Косово Поље
| Косово Поље | |
|---|---|
 Центар града | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовски |
| Општина | Косово Поље |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. |  12.919 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 38′ 15″ С; 21° 05′ 39″ И / 42.63750° С; 21.094167° ИКоординате: 42° 38′ 15″ С; 21° 05′ 39″ И / 42.63750° С; 21.094167° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 543 m |
.svg)  Косово Поље Косово Поље на мапи Србије | |
| Регистарска ознака | PR |
Косово Поље (алб. Fushë Kosovë, Fushë Kosova) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у централном делу Косова и Метохије и припада Косовском управном округу. Према попису из 2011. године било је 12.919 становника.[б]
Железнички чвор Косово Поље је био четврти по важности у Србији, после Београда, Новог Сада и Ниша. Поред више домаћих линија, одвијао се и међународни саобраћај на линији Атина–Скопље–Београд–Минхен. Био је главно седиште железнице на Косову и Метохији. Међутим, после прогона Срба 1999. године, сву имовину железнице узурпирали су Албанци.
Порекло становништва по родовима[уреди | уреди извор]
Подаци о пореклу становништва из тридесетих година XX века. [1]
из Доње Мораче
- Миковић (1 к.), Булатовић (2 к.) и Букелић (3 к.) 1921.
из Грахова
- Булајић (1 к.) 1921.
из Никшића
- Ђапић (1 к.) и Драшковић (1 к.) 1921.
из Гусиња
- Шијаковић (1 к.) 1921.
из Куча
- Вујошевић (1 к.) 1921.
из Пипера
- Михајловић (1 к.) 1925.
из Кривошија
- Вуковић (1 к.) 1921.
из Лике
- Агбаба (1 к.), Лукић (2 к.), Будимировић (3 к.), Вукобрада (1 к.), Балабан (1 к.) и Зорић (1 к.).
из Словеније
- Михелић (1 к.) и Шкерл (1 к.) 1925. (Словенци).
из Истре
- Хекић (2 к.), Јерић (1 к.), Паулин (1 к.) и Кромиш (1 к.) 1925. (Словенци).
из Босне
- Дорословац (1 к.), Војиновић (1 к.), Јованић (3 к.) и Стефановић (1 к.) 1921.
из Херцеговине
- Шантић (1 к.), из Мостара 1931.
из Славоније
- Коларић (1 к.) 1925. (Хрвати).
из Срема
- Глишан (2 к.), Несторовић (2 к.), Лудошки (2 к.), Исаковић (1 к.), Унгуровић (1 к.), Лињачки (1 к.), Малетић (1 к.), Ковачевић (2 к.), Лазић (1 к.), Барић (1 к.), Рађеновић (1 к.), Мађаревић (2 к.), Брље (3 к.), Зубовић (2 к.), Крстић (1 к.), Суботић (1 к.), Јовановић (1 к.), Маринковић (1 к.), Краиновић (1 к.), Шујица (2 к.) и Гулановић (1 к.), сви 1921. Последња три рода су старином из Лике.
Сремци повратници из Бугарске
- Николић (1 к.), Поповић (1 к.) и Владисављевић (2 к.) досељени из Бугарске 1921, из Ореховца, где су живели петнаестак година.
из Баната
- Ћурћин (2 к.), Петарски (1 к.), Миочин (1 к.), Каранчев (1 к.), Врањеш (1 к.), Крстић (1 к.), Мудрић (1 к.) и Немац Дех (1 к.), сви 1921. Ибрачић (1 к.) такође је из Баната, али у Косово Поље досељен из Топлице 1921.
из Зајечара
- Миловановић (1 к.) 1923.
из Трстеника
из Чачка
- Јововић (1 к.) 1921.
из Пирота
- Ћирић ( 1 к.) 1924.
из Жупе (александровачке)
- Шекуларац (1 к.) 1926. Старином је из Црне Горе.
из Ниша
- Опријановић (2 к.) и Ђаковић (2 к.) 1926;
из Прокупља
из Куршумлије
- Врекић (1 к.) 1924.
из Јабланице
- Симоновић (1 к.) и Вијатовић (1 к.) 1924.
из Вучитрна
- Станисављевић (1 к.) 1925, на купљено имање.
Становништво[уреди | уреди извор]
Према попису из 1981. године град је био већински насељен Србима и Црногорцима. Након рата 1999. године већина Срба и Црногораца је напустила Косово Поље. Косово Поље је потпуно променило етничку структуру становништва због досељавања Албанаца из Дренице, Подујева и Медвеђе, а измењен је и сам изглед града. Некада породичне куће и многе ресторане, по којима је Косово Поље било познато, замениле су зграде и пословни објекти.
Број становника на пописима:
 |
| ||||||||||||||||||||||||
Види још[уреди | уреди извор]
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Србије. Према Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом УНМИК-а. Влада са седиштем у Приштини, у сарадњи са КФОР-ом и ЕУЛЕКС-ом, има дефакто власт над већином територије, док је север Косова и Метохије, највећа територија већински насељена Србима, под делимичном влашћу Србије, што је регулисано Бриселским споразумом од 2013. године.
- ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело. COBISS.SR 155363340
- ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Литература[уреди | уреди извор]
- Урошевић, Атанасије (1965). Косово, насеља и порекло становништва. Београд: „Научно дело”. COBISS.SR 25064975
