Косивка

Координате: 48° 49′ 00″ СГШ; 33° 01′ 00″ ИГД / 48.816667° СГШ; 33.016667° ИГД / 48.816667; 33.016667
С Википедије, слободне енциклопедије
Косивка
укр. Косівка
Административни подаци
Држава Украјина
ОбластКировоградска област
Становништво
Становништво
 — 1.378
Географске карактеристике
Координате48° 49′ 00″ СГШ; 33° 01′ 00″ ИГД / 48.816667° СГШ; 33.016667° ИГД / 48.816667; 33.016667
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Косивка на мапи Украјине
Косивка
Косивка
Косивка на мапи Украјине

Косивка (укр. Косівка) село је у Кировоградској области у Украјини.

Историја[уреди | уреди извор]

Место је прво понело име Глоговац, да би касније (1758) добило назив Косово (по украјински - Косивка). Од почетка, између 1753-1864. године Глоговац је 13. рота (чета) у склопу Другог српског пешадијског пука, са седиштем у Крилову.[1] Пуком је командовао подпуковник Михајло Хорват, млађи брат Јована Хорвата.

Његови становници су били само Срби граничари који су на позив пуковника Јована Хорвата дошли у Русију јула-августа 1751. године. Њих 180 Срба граничара из Баната, повео је у Русију, њихов капетан Георгије Филиповић. Били су то граничари из банатског насеља Глоговац које је касније преименовано у Владимиреску (Арад) из укинуте Потиско-поморишке границе; насељеници у ново установљеној области "Нова Сербија".[2]

Јован Хорват команадант Нове Србије је покушавао да за Србе насељенике обезбеди српског православног епископа. Дотадашњи владика далматински Симеон Кончаревић је 1758. године дошао у насеље Глоговац и довео са собом нове Србе, исељенике са далматинског поља Косово. Због тога је место променило назив у Косово.[3] Хорвату је руски Синод забранио рад на стварању српске епископије.

Православна дрвена црква посвећена посвећена Св. Николи подигнута је 1786. године. Међутим зна се да је постојала ту и старија богомоља, такође дрвена грађевина.[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Љубивоје Церовић: "Јован Хорват - вођ прве сеобе Срба у Руско царство",
  2. ^ Мита Костић: "Српска насеља у Русији", Београд 1923.
  3. ^ Церовић, наведено дело
  4. ^ Zapisi odesskago obscestva istoriji i drevnosti. (Commentarii odessanae societatis historicae et archaeologicae.) Odessae: Typr. civitatis, 1848