Корни група

С Википедије, слободне енциклопедије
Корни група
Музички рад
Активни период1968—1974, 2019.
Место оснивањаЈугославија
ЖанрПоп рок, прогресивни рок, фолк рок, џез фузија, психоделични рок, симфонијски рок
Издавачка кућаПГП РТБ
Чланови
Бивши члановиКорнелије Ковач
Бојан Хрељац
Владимир Фурдуј
Јосип Бочек
Дадо Топић
Златко Пејаковић
Далибор Брун
Борко Кацл
Здравко Чолић
Душан Прелевић Преле
Сека Којадиновић
Дискографија
NOT AN ORDINARY LIFE
(1974) 		Мртво море
(1975) 		Прво светло необичног живота
(1996)

Корни група је била рок група из Београда и једна је од најуспешнијих музичких група на простору бивше Југославије. Основали су је клавијатуриста Корнелије Ковач и бивши чланови београдског састава Елипсе, басиста Бојан Хрељац и бубњар Владимир Фурдуј Фурда.

Најпознатије песме Корни групе су Пастир и цвет, Иво Лола, Дивље јагоде, Етида,[1] Трла баба лан, Ој додоле и Пут на исток. У пролеће 1974. године побеђују на Опатијском фестивалу и постају југословенски представници на такмичењу за Песму Евровизије у Брајтону, са песмом Моја генерација.

Група је постојала од 1968. до 1974. и многи познати певачи су прошли кроз групу: Дадо Топић, Златко Пејаковић, Далибор Брун, Здравко Чолић и Душан Прелевић.

Историја[уреди | уреди извор]

Оснивање групе[уреди | уреди извор]

Корни група настаје у лето 1968. године. Основали су је клавијатуриста Корнелије Ковач и бивши чланови београдског састава Елипсе: басиста Бојан Хрељац и Владимир Фурдуј Фурда, бубњар. Четврти члан групе постаје соло гитариста Златних дечака Велибор Борко Кацл.

У прво време са групом наступа Сека Којадиновић као певачица.[2]

1968—1969.[уреди | уреди извор]

Корнелије Ковач, оснивач Корни групе.

Први наступ Корни група је имала у београдском Дому синдиката. Међутим, певачица групе Сека Којадиновић је напустила групу. Песме је отпевао клавијатуриста Корнелије Ковач.

После тог наступа, Сека Којадиновић више није била члан групе, јер групи није одговарала, а Ковач је уместо ње ангажовао у то време једног перспективног београдског соул певача Душана Прелевића (1948,-2007). Са песмом Цигу-лигу наступају у Загребу на избору за југословенског представника за Евровизију. Душан Прелевић је на наступ дошао у последњем тренутку, и то је био његов крај у Корни групи.

Уместо Душана Прелевића, нови певач постаје Ријечанин Далибор Брун. Пре Корни групе Далибор Брун је певао у Ураганима и са њима снимио један сингл (песме Deborah и Ради моје љубави).

На музичком фестивалу Опатија изводе композицију „Девојчице мала” . Композиција је снимљена на синглу заједно са песмом Прича се загребачког квартета 4М.

Са Далибором Бруном Корни група снима неколико хит-синглова. Средином 1969. године и он напушта групу.

1969—1971.[уреди | уреди извор]

Септембра 1969. у групу уместо Далибора Бруна долази Дадо Топић из групе Динамит из Осијека. Групи се прикључује соло-гитариста Јосип Бочек.

Са Бочеком и Топићем Корни група развија своју идеју прогресивне музике што резултује, за то време, прилично авангардним и необично дугим композицијама (Једна жена и Прво светло у кући бр. 4).

На Загребачком фестивалу 1970. године Корни група осваја прво место са композицијом Једна жена.[3][4]

Те године раде и музику за филм Мише Радивојевића Бубе у глави.

Године 1971, група снима музичку поему 1941. на стихове Бранка Ћопића. Поема је урађена за потребе ТВ емисије Један човек једна песма Јована Ристића.

Певач Дадо Топић напушта Корни групу, одлази у Загреб, и тамо оснива један од најзначајнијих југословенских рок бендова — Тајм.

1971—1972.[уреди | уреди извор]

Уместо Дада Топића, нови певач Корни групе постаје до тада непознат солиста сарајевских Амбасадора Здравко Чолић.

У групи остаје око пола године, јер се он касније посветио соло каријери. У том периоду реализују сингл са песмама Госпа Мица, Кукавица и Погледај у небо.

Почетком 1972. године Златко Пејаковић из Осијека постаје нови фронтмен Корни групе, уместо Здравка Чолића. Он је пре тога био члан групе Златни акорди. Са Пејаковићем група реализује свој дебитантски албум.

Определивши се за сложене музичке теме (Пут на Исток, Безглаве Ја Ха хорде…), Корни група нуди дискографском тржишту једну од првих озбиљнијих LP плоча. Исте године група наступа на чувеном Montreux Jazz festivalu у Швајцарској.

1973—1974.[уреди | уреди извор]

Крајем 1973. године под именом The Cornelians и са текстовима отпеваним на енглеском, Корни група снима симфо рок албум Not An Ordinary Life.

У пролеће 1974. године побеђују на Опатијском фестивалу и постају југословенски представници на такмичењу за Песму Евровизије у Брајтону.[5] (Тада је на Евровизији победила група АББА са песмом „Ватерло”).

Сингл са песмама на енглеском Моја генерација и скраћена верзија Једне жене се појављује на италијанском тржишту.

Разочаран слабим пријемом албума Not An Ordinary Life као и лошим пласманом на Евровизији (дванаесто место) вођа бенда Корнелије Ковач одлучује да група престане са радом.[6]

У новосадском Студију М група је одржала два опроштајна концерта. Део тог материјала се појавио на првом дуплом југословенском албуму Мртво море (плоча).

Званичан датум престанка рада јесте 1. децембар 1974. године.

Пратећа група

Током рада Корни група је свирала као пратећа група у студију свирала музику за снимање плоча већег броја певача између осталих:[7]

После Корни групе[уреди | уреди извор]

По распаду Корни групе, Корнелије Ковач је започео веома успешну соло каријеру као: композитор, продуцент и музичар на инструментима са клавијатурама.

Певач Златко Пејаковић се посветио забавној музици а после деведесетих година и традиционалној народној музици Славоније и Далмације.

Соло гитариста Јосип Бочек постао је студијски музичар. Свирао је концертну турнеју "Конгрес рок мајстора" са најбољим гитаристима седамдесетих година. На дуплом албуму Конгрес рок мајстора (Југотон, 1975) је добио једну страну. на њој се налази и одлична инструментална композиција Динамит.[8]

Бас гитариста Бојан Хрељац је као студијски музичар снимио преко четири хиљаде песама, а радио је као продуцент и музички уредник на РТС-у.

Владимир Фурдуј Фурда као студијски музичар такође је снимао бројне плоче. За загребачки Југотон 1985. године објављује соло албум Фурда.

Чланови Корни групе[уреди | уреди извор]

Дискографија[уреди | уреди извор]

Албуми[уреди | уреди извор]

  • Корни група (1972. ПГП РТБ)
  • NOT AN ORDINARY LIFE (1974. Ricordi,Italy)
  • Мртво море (дупли албум 1975. ПГП РТБ)
  • 1941 (1979. ПГП РТБ)
  • Прво светло необичног живота (1996. Комуна, компилација)

Синглови[уреди | уреди извор]

  • Цигу-лигу/Човек и пас (Душан Прелевић)
  • Дзум рам/Соната/Магична рука (Далибор Брун)
  • Пастир и цвет/Ако једном будеш сама (Далибор Брун)
  • Трла баба лан/Слика (Дадо Топић)
  • Бубе/Неко спава поред мене (Дадо Топић)
  • Пусти да те дирам/један грош (Дадо Топић)
  • Кукавица/Госпа Мица газдарица/Погледај у небо (Здравко Чолић)
  • Ој додоле/Живот (З. Пејаковић)
  • Поклони свој ми фото/Без везе
  • Три палме/Три човека у кафани
  • Куда идеш свете мој/Дивље јагоде
  • Иво Лола/Знам за киме звоно звони (Дитка Хаберл) (1973)
  • Етида/Једна жена
  • Моја генерација/Збогом остај о детињство
  • Мирис/Праштање (З. Пејаковић)

Компилација[уреди | уреди извор]

  • Рандеву са музиком (Југотон, 1977)
  • Легенде YU rocka, дупли концертни албум (Југотон, 1987)

Фестивали[уреди | уреди извор]

Београдско пролеће:

  • Зум — рам, БГ пролеће '69, прва награда стручног жирија
  • Пусти да те дирам, БГ пролеће '71

Загреб:

  • Једна жена, (Вече рок музике), Загреб '70, прва награда жирија и публике
  • Косовка девојка (Вече рок музике), друга награда публике, Загреб '71
  • Ручак за двоје, Загреб '72

Опатија:

  • Девојчице мала, Опатија '69
  • Етида, Опатија '73, треће место
  • Моја генерација, Опатија '74, победничка песма / Песма Евровизије '74, 12. место

Сплит:

  • Липа мала, Сплит '70

Ваш шлагер сезоне, Сарајево:

  • Куда идеш свете мој, ВШС '74, пето мето, награда жирија савеза композитора Југославије, Златни микрофон за најбољу интерпретацију

Југословенски избор за Евросонг:

  • Цигу, цигу лигу, Загреб '69, треће место

Фестивал Singing Evropa, Холандија:

  • Пастир и цвет, треће место и награда за најоригиналнију групу, '69

Скопље:

  • Мојот бол е само мој, '71

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Priče o pesmama: Korni grupa "Etida" ili granice koje je teško dostićI”. Telegraf.rs (на језику: српски). 2022-09-13. Приступљено 2023-05-27. 
  2. ^ „Sećanja: Korni grupa”. Приступљено 15. 3. 2016. 
  3. ^ „Korni grupa, riznicasrpska.net”. Архивирано из оригинала 20. 07. 2020. г. Приступљено 21. 3. 2016. 
  4. ^ „Priče o pesmama: Korni grupa - "Jedna žena" ili sećanje na zanosnu Patrišu Grejem”. Telegraf.rs (на језику: српски). 2022-12-02. Приступљено 2023-05-27. 
  5. ^ „Yugoslavia: Opatija Festival 1974”. Eurovisionworld (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-15. 
  6. ^ „Eurovision 1974 Yugoslavia: Korni - "Moja Generacija"”. Eurovisionworld (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-15. 
  7. ^ „Сајт "discogs" - Корни група”. 
  8. ^ „ex-yu muzika”. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корни_група&oldid=25908043”