Космај

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Космај
Kosmaj spomenik2.jpg
Споменик борцима Космајског одреда на врху Космаја
Географске карактеристике
Ндм. висина626 m
Координате44°27′57″ СГШ; 20°33′52″ ИГД / 44.465833° СГШ; 20.564444° ИГД / 44.465833; 20.564444 Координате: 44°27′57″ СГШ; 20°33′52″ ИГД / 44.465833° СГШ; 20.564444° ИГД / 44.465833; 20.564444
Географија
Космај на мапи Србије
Космај
Космај
Државе Србија
ОбластШумадија
МасивШумадијске планине
ГрупаОстрвске планине

Космај је планина у Србији, у околини Сопота и Младеновца. После Авале (506 m) је најнижа планина у Шумадији са својих 626 m надморске висине. На њему се истичу три врха: Мали, Голи и Рутави. Главни гребен Космаја полумесечастог је облика и пружа се у правцу југозапад-североисток. Иако је Космај ниска планина, ипак својим узгледом у виду острва доминира у овом делу ниске Шумадије, изнад валовитог неогеног побрђа, рашчлањеног благим речним долинама.

Назив Космај настао је од келтске речи cos (шума) и прединдоевропске речи maj (планина). Међутим, Римљани су Космај прилагодили митологији јер је добио значење casa Maiac - станиште богиње Маје. У римској епохи, Космај је био значајно рударско средиште. Сматра се да се руда гвожђа ископавала на Космају и пре доласка Римљана.

Читав пејзаж је под вегетацијом. Наиме, стрмије стране обрасле су шумом (претежно буковом и храстовом, а местимично и четинарском). Благе падине су под травнатом вегетацијом, а подножје под воћњацима и њивама, док су заравни претежно са пропланцима.

На Космају има и разне дивљачи од значаја за ловни туризам (зечеви, срне, фазани, јаребице, лисице и препелице, а некада давно и вукови).[1]

Галерија[уреди | уреди извор]

Космај (панорама)

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Космај: Највиша (неоткривена) планина Београда”. Дан у Београду. Приступљено 22. 1. 2020. 

Литература[уреди | уреди извор]