Коронална раван
| Коронална раван | |
|---|---|
 Главне анатомске равни људског тела: сагитална или средња раван (црвена), фронтална или коронална раван (плава) и попречна или трансверзална раван (зелена) | |
| Детаљи | |
| Идентификатори | |
| Латински | plana coronalia |
| TA | A01.2.00.001 |
| FMA | 12246 |
| Анатомска терминологија | |
Коронална раван или фронтална раван која је ограничена димензијама висине и ширине, у људској анатомији означава било коју вертикалну раван која је паралелна са короналним шавом лобање и која дели тело у анатомском смислу на вентрални и дорзални део (трбух и леђа).[1] Коронална раван је стога окомита на сагиталну (попречну) раван тела и пролазе кроз његову целу дужину.[2]
Етимологија[уреди | уреди извор]
Термин коронална раван је изведен из латинског израза corona, који потиче од старогрчког израза κορώνη (korōnē), и у преводу је венац или круна. Назван је тако јер је паралелна са короналним шавом лобање, који се формира између фронталне и темпоралне/темене кости, дајући неку врсту дијадемске конфигурације која је отприлике паралелна са лицем.[1]
Анатомија[уреди | уреди извор]
Коронална раван, која је једнако вертикална раван оријентисан попречно; то јест, с десна на лево. Она дели људско тело на предњу и задњу половину. Она припада скупу уздужних равни тела, пошто је управна на попречну или трансверзалну раван и заједно са сагиталном равни формирај прави угао.
Код човека, средња коронална раван која дели тело на две половине ( предњу и задњу) то чини замишљеном линијом која сече обa рамена појаса.[1]
Намена[уреди | уреди извор]
Ова раван као и друге анатомске равни служе клиничарима за описивање локације појединих делова тела и међусобне односе једног дела тела према другом, јер коронална раван која се често назива и фронтална раван дели тело на предњии задњи део.
Покрети који се обављају у короналној (фронталној) равни[уреди | уреди извор]
Покрети који се обављају у короналној (фронталној) равни су бочни и они укључују:[3]
Абдукцију: померање удова бочно, даље од средње линије тела (нпр подизање ноге у страну)
Адукцију: померање удова медијално, према средњој линији тела (нпр спуштање руке на страну тела)
Елевацију: подизање лопатице нагоре
Депресију: спуштање лопатице надоле
Инверзију скочног зглоба: табан се окреће ка унутра према средњој линији тела (компонента супинације)
Еверзију скочног зглоба: табан се окреће ка споља од средње линије тела (компонента пронације)
Иако је кретање у короналној (фронталној) равни мање уобичајено у свакодневном животу, важно је да се неки од ових покрета укључите у фитнес рутину (скакање, бочни искорак, бочно померање, бочни прегиб и бочна подизања руку и ногу).
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Секционе равни мозга -
Идентични близанци у гестационој доби од 15 недеља, приказани у короналној и сагиталној равни -
Сагитални пресек (горе) коронални пресек (доле) мишјег мозга -
На ЦТ начињена слика короналног пресека скелета лица (са параназалним синусима, носним септумом и носним шкољкама)
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Plano frontal. Diccionario Enciclopédico Ilustrado de Medicina 5 (27ª edición). McGraw Hill Interamericana. 1996. pp. 1356-1357. ISBN 84-7615-987-0.
- ^ „Module - Anatomical Orientation”. web.archive.org. 2007-11-23. Архивирано из оригинала 23. 11. 2007. г. Приступљено 2022-09-21.
- ^ „The 3 Anatomical Body Planes and The Movements In Each”. Healthline (на језику: енглески). 2022-07-13. Приступљено 2022-09-25.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Anatomical Orientation - Page 2 of 9”. University of Michigan Medical School. Архивирано из оригинала 2007-11-23. г.
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
