Кост

Из Википедије, слободне енциклопедије
Илустрација људске бедрене кости, најпрепознатљивије у људском телу

Кост (лат. Os), или коштано ткиво је чврсто ендоскелетно везивно ткиво присутно код већине кичмењака. Кости придржавају телесне структуре, штите унутрашње органе, и (заједно са мишићима) омогућавају кретање. Кости такође имају функцију у стварању ћелија, метаболизму калцијума и других минерала. Кости једне животиње заједнички образују скелет.

Кости у људском организму[уреди]

Све кости у телу чине скелет, а заједно с мишићима кости чине систем органа за кретање. Чврсти су делови тела. Између епифизе и дијафизе налазе се зоне раста. На тим зонама кост расте у дужину док окоштавањем дијафизе расте у ширину. Кост у људи у дужину расте до између 16. и 23. године, а после тога само у ширину, окоштавањем (нпр. кости лобање и лица).

Кости су међусобно повезане покретљивим зглобовима и мишићима тако да могу покренути тело брзином до 45 km/h. Кости су чврсте и јаке, шупље унутрашњости, стога нису тешке те чине само 14% наше укупне телесне масе (лакше су од мишића). Кости нису мртва маса у људском организму, па се зато обнављају кад се преломе. Људски костур има 206 костију.

Грађа кости[уреди]

  • Чврсто коштано ткиво прожето је каналићима око којих су кружно поређане коштане ћелије, које у међућелијски простор излучују калцијум и фосфор што костима даје чврстину. Каналићима пролазе крвне жиле и нерви.
  • Хрскавица је глатка и чврста савитљива допуна костима, а смањује трење у зглобу.
  • Сунђерасто коштано ткиво је коштано ткиво испуњено шупљинама и ишарано малим ослонцима који чине кости јакима, али не и претешкима.
  • Покосница обавија кост и чврсто прираста уз њу. Грађена је од посебног везивног ткива.
  • Коштана сржцевасте шупљине дугих костију и шупљине у сунђерастом ткиву испуњене су коштаном сржи која производи већину крвних ћелија.

Састав кости[уреди]

Кости су активно живо ткиво у телу. Грађене су од коштаних ћелија међусобно повезаних наставцима. Изграђује их беланчевина осеин (25% кости), 10% костију чини вода. Кости имају крвне судове које улазе и излазе из њих, снабдевајући их кисеоником и хранљивим материјама а ослобађају их штетних материја. Одређене кости садрже срж која производи крвне ћелије. Све кости имају нерве којима осећамо притисак и бол. Дакле, кости су грађене од минерала (претежно калцијума) и других хемијских материја које кости чине тврдим и чврстим(око 65%). Те чврсте материје ћелије излучују у међућелијски простор. Догоди ли се да другим органима треба калцијума, тада калцијум из костију „одлази“ у органе којима је потребнији (нпр. у трудноћи или при нервној напетости).

Класификација коштаног ткива[уреди]

На основу облика све кости људског тела могу се поделити на:

  • дуге
  • кратке
  • пљоснате
  • неправилне
  • сезамоидне

Болести кости[уреди]

  • Гигантоцелуларни тумор је тумор кости којег карактеришу мултинуклеарне дивовске ћелије које подсећају на остеокласте.
  • Евингов сарком је редак злоћудни тумор чије се туморске ћелије могу наћи у костима или меком ткиву.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Кост