Корни група
| Корни група | ||||
|---|---|---|---|---|
 | ||||
| Основне информације | ||||
| Активни период | 1968—1974, 2019. | |||
| Место оснивања | Југославија | |||
| Жанр(ови) | поп рок, прогресивни рок, фолк рок, џез фузија, психоделични рок, симфонијски рок | |||
| Издавачка кућа | ПГП РТБ | |||
| Бивши чланови | Корнелије Ковач Бојан Хрељац Владимир Фурдуј Јосип Бочек Дадо Топић Златко Пејаковић Далибор Брун Борко Кацл Здравко Чолић Душан Прелевић Преле Сека Којадиновић | |||
| Дискографија | ||||
| ||||
Корни група је била рок група из Београда и једна је од најуспешнијих музичких група на простору бивше Југославије. Основали су је клавијатуриста Корнелије Ковач и бивши чланови београдског састава Елипсе, басиста Бојан Хрељац и бубњар Владимир Фурдуј Фурда.
Најпознатије песме Корни групе су Пастир и цвет, Иво Лола, Дивље јагоде, Етида, Трла баба лан, Ој додоле и Пут на исток. У пролеће 1974. године побеђују на Опатијском фестивалу и постају југословенски представници на такмичењу за Песму Евровизије у Брајтону, са песмом Моја генерација.
Група је постојала од 1968. до 1974. и многи познати певачи су прошли кроз групу: Дадо Топић, Златко Пејаковић, Далибор Брун, Здравко Чолић и Душан Прелевић.
Историја[уреди | уреди извор]
Оснивање групе[уреди | уреди извор]
Корни група настаје у лето 1968. године. Основали су је клавијатуриста Корнелије Ковач и бивши чланови београдског састава Елипсе: басиста Бојан Хрељац и Владимир Фурдуј Фурда, бубњар. Четврти члан групе постаје соло гитариста Златних дечака Велибор Борко Кацл.
У прво време са групом наступа Сека Којадиновић као певачица.[1]
1968—1969.[уреди | уреди извор]
Први наступ Корни група је имала у београдском Дому синдиката. Међутим, певачица групе Сека Којадиновић је напустила групу. Песме је отпевао клавијатуриста Корнелије Ковач.
После тог наступа, Сека Којадиновић више није била члан групе, јер групи није одговарала, а Ковач је уместо ње ангажовао у то време једног перспективног београдског соул певача Душана Прелевића (1948,-2007.). Са песмом Цигу-лигу наступају у Загребу на избору за југословенског представника за Евровизију. Душан Прелевић је на наступ дошао у последњем тренутку, и то је био његов крај у Корни групи.
Уместо Душана Прелевића, нови певач постаје ријечанин Далибор Брун. Пре Корни групе Далибор Брун је певао у Ураганима и са њима снимио један сингл (песме Deborah и Ради моје љубави).
На музичком фестивалу Опатија изводе композицију „Девојчице мала” . Композиција је снимљена на синглу заједно са песмом Прича се загребачког квартета 4М.
Са Далибором Бруном Корни група снима неколико хит-синглова. Средином 1969. године и он напушта групу.
1969—1971.[уреди | уреди извор]
Септембра 1969. у групу уместо Далибора Бруна долази Дадо Топић из групе Динамит из Осијека. Групи се прикључује соло-гитариста Јосип Бочек.
Са Бочеком и Топићем Корни група развија своју идеју прогресивне музике што резултује, за то време, прилично авангардним и необично дугим композицијама (Једна жена и Прво светло у кући бр. 4).
На Загребачком фестивалу 1970. године Корни група осваја прво место са композицијом Једна жена.[2]
Те године раде и музику за филм Мише Радивојевића Бубе у глави.
Године 1971, група снима музичку поему 1941. на стихове Бранка Ћопића. Поема је урађена за потребе ТВ емисије Један човек једна песма Јована Ристића.
Певач Дадо Топић напушта Корни групу, одлази у Загреб, и тамо оснива један од најзначајних југословенских рок бендова — Тајм.
1971—1972.[уреди | уреди извор]
Уместо Дада Топића, нови певач Корни групе постаје до тада непознат солиста сарајевских Амбасадора Здравко Чолић.
У групи остаје око пола године, јер се он касније посветио соло каријери. У том периоду релизују сингл са песмама Госпа Мица, Кукавица и Погледај у небо.
Почетком 1972. године Златко Пејаковић из Осијека постаје нови фронтмен Корни групе, уместо Здравка Чолића. Он је пре тога био члан групе Златни акорди. Са Пејаковићем група реализује свој дебитантски албум.
Определивши се за сложене музичке теме (Пут на Исток, Безглаве Ја Ха хорде…), Корни група нуди дискографском тржишту једну од првих озбиљнијих LP плоча. Исте године група наступа на чувеном Montreux Jazz festivalu у Швајцарској.
1973—1974.[уреди | уреди извор]
Крајем 1973. године под именом The Cornelians и са текстовима отпеваним на енглеском, Корни група снима симфо рок албум Not An Ordinary Life.
У пролеће 1974. године побеђују на Опатијском фестивалу и постају југословенски представници на такмичењу за Песму Евровизије у Брајтону. (Тада је на Евровизији победила група АББА са песмом „Ватерло”).
Сингл са песмама на енглеском Моја генерација и скраћена верзија Једне жене се појављује на италијанском тржишту.
Разочаран слабим пријемом албума Not An Ordinary Life као и лошим пласманом на Евровизији (дванаесто место) вођа бенда Корнелије Ковач одлучује да група престане са радом.
У новосадском Студију М група је одржала два опроштајна концерта. Део тог материјала се појавио на првом дуплом југословенском албуму Мртво море (плоча).
Званичан датум престанка рада јесте 1. децембар 1974. године.
Пратећа група
Током рада Корни група је свирала као пратећа група у студију свирала музику за снимање плоча већег броја певача између осталих:[3]
- Бисера Велетанлић / Тужно поподне, Не тражи, Ти ниси сам
- Оливера Катарина / Ватра, Љубав, Трепери једно вече, Хтела бих да знам, Алба, Пада ноћ
- Здравко Чолић / Погледај у небо, Свитање, Заборави сва прољећа
- Душан Прелевић / Не тражи љубав
- Ђорђи Перузовић / Цвјет у трави
- Боба Сефановић / Хиљаду гитара
- Нада Кнежевић / Дивна ноћ
- Зоран Лековић / Црвене руже
- Бети и Боб / Љубав зна
После Корни групе[уреди | уреди извор]
По распаду Корни групе, Корнелије Ковач је започео веома успешну соло каријеру као: композитор, процудент и музичар на иснтрументима са клавијатурама.
Певач Златко Пејаковић се посветио забавној музици а после деведесетих година и традиционалној народној музици Славоније и Далмације.
Соло гитариста Јосип Бочек постао је студијски музичар. Свирао је концертну турнеју "Конгрес рок мајстора" са најбољим гитаристима седамдесетих година. На дуплом албуму Конгрес рок мајстора (Југотон, 1975) је добио једну страну. на њој се налази и одлична инстументална композиција Динамит.[4]
Бас гитариста Бојан Хрељац је као студијски музичар снимио преко четири хиљаде песама, а радио је као продуцент и музички уредник на РТС-у.
Владимир Фурдуј Фурда као студијски музичар такође је снимао бројне плоче. За загребачки Југотон 1985. године објављује соло албум Фурда.
Чланови Корни групе[уреди | уреди извор]
- Корнелије Ковач — клавијатуре (1968—1974)
- Бојан Хрељац — бас-гитара (1968—1974)
- Владимир Фурдуј — бубањ (1968—1974)
- Велибор Борко Кацл — соло-гитара (1968—1969)
- Јосип Бочек — соло-гитара (1969—1974)
- Сека Којадиновић — вокал (1968)
- Душан Прелевић Преле — вокал (1968)
- Далибор Брун — вокал (1968—1969)
- Дадо Топић — вокал (1969—1971)
- Здравко Чолић — вокал (1971—1972)
- Златко Пејаковић — вокал (1972—1974)
Дискографија[уреди | уреди извор]
Албуми[уреди | уреди извор]
Синглови[уреди | уреди извор]
|
Компилација[уреди | уреди извор]
Фестивали[уреди | уреди извор]
|
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Sećanja: Korni grupa”. Приступљено 15. 3. 2016.
- ^ „Korni grupa, riznicasrpska.net”. Приступљено 21. 3. 2016.
- ^ „Сајт "discogs" - Корни група”.
- ^ „ex-yu muzika”.
Литература[уреди | уреди извор]
- Петар Јањатовић: „Илустрована YU Rock енциклопедија” (Београд, 1998)
- Живко Ивковић: „Early This Morning…” (У књизи је комплетна историја о Корни групи) (Културни центар Шабац, 2010)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
|
