Костас Караманлис (старији)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Констатинус Караманлис
Konstantinos Karamanlis 1960.jpg
Костас Караманлис
Биографија
Датум рођења(1907-03-08)8. март 1907.
Место рођењаПроти, ( Османско царство)
Датум смрти23. април 1998.(1998-04-23) (91 год.)
СупружникАмалија Караманлис (1951-1972)
Професијаполитичар
УниверзитетУниверзитет у Атини
Политичка
партија
Народна странка (1936–1951)

Грчки опоравак (1951–1955)
Национална радикална унија (1955–1963)

Нова демократија (1974–1998)
6. октобар 1955. — 5. март 1958.
17. мај 1958. — 20. септембар 1961.
4. новембар 1961. — 17. јун 1963.
24. јул 1974. — 10. мај 1980.
10 мај 1980. — 10. март 1985.
5 мај 1990. — 10. март 1995.

Констатинос Карамнлис (грч. Κωνσταντίνος Γ. Καραμανλής) (1907 - 1998) председник владе Грчке у четири мандата 1955-1963. и 1974-1980. и председник републике 1980-1985. и 1990-1995, кључна фигура грчке политике у другој половини 20. века. Означава се заслужним за рестаурацију демократије након власти војне хунте 1967-1974, успостављање Треће грчке републике и увођење Грчке у Европску заједницу претече Европске уније.

Биографија[уреди]

Констатинос Караманлис је рођен 1907. у околини Кипкеје (Серес) у селу Проти у Македонији у време када је она још увек била део Османског царства, као син учитеља који се касније упустио у трговину дуваном. Ушао је у политику као посланик Народне (конзервативне) странке 1935-1936. године, али су његову политичку каријеру привремено прекинули Метаксасова диктатура и окупација током Другог светског рата. У политику се вратио 1946. године. Био је део послератних влада. Прочуо се као министар јавних радова у влади Грчког сабора маршала Папагоса између 1952. и 1955. године, показујући при томе аутократске склоности, свест о значају појављивања у средствима информисања, али и завидну успешност. После Папагосове смрти 1955. године, краљ Павле га је неочекивано изабрао за новог председника владе. Караманлис је преобразио Грчки сабор у Националну радикалну унију.
Првобитна подршка палате Карамнлису временом се изродила у непријатељство, посебно од стране својеглаве краљице Фредерике. После пораза на изборима 1963. године отишао је у једанаестогодишење изгнанство у Француску. Након слома пуковничке диктатуре 1967-1974. Караманлис је био позван да успостави ред. Као председник владе, спровео је, са пуно умешности и без крвопролића повратак цивилној власти и кажњавање вођа хунте. Водио је упадљиво либералнију политику него у раздобљу пре војног удара и дозволио је рад комуниситичких партија забрањене од 1947. године. Због нерасположења према Америци и НАТО пакту, повукао је Грчку из војног крила савеза. Тежио је да убрза процес придруживања Европској заједници, видећи у томе алтернативу традиционалном ослањању на покровитељство САД. У свом покушају да модернизује десницу, окупљену у странку Нова демократија и супростави заводљивој реторици ПАСОК-а није био тако успешан. Пошто је обезбедио пријем Грчке у Европску економску заједницу 1979, издејствовао је да буде изабран за председника. У том својству, 1981. године надзирао је примопредају власти између деснице и прве левичарске владе у историји Грчке. Пред истек петогодишњег мандата 1985. године поднео је оставку пошто није предложен за нови петогодишњи мандат. Поново је изабран за председника маја 1990. године, а после истека тог мандата 1995. године повукао се из политике.[1]

Референце[уреди]

  1. ^ Клог (2000). Историја Грчке новог доба. 

Литература[уреди]

  • Клог, Ричард (2000). Историја Грчке новог доба. Београд.