Коста Илић - Мумџија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Коста Илић
Надимак Мумџија
Датум рођења 1832.
Место рођења Власотинце
Датум смрти 1911.

Коста Илић зв. Мумџија био је један од оснивача модерне лесковачке индустрије.

Биографија[уреди]

Коста Илић се родио у Власотинцу 1832. године. Његов отац Младен био је по занимањy терзија. За време великог устанка у Јужном Помоpављy, 1841. године, Турци су опљачкали и спалили Власотинце, као и дућан Костиног оца. Седам година после тога Младен је као народни изасланик ишао у Цариград да моли за повољно решење неких аграрних спорова Власотинчана са чифлик-сајбијама.

Тек када му је било десет година, Коста је пошао у школу и посећивао је само током зиме, јер је преко лета чувао стоку. По завршетку школе, није одмах пошао на занат, него је надничио заједно са својом сестром. Али после једне градобитине, кад се од винограда ништа није могло очекивати, отац је дао Коcтy у служби код Коце Влајчића у Лесковцу да изучи мумџијски занат. Код Влајчића није остао ни годину дана, већ је прешао другом мајстору који му је више плаћао. Услед болести је, потом, напустио занат и почео да се бави скупљањем лоја по Власотинцу и околини, како би га носио у Лесковац на продају, најпре пешке на рамену, а потом на коњу. Поред заната, Коста Илић је правио и лојане свеће. Кад је стекао нешто пара, удружио се са својим земљаком Ђорђем Стојиљковићем и отворио мумџијску радњу за израду сапуна и свећа. После седам година оставио је ортаклук и отворио сопствену мумџијску радњу, а поред тога трговао стоком, вуном, маслом, и крчмио пиће.

Ослобођење наших крајева од Турака (1877/78) затекло је Косту у приличној имућности, коју је, потом, увећао куповином имања од исељених Турака. Његове њиве, воденице, ливаде, виногради, куће и дућани доносили су добру ренту. Костин биограф каже да је Мумџија „неуморним радом и великом штедњом начинио леп капитал”.

На иницијативу свог зета Михаила Јанковића и Горче Петровића, Коста Мумџија је учествовао у оснивању друге лесковачке гајтанаре у Козару (1890/91), а доцније и у подизању прве лесковачке фабрике за израду шајка и сукна, чији ортаци су постали и синови: Петар, Сотир, Милан и Влада. Године 1905, Коста и његови синови, сем Петра, иступили су из ове фабрике и откупили београдску фабрику штофа Евгенија Михаела, бившег техничког директора параћинске фабрике Браће Минх. Поред тога, откупили су од једне енглеске фирме и београдску фабрику платна са њеном филијалом - лесковачком платнаром, а пред балкански pат (1912) откупили и већину акција лесковачке фабрике канапа и ужарије; и са овим и још другим предузећима створили текстилни концерн Илића чија је yкупна годишња производња 1930. године износила 250.000.000 динара. Коста Илић је умро 1911. године.[1]

Референце[уреди]

  1. Д. Трајковић, О почецима лесковачке текстилне индустрије, Лесковачки зборник 7, 165-166 страна , Лесковац, 1967

Спољашње везе[уреди]