Косовска котлина

Из Википедије, слободне енциклопедије

Косовска котлина је тектонска потолина правца северозапад-југоисток. Дугачка је 84 km између Звечана и Качаника. Широка је 10-15 km, површина јој износи 950 km². Дно потолине лежи просечној надморској висини од 550 метара.

После стварања котлине овде је настала дуга језерска фаза, о томе сведоче моћне наслаге језерских седимената и распрострањена налазишта угља. Воде језера нестале су у плеистоцену. Хидрографски чвор је на Црнољеви (дрманска глава 1364 m) одакле отиче на запад Топлуга, која се улива у Бели Дрим и Јадранско море. Неродимка (позната по бифуркацији) се једним својим краком улива у Лепенац, притоку Вардара, и у Ситницу, притоку Ибра.

На Косову је земљиште меко, уравњено и често мочварно. Према истоку на брежуљкасто земљиште наставља се палеовулкански рељеф обода, што је уједно и јужна граница Палеовулканског рељефа.

То су: Велетин у близини Јањева, Мркоњски вис који се налази на изворишту Јабланице и Звечан код Косовске Митровице. Палеовулкански рељеф се одликује разноврсним рудама, оловом, цинком...