Косанчић (Бојник)

Косанчић
Косанчић;
	Косанчић - споменик у средишту насеља
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Јабланички
Општина	Бојник
Становништво
— 2011.	362
Географске карактеристике
Координате	43°05′10″ СГШ; 21°47′01″ ИГД / 43.086° СГШ; 21.783666° ИГДКоординате: 43°05′10″ СГШ; 21°47′01″ ИГД / 43.086° СГШ; 21.783666° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	218 м
	Косанчић Косанчић на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број	16206
Позивни број	016
Регистарска ознака	LE

Косанчић је насеље у Србији у општини Бојник у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 362 становника (према попису из 2002. било је 416 становника).

Историја[уреди | уреди извор]

Име је насеље добило по српском средњовековном јунаку Ивану Косанчићу. Ту су се 1880. године населили колонисти Срби из Војводине, на позив српске владе.^[1] Село Косанчић је 1901. године било седиште Косанчићке општине у чији су састав још ушла околна села.^[2]

Постављен је 1894. године за учитеља Петар Ђаковић. Учитељ ученика сва четири разреда у месту 1896-1898. године је Танасије Јовановић, који је дошао из Дубова.^[3] Почела градња школске зграде у Косанчићу 1902. године.^[4] Постављен Добривоје Тасић за учитеља у школи 1904. године, иако нема завршни испит. Милутин Здравковић учитељ у Косанчићу је 1906. године тражио премештај у Житни Поток. Село има 1908. године дворазредну мушку основну школу.^[5] Отишао из села 1909. године учитељ Димитрије Маринковић у Сијарину. Прешао је 1910. године Лазар Матић из места у Александровац. Учитељица Јелисавета Бранковић је те године била разрешена. Постављена је 1911. године као вршиоц у месној школи учитељица Зорка Бабамовић. Стигао је 1912. године нови учитељ Константин Мирковић из Горње Комарице.

У Косанчићу је 1929. године отворено треће одељење основне школе.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Косанчић живи 338 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,7 година (42,9 код мушкараца и 46,2 код жена). У насељу има 160 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,60.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[6]
Година	Становника
1948.	681
1953.	707
1961.	674
1971.	615
1981.	535
1991.	430	400
2002.	416	464
2011.	362

Етнички састав према попису из 2002.‍^[7]

Срби	357	85,81 %
Роми	49	11,77 %
Југословени	7	1,68 %
Црногорци	2	0,48 %
Македонци	1	0,24 %
непознато	0	0,0 %

Становништво према полу и старости^[8]


	м	ж
?	1	1
80+	3	6
75—79	6	12
70—74	15	26
65—69	22	23
60—64	17	18
55—59	5	10
50—54	12	16
45—49	13	9
40—44	15	14
35—39	18	14
30—34	6	7
25—29	15	11
20—24	5	10
15—19	12	10
10—14	10	11
5—9	11	16
0—4	9	7
Просек :	42,9	46,2

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	150	166	188	184	176	142	160

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	44	47	24	25	15	4	1	0	0	0	2,60

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	165	41	109	11	3	1
Женски	187	25	112	46	4	0
УКУПНО	352	66	221	57	7	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	60	30	0	0	6
Женски	38	23	0	0	2
УКУПНО	98	53	0	0	8
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	9	3	1	2
Женски	0	0	2	0	0
УКУПНО	0	9	5	1	2
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	3	4	1
Женски	0	0	1	3	7
УКУПНО	0	0	4	7	8
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	1
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	0	1

Референце[уреди | уреди извор]

^ "Време", Београд 7. децембар 1940. године
^ "Полицијски гласник", Београд 1901. године
^ "Државни календар Краљевине Србије", Београд 1898. године
^ "Просветни гласник", Београд 1902. године
^ "Просветни гласник", Београд 1908. године
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] "Време", Београд 7. децембар 1940. године

[2] "Полицијски гласник", Београд 1901. године

[3] "Државни календар Краљевине Србије", Београд 1898. године

[4] "Просветни гласник", Београд 1902. године

[5] "Просветни гласник", Београд 1908. године

[6] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[7] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[8] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

Косанчић (Бојник)

Садржај

Историја[уреди | уреди извор]

Демографија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Мени за навигацију

Претрага