Костас Караманлис (старији)

С Википедије, слободне енциклопедије
Констатинос Караманлис
Κωνσταντίνος Καραμανλής
Костас Карамнлис 1960. године
Лични подаци
Датум рођења(1907-03-08)8. март 1907.
Место рођењаПроти, ( Османско царство),
Датум смрти23. април 1998.(1998-04-23) (91 год.)
Место смртиАтина, Грчка
НационалностГрк
УниверзитетУниверзитет у Атини
ПрофесијаПолитичар
Породица
СупружникАмалија Караманлис (1951−1972)
Породицабратанац: Костас Караманлис (млађи)
Политичка каријера
Политичка
странка
6. октобар 1955. — 5. март 1958.
МонархПавле Грчки
ПретходникАлександрос Папагос
НаследникКонстантинос Георгакопулос

17. мај 1958. — 20. септембар 1961.
МонархПавле Грчки
ПретходникКонстантинос Георгакопулос
НаследникКонстантинос Довас

4. новембар 1961. — 17. јун 1963.
МонархПавле Грчки
ПретходникКонстантинос Довас
НаследникПанајотис Пипинелис

24. јул 1974. — 10. мај 1980.
Председник
ПретходникАдамантиос Андруцопулос
НаследникЈоргос Ралис
10 мај 1980. — 10. март 1985.
Председник владе
ПретходникКонстантинос Цацос
Наследник(в. д.) Јанис Алеврас

5. мај 1990. — 10. март 1995.
Председник владе
ПретходникХристос Сардзетакис
НаследникКонстантинос Стефанопулос

Потпис

Констатинос Караманлис (грч. Κωνσταντίνος Γ. Καραμανλής; Проти, 8. март 1907Атина, 23. април 1998) председник владе Грчке у четири мандата 19551963. и 19741980. и председник републике 1980—1985. и 1990—1995, кључна фигура грчке политике у другој половини 20. века. Означава се заслужним за рестаурацију демократије након власти војне хунте 1967-1974, успостављање Треће грчке републике и увођење Грчке у Европску заједницу претече Европске уније.

Биографија[уреди | уреди извор]

Констатинос Караманлис је рођен 1907. у околини Кипкеје (Серес) у селу Проти у Македонији у време када је она још увек била део Османског царства, као син учитеља који се касније упустио у трговину дуваном. Ушао је у политику као посланик Народне (конзервативне) странке 1935−1936. године, али су његову политичку каријеру привремено прекинули Метаксасова диктатура и окупација током Другог светског рата. У политику се вратио 1946. године. Био је део послератних влада. Прочуо се као министар јавних радова у влади Грчког сабора маршала Папагоса између 1952. и 1955. године, показујући при томе аутократске склоности, свест о значају појављивања у средствима информисања, али и завидну успешност. После Папагосове смрти 1955. године, краљ Павле га је неочекивано изабрао за новог председника владе. Караманлис је преобразио Грчки сабор у Националну радикалну унију.
Првобитна подршка палате Карамнлису временом се изродила у непријатељство, посебно од стране својеглаве краљице Фредерике. После пораза на изборима 1963. године отишао је у једанаестогодишење изгнанство у Француску. Након слома пуковничке диктатуре 1967−1974. Караманлис је био позван да успостави ред. Као председник владе, спровео је, са пуно умешности и без крвопролића повратак цивилној власти и кажњавање вођа хунте. Водио је упадљиво либералнију политику него у раздобљу пре војног удара и дозволио је рад комуниситичких партија забрањене од 1947. године. Због нерасположења према Америци и НАТО пакту, повукао је Грчку из војног крила савеза. Тежио је да убрза процес придруживања Европској заједници, видећи у томе алтернативу традиционалном ослањању на покровитељство САД. У свом покушају да модернизује десницу, окупљену у странку Нова демократија и супростави заводљивој реторици ПАСОК-а није био тако успешан. Пошто је обезбедио пријем Грчке у Европску економску заједницу 1979, издејствовао је да буде изабран за председника. У том својству, 1981. године надзирао је примопредају власти између деснице и прве левичарске владе у историји Грчке. Пред истек петогодишњег мандата 1985. године поднео је оставку пошто није предложен за нови петогодишњи мандат. Поново је изабран за председника маја 1990. године, а после истека тог мандата 1995. године повукао се из политике.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Клог (2000). Историја Грчке новог доба. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Клог, Ричард (2000). Историја Грчке новог доба. Београд.