Коста Бјелогрлић

Из Википедије, слободне енциклопедије
КОСТА БЈЕЛОГРЛИЋ
Bjelogrlic Kosta.jpg
Коста Бјелогрлић
Датум рођења 1903
Место рођења Липник, код Гацка
 Аустроугарска
Датум смрти 27. октобар 1947.(1947-10-27) (43/44 год.)
Место смрти Гацко, НР БиХ
Социјалистичка Федеративна Република Југославија ФНР Југославија
Професија земљорадник
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Народни херој од 24. јула 1953.

Коста Бјелогрлић (Липник, код Гацка, 1903Гацко, НР БиХ, 27. октобар 1947), земљорадник, командант Првог батаљона Десете херцеговачке бригаде, члан Обласног Народноослободилаког одбора за Херцеговину и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 1903. године у Липнику, код Гацка и до почетка рата се бавио земљорадњом.

Када су, 7. јуна 1941. године усташе кренуле у село Липник, да тамо наставе покољ српског становништва у Херцеговини, сељаци су их, под командом Косте Бјелогрлића, и уз помоћ сељака из околних села, одбили, а затим заузели усташку касарну у Јасенику.

26. јуна одржан је збор устаника у Драмешини на коме је одлучено да се, приликом напада на усташко упориште, не дозволи пљачкање и убијање невиног и неборачког муслиманског становништва. У Липничкој устаничкој групи Коста Бјелогрлић се енергично залагао за поштовање ових закључака и давао отпор њиховом кршењу. То му је врло брзо донело, поред војничког, и политички углед.

Његово доследно провођење програма Народноослободилачког покрета доприније је стварању партизанских упоришта у селима гатачког среза. На збору устаника у селу Улињу, 2. новембра 1941. године, формиран је штаб Гатачког партизанског батаљона, у чијем је саставу било шест партизанских чета. Тада је Коста постављен за команданта батаљона.

У италијанско-четничкој офанзиви, маја 1942. године, непријатељ је напао села Липник и Самобор у намери да, се преко Голије, пробије према Никшићу. У борби која је трајала целог дана, Коста Бјелогрлић је са својим батаљоном успио да потисне Италијане и да их натјера на повлачење. Тада су заробљена три тешка митраљеза, радио-станица, неколико аутомата и други материјал.

Када је у јуну 1942. године од бораца који су се повукли из Херцеговине испред четничко-италијанске офанзиве формиран Херцеговачки партизански одред, Коста је постављен за команданта његовог Првог батаљона. Заједно са батаљоном Коста је, нешто касније, ушао у састав Десете херцеговачке ударне бригаде. На овој дужности учествовао је у борбама на Купресу, Посушју, код Горњег Вакуфа, на Враниће и другим местима.

У Петој непријатељској офанзиви, јуна 1943. године, учествовао је у акцијама Десете херцеговачке бригаде против непријатеља. Већ оронулог здравља, Коста је, после доласка партизанских јединица из Босне у Херцеговину, постављен за команданта места у Автовцу и изабран за члана Среског комитета КПЈ за гатачки срез, а касније и за првог председника Среског Народноослободилачког одбора. На тој дужности је остао до ослобођења земље.

После ослобођења, био је члан Обласног Народноослободилачког одбора за Херцеговину. Умро је 27. октобра 1947. године у Гацком.

За народног хероја проглашен је 24. јула 1953. године.

Литература[уреди]