чињеница да су римски, а касније и рудари у средњем веку, својом експлоатацијом уништавали радове праисторијских рудишта. 0 рударству илирских, трачких и келтских становника на нашим просторима посредно сведоче археолошки налази новца од сребра и бакра који су ковали њихови владари.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Рударство на тлу централног Балкана. проф.др Слободан Вујић проф.др Борислав Јовановић Часлав Јордановић. ISBN 978-86-82977-21-6.  line feed character у |publisher= на позицији 23 (помоћ)

Литература[уреди | уреди извор]

Проф.др Слободан Вујић, проф. др Борислав Јовановић, Часлав Јордановић, Рударство на тлу централног Балкана

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Рударство

Бронзано доба