Кориша

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кориша
Saint Peter Koriški Hermitage.JPG
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Косово и Метохија
Управни округ Призренски
Општина Призрен
Становништво
Становништво
Географске карактеристике
Координате 42°15′31″ СГШ; 20°47′49″ ИГД / 42.2586° СГШ; 20.7969° ИГД / 42.2586; 20.7969Координате: 42°15′31″ СГШ; 20°47′49″ ИГД / 42.2586° СГШ; 20.7969° ИГД / 42.2586; 20.7969
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 742 м
Кориша на мапи Србије
Кориша
Кориша

Кориша (алб. Korishë) је насеље у општини Призрен на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Кориша површине 1478 ha. Село се налази у Призренском подгору и први пут се помиње 1348. године, у Арханђеловској повељи. У селу постоје остаци неколико сакралних објеката. Преподобни Петар Коришки је овде рођен.

Испосница Светог Петра Коришког[уреди]

Испосница Светог Петра Коришког потиче из 13. века.

Црква Светог Петра[уреди]

Цркву Св. Петра подигао је хиландарски старац Григорије, економ једног хиландарског метоха. По завршетку градње, цркву је 19. маја 1343. године даровао краљу и цару Стефану Душану за привремено седиште митрополита који ће руководити градњом Душанове задужбине — манастира Св. Арханђела код Призрена. Године 1885. Турци су порушили цркву и од њеног материјала направили џамију и турску школу у Кориши. Црква је обновљена након Првог балканског рата и ослобођења 1912. године, али је већ у Првом светском рату поново срушена. Други пут је обновљена 1930. године, али су је Албанци коначно срушили 1941. године. Шездесетих година откопани су и конзервирани њени темељи, и том приликом су пронађени делови фресака изузетне уметничке вредности.

Црква Светог Николе[уреди]

У селу постоје остаци цркве Св. Николе, у којој је 1860. године пронађена повеља цара Стефана Душана којом оснива манастир Св. Арханђела код Призрена.

Црква Светог Ђорђа[уреди]

У центру села на гробљу постоје рушевине једноставне једнобродне цркве посвећеној Светом Ђорђу.

Црква Пресвете Богородице код Врела[уреди]

Црква посвећена Пресветој Богородици је била једнобродна грађевина покривена каменим плочама

Рушевине цркве Свете Богородице-Свете Пречисте[уреди]

Рушевине цркве посвећене Богородици налазе се неколико стотина метара на исток од испоснице Светог Петра Коришког, у народу познате као „црква сестре Петра Коришког“.

Манастир Свети Марко Коришки[уреди]

Најзначајнији сакрални објекат у Кориши је манастир Св. Марко Коришки. Према сачуваном запису, манастирска црква је саграђена 1467. године. За све време турске владавине манастир је остао неразрушен, а са звоника манастирске цркве огласила су се прва звона по ослобођењу призренског краја од Турака. Једно време манастир је био запустео. Године 1858. руски конзул у Призрену записао је да манастир већ годинама служи „као стаја за козе суседних Албанаца“. Зна се да је у 18. веку манастир био обновљен и насељен, и да се у његовој библиотеци налазила знатна збирка старих књига и рукописа. Ту се чувао и препис Душановог законика, тзв. призренски препис, који се сматра најпотпунијим и најближим оригиналу из 1349. године. Данас се овај препис налази у Народном музеју у Београду. За време Првог светског рата манастир је био разорен, његови конаци спаљени и опљачкани, а духовници поубијани и растерани. Ове злочине починили су Албанци на челу са познатим прогонитељем Срба Рустем Кабашем. Они су у манастиру били затекли једну јединицу са шездесет војника српске војске и неколико официра, којима су дали „бесу“ (обећање које се не сме погазити) да ће им поштедети животе уколико допусте да буду разоружани. Али уместо тога, све су их поубијали. Два сведока овог нечувеног покоља- осамдесетогодишњу духовницу и шездесетогодишњег манастирског зидара — стрмоглавице су бацили низ манастирску литицу, док су трећег сведока — среског начелника који се са сином и кћерком склонио у манастир — убили. После Првог светског рата манастир је обновљен, али су га 1941. године Албанци поново опљачкали, манастирску стоку су отели, а монахе разјурили; са цркве су ишчупали звона и бацили их низ стену или однели. Злочини Албанаца настављени су и после Другог светског рата. У много наврата су скрнавили манастир, разбијали врата и прозоре, подметали пожаре, бацали иконе низ стене, ломили надгробне плоче монаха који су похрањени на манастирском гробљу. На брду изнад манастира налази се Испосница Св. Марка Коришког која је тешко приступачна.

Демографија[уреди]

Насеље има албанску етничку већину.

Број становника на пописима: