Косанчић (Бојник)

Косанчић
Косанчић;
	Косанчић - споменик у средишту насеља
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Јабланички
Општина	Бојник
Становништво
— 2022.	293
Географске карактеристике
Координате	43° 05′ 10″ С; 21° 47′ 01″ И / 43.086° С; 21.783666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	218 m
	Косанчић Косанчић на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	16206
Позивни број	016
Регистарска ознака	LE

Косанчић је насеље у Србији у општини Бојник у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 293 становника (према попису из 2002. било је 416 становника).

Историја

Име је насеље добило по српском средњовековном јунаку Ивану Косанчићу. Ту су се 1880. године населили колонисти Срби из Војводине, на позив српске владе.^[1] Село Косанчић је 1901. године било седиште Косанчићке општине у чији су састав још ушла околна села.^[2]

Постављен је 1894. године за учитеља Петар Ђаковић. Учитељ ученика сва четири разреда у месту 1896-1898. године је Танасије Јовановић, који је дошао из Дубова.^[3] Почела градња школске зграде у Косанчићу 1902. године.^[4] Постављен Добривоје Тасић за учитеља у школи 1904. године, иако нема завршни испит. Милутин Здравковић учитељ у Косанчићу је 1906. године тражио премештај у Житни Поток. Село има 1908. године дворазредну мушку основну школу.^[5] Отишао из села 1909. године учитељ Димитрије Маринковић у Сијарину. Прешао је 1910. године Лазар Матић из места у Александровац. Учитељица Јелисавета Бранковић је те године била разрешена. Постављена је 1911. године као вршиоц у месној школи учитељица Зорка Бабамовић. Стигао је 1912. године нови учитељ Константин Мирковић из Горње Комарице.

Указом Краља од 25. јуна 1922. године насеље је добило статус варошице.

У Косанчићу је 1929. године отворено треће одељење основне школе.

Демографија

У насељу Косанчић живи 338 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,7 година (42,9 код мушкараца и 46,2 код жена). У насељу има 160 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,60.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[6]
Година	Становника
1948.	681
1953.	707
1961.	674
1971.	615
1981.	535
1991.	430	400
2002.	416	464
2011.	362

Етнички састав према попису из 2002.‍^[7]

Срби	357	85,81%
Роми	49	11,77%
Југословени	7	1,68%
Црногорци	2	0,48%
Македонци	1	0,24%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[8]


	м	ж
?	1	1
80+	3	6
75—79	6	12
70—74	15	26
65—69	22	23
60—64	17	18
55—59	5	10
50—54	12	16
45—49	13	9
40—44	15	14
35—39	18	14
30—34	6	7
25—29	15	11
20—24	5	10
15—19	12	10
10—14	10	11
5—9	11	16
0—4	9	7
Просек :	42,9	46,2

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	150	166	188	184	176	142	160

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	44	47	24	25	15	4	1	0	0	0	2,60

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	165	41	109	11	3	1
Женски	187	25	112	46	4	0
УКУПНО	352	66	221	57	7	1

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	60	30	0	0	6
Женски	38	23	0	0	2
Укупно	98	53	0	0	8

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	9	3	1	2
Женски	0	0	2	0	0
Укупно	0	9	5	1	2

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	3	4	1
Женски	0	0	1	3	7
Укупно	0	0	4	7	8

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	1
Женски	0	0	0	0
Укупно	0	0	0	1

Референце

^ "Време", Београд 7. децембар 1940. године
^ "Полицијски гласник", Београд 1901. године
^ "Државни календар Краљевине Србије", Београд 1898. године
^ "Просветни гласник", Београд 1902. године
^ "Просветни гласник", Београд 1908. године
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] "Време", Београд 7. децембар 1940. године

[2] "Полицијски гласник", Београд 1901. године

[3] "Државни календар Краљевине Србије", Београд 1898. године

[4] "Просветни гласник", Београд 1902. године

[5] "Просветни гласник", Београд 1908. године

[6] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[7] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[8] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]