Косава
| Косава Косава; Коссово | |
|---|---|
| Град | |
Косавски замак у рушевној фази (изграђен 1838) | |
| Административни подаци | |
| Држава | |
| Област | |
| Рејон | Ивацевички рејон |
| Основан | први помен 1494. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2009. | 2.300 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 52° 45′ С; 25° 09′ И / 52.75° С; 25.15° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 148 m |
| Поштански број | 225262 |
| Позивни број | +375 1645 |
| Регистарска ознака | 1 |
Косава или Косово (бел. Косава; рус. Коссово) град у југозападном делу Републике Белорусије. Административно припада Ивацевичком рејону Брестске области.
Према подацима пописа становништва из 2009. у граду је живело свега 2.300 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Косава је смештена у северозападном делу Ивацевичког рејона на око 15 км северозападно од града Ивацевича. Од административног центра области Бреста удаљен је 151 км источно.
Историја
[уреди | уреди извор]Насеље на месту савременог града постојало је у периоду између X и XII века. Први писани подаци о граду потичу из 1494. и односе се на повељу којом је тадашњи велики кнез Литваније Александар Јагелон поклонио насеље као феуд грофу И. Хрептовичу.
Године 1795. постаје саставни део Руске Империје. У насељу су 1897. живела 3.092, постојала су 4 парна млина, јавна школа, дом здравља и апотека.
Од 1921. до 1939. у поново су у саставу Пољске, а делом Белорусије постају 1939. године (тада Белоруска ССР).
Демографија
[уреди | уреди извор]Према резултатима пописа из 2009. у граду је живело свега 2.300 становника.[1]
Занимљивости
[уреди | уреди извор]- Овде је 1746. рођен Тадеуш Кошћушко - пољски и литвански национални херој, генерал и вођа устанка 1794. против Русије. Борио се у Америчком рату за независност као пуковник на страни Вашингтона. За заслуге у том рату добио је чин генерала. Његова родна кућа данас је претворена у музеј.
- Косавски замак или Дворац Пусловских - једна од најважнијих знаменитости Косаве. саграђен је 1838. по пројекту архитекте Ф. Јашчолда. Много је страдао током ратних дејстава у Другом светском рату и никада није у потпуности рестаурисан.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Результаты переписи 2009 года”. Архивирано из оригинала 10. 05. 2012. г. Приступљено 23. 05. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Положај града на мапи Ивацевичког рејона Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (27. јул 2011)
- Градска фото галерија