Велики вранац

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Корморан)
Велики вранац
Great Cormorant (Phalacrocorax carbo), Parc du Rouge-Cloître, Brussels (6869036896).jpg
Phalacrocorax carbo
Таксономија
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Поткласа: Neornithes
Инфракласа: Neoaves
Ред: Suliformes
Породица: Phalacrocoracidae
Род: Phalacrocorax
Врста: Phalacrocorax carbo
Биномијална номенклатура
Phalacrocorax carbo
(Linnaeus, 1758)
Great Cormorant Range.png
Глобални ареал     Током целе године     Лети     Зими

Велики вранац[2] или велики корморан (лат. Phalacrocorax carbo) из фамилије вранаца (Phalacrocoracidae) је крупна птица, црног перја, пливачица и гњурац. Живи у јатима у приобалним крајевима, као и на обали река и језера. У приморју гради гнездо на стеновитим, ненастањеним острвима, користећи као материјал суве алге, а у унутрашњости земље на високом дрвећу, од гранчица и суве траве. Храни се рибом коју сам улови на тај начин што зарони за њом. Између два роњења мора да осуши од воде отежало перје и зато сатима стоји на сунцу раширених крила. Одлично плива, али добро и лети. Без оклевања прелети у једном даху 50 км. у потрази за местом где има доста рибе.[3]

Још у давна времена у Кини су рибари користили способност корморана да вешто ухвати под водом крупну рибу. Птице су навикавали да стоје на ивици чамца и да једна за другом роне и доносе на површину рибу коју би им власник затим одузимао. Да не би гутале плен, рибари су птицама стављали метални прстен око врата и везивали их узицом за ивицу чамца. Прстен је био тек толико широк да омогући корморану да прогута ситне рибе којима би их рибари частили за успешан лов. И код нас на Дорјанском језеру се некада ловило корморанима али је данас потпуно напуштен тај начин риболова и показује се само понекад, као туристичка занимљивост.[4]

Референце[уреди]

  1. BirdLife International (2012). Phalacrocorax carbo. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26. 11. 2013. 
  2. „Прилог II Заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива”. 
  3. Elliott, KH; Ricklefs, RE; Gaston, AJ; Hatch, SA; Speakman, JR; Davoren, GK (2013). "High flight costs and low dive costs support the biomechanical hypothesis for flightlessness in penguins."
  4. Габалда, Жак (1984). Дечје свезнање Шта знам о биљкама и животињама. стр.65

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]