Косовска област
| Косовска област | |
|---|---|
| 1922—1929. | |
 Косовска област | |
| Главни град | Приштина |
| Званични језик(ци) | српско-хрватско-словеначки[1][2] |
| Религија | православље, ислам, католицизам |
| Регија | Југоисточна Европа |
| Земља |  Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца |
| Површина | 8.471 км2 |
| Становништво | 351.990 |
| Догађаји | |
| Статус | Бивша област |
| Историја | |
• Успостављено | 1922 |
• Укинуто | 1929. |
Косовска област је била административна јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Настала је 1922. спајањем ранијих округа Топличког, Косовског и Призренског, с тим што је Гњилански срез Косовског округа размењен са Лебанским срезом Врањског (и тако постао део Врањске области). Расформирана је 1929. године увођењем бановина: Прокупље, Куршумлија и Подујево (тј. окрузи Добрички, Косанички и Лабски) су припали Моравској бановини, а остатак Вардарској.[3][4]
Географија
[уреди | уреди извор]Косовска област обухватала је поречја Топлице, Ситнице и Белог дрима. Од мањих цјелина сјеверне Србије овој области припадају Добрич, Топлица, Пуста Река и Косаница. Планине су Копаоник и Јастребац, са њиховим огранцима, затим Петрова Гора и Пасјача. Области припадају и горњи токови Пусте Реке и Јабланице.
Становништво
[уреди | уреди извор]Главно становништво према попису од 1921 чине Срби (203.917), поред њих знатно су заступани Арнаути и арнауташи (125.345), а прилично и Турци са неважном примесом других народности (22.308), уз незнатно суделовање Куцовлаха (350) и других Словена (54), Њемаца (9) и Мађара (7).
По вјероисповести највише је православних (188.912), затим муслимана (157.383), најмање католика (5.252), поред незнатног броја мојсијевца (344), евангелика (69) и других вјероисповијести (40).
Административна подела
[уреди | уреди извор]Област је садржавала срезове:
- Горски (Враниште)
- Грачанички (Приштина)
- Добрички (Прокупље)
- Јабланички (Лебане)
- Косанички (Куршумлија)
- Лабски (Подујево)
- Неродимски (Урошевац)
- Подгорички (Суха Река)
- Подримски (Ораховац)
- Прокупачки (Прокупље)
- Шарпланински (Призрен)
Велики жупани
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Члан 3. Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1921):
„Службени језик Краљевине је српско-хрватски-словеначки.”
- ^ Члан 3. Устав Краљевине Југославије (1931):
„Службени језик Краљевине је српско-хрватско-словеначки.”
- ^ Димић 2001.
- ^ Ристановић 2012, стр. 171‒194.
- ^ Време — 1929 — Дигитална универзитетска библиотека — страна 0137 — величина 4
Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Ристановић, Петар (2012). „Административне промене на простору Старе Србије 1912-1941” (PDF). Баштина. 32: 171‒194. Архивирано из оригинала (PDF) 01. 06. 2023. г. Приступљено 31. 12. 2023.
|  | |
| ||
