Кост

Из Википедије, слободне енциклопедије
Илустрација људске бедрене кости, најпрепознатљивије у људском телу

Кост (лат. Os), или коштано ткиво је чврсто ендоскелетно везивно ткиво присутно код већине кичмењака. Кости придржавају телесне структуре, штите унутрашње органе, и (заједно са мишићима) омогућавају кретање. Кости такође имају функцију у стварању ћелија, метаболизму калцијума и других минерала. Кости једне животиње заједнички образују скелет.

Кости у људском организму[уреди]

Све кости у телу чине скелет, а заједно с мишићима кости чине систем органа за кретање. Чврсти су делови тела. Између епифизе и дијафизе налазе се зоне раста. На тим зонама кост расте у дужину док окоштавањем дијафизе расте у ширину. Кост у људи у дужину расте до између 16. и 23. године, а после тога само у ширину, окоштавањем (нпр. кости лобање и лица). Наш би костур био само непокретна хрпа костију да немамо (600)мишића.Добро причвршћени за кости својим тетивама, ти еластични мишићи, скраћујући се или продужујући, повлачеили ослобађају наше кости.Ето шта чине "пругасти" мишићи који нам омогућавају да трчимо, скачемо, играмо се ..."глатки" мишићи, као желудац или цријево раде сами. Они мрве, усисавају, избацују...

Кости су међусобно повезане покретљивим зглобовима и мишићима тако да могу покренути тело брзином до 45 km/h. Кости су чврсте и јаке, шупље унутрашњости, стога нису тешке те чине само 14% наше укупне телесне масе (лакше су од мишића). Кости нису мртва маса у људском организму, па се зато обнављају кад се преломе. Људски костур има 206 костију.

Грађа кости[уреди]

  • Чврсто коштано ткиво прожето је каналићима око којих су кружно поређане коштане ћелије, које у међућелијски простор излучују калцијум и фосфор што костима даје чврстину. Каналићима пролазе крвне жиле и нерви.
  • Хрскавица је глатка и чврста савитљива допуна костима, а смањује трење у зглобу.
  • Сунђерасто коштано ткиво је коштано ткиво испуњено шупљинама и ишарано малим ослонцима који чине кости јакима, али не и претешкима.
  • Покосница обавија кост и чврсто прираста уз њу. Грађена је од посебног везивног ткива.
  • Коштана сржцевасте шупљине дугих костију и шупљине у сунђерастом ткиву испуњене су коштаном сржи која производи већину крвних ћелија.
Наш је костур права слагалица која има више од (200) чврстих костију.Кости се добро уклапају једна у другу јер свака има баш онај облик и величину какви су потребни за мјесто гдје се налази.Када се крећемо кости нам склизну једна поред друге,јер су лакат или кољено,обложени хрскавицом и уљастом текућином.

Састав кости[уреди]

Кости су активно живо ткиво у телу. Грађене су од коштаних ћелија међусобно повезаних наставцима. Изграђује их беланчевина осеин (25% кости), 10% костију чини вода. Кости имају крвне судове које улазе и излазе из њих, снабдевајући их кисеоником и хранљивим материјама а ослобађају их штетних материја. Одређене кости садрже срж која производи крвне ћелије. Све кости имају нерве којима осећамо притисак и бол. Дакле, кости су грађене од минерала (претежно калцијума) и других хемијских материја које кости чине тврдим и чврстим(око 65%). Те чврсте материје ћелије излучују у међућелијски простор. Догоди ли се да другим органима треба калцијума, тада калцијум из костију „одлази“ у органе којима је потребнији (нпр. у трудноћи или при нервној напетости).

Класификација коштаног ткива[уреди]

На основу облика све кости људског тела могу се поделити на:

  • дуге
  • кратке
  • пљоснате
  • неправилне
  • сезамоидне

Болести кости[уреди]

  • Гигантоцелуларни тумор је тумор кости којег карактеришу мултинуклеарне дивовске ћелије које подсећају на остеокласте.
  • Евингов сарком је редак злоћудни тумор чије се туморске ћелије могу наћи у костима или меком ткиву.

Спољашње везе[уреди]