Косанчић (Бојник)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Косанчић
Косанчић-споменик - Kosančić - monument.jpg
Косанчић - споменик у средишту насеља
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Јабланички
Општина Бојник
Становништво
Становништво
 — (2011) 416
Географске карактеристике
Координате 43°05′10″ СГШ; 21°47′01″ ИГД / 43.086° СГШ; 21.783666° ИГД / 43.086; 21.783666Координате: 43°05′10″ СГШ; 21°47′01″ ИГД / 43.086° СГШ; 21.783666° ИГД / 43.086; 21.783666
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 218 м
Косанчић на мапи Србије
Косанчић
Косанчић
Остали подаци
Поштански број 16206
Позивни број 016
Регистарска ознака LE

Косанчић је насеље у Србији у општини Бојник у Јабланичком округу. Према попису из 2002. било је 416 становника (према попису из 1991. било је 430 становника).

Историја[уреди]

Име је насеље добило по српском средњевековном јунаку Ивану Косанчићу. Ту су се 1880. године населили колонисти Срби из Војводине, на позив српске владе.[1] Село Косанчић је 1901. године било седиште Косанчићке општине у чији су састав још ушла околна села.[2]

Постављен је 1894. године за учитеља Петар Ђаковић. Учитељ ученика сва четири разреда у месту 1896-1898. године је Танасије Јовановић, који је дошао из Дубова.[3] Почела градња школске зграде у Косанчићу 1902. године.[4] Постављен Добривоје Тасић за учитеља у школи 1904. године, иако нема завршни испит. Милутин Здравковић учитељ у Косанчићу је 1906. године тражио премештај у Житни Поток. Село има 1908. године дворазредну мушку основну школу.[5] Отишао из села 1909. године учитељ Димитрије Маринковић у Сијарину. Прешао је 1910. године Лазар Матић из места у Александровац. Учитељица Јелисавета Бранковић је те године била разрешена. Постављена је 1911. године као вршиоц у месној школи учитељица Зорка Бабамовић. Стигао је 1912. године нови учитељ Константин Мирковић из Горње Комарице.

У Косанчићу је 1929. године отворено треће одељење основне школе.

Демографија[уреди]

У насељу Косанчић живи 338 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,7 година (42,9 код мушкараца и 46,2 код жена). У насељу има 160 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,60.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[6]
Година Становника
1948. 681
1953. 707
1961. 674
1971. 615
1981. 535
1991. 430 400
2002. 416 464
Етнички састав према попису из 2002.[7]
Срби
  
357 85,81 %
Роми
  
49 11,77 %
Југословени
  
7 1,68 %
Црногорци
  
2 0,48 %
Македонци
  
1 0,24 %
непознато
  
0 0,0 %


Референце[уреди]

  1. ^ "Време", Београд 7. децембар 1940. године
  2. ^ "Полицијски гласник", Београд 1901. године
  3. ^ "Државни календар Краљевине Србије", Београд 1898. године
  4. ^ "Просветни гласник", Београд 1902. године
  5. ^ "Просветни гласник", Београд 1908. године
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]