Коста Мушицки

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Коста Мушицки
Musickiremaster.png
Коста Мушицки
Датум рођења(1897-04-07)7. април 1897.
Место рођењаСлавонски Брод
Аустроугарска
Датум смрти17. јул 1946.(1946-07-17) (49 год.)
Место смртиБеоград
ФНРЈ
ВојскаАустроугарска војска
Војска Краљевине Србије
Војска Краљевине Југославије
Српски добровољачки корпус
Југословенска војска у отаџбини
Године службе1914 — 1941.
1943 — 1945.
ЧинПуковник

Константин Мушицки Коста (Славонски Брод, 7. април 1897Београд, 17. јул 1946) био је генерал Српског добровољачког корпуса а пре Другог светског рата имао је чин пуковника Краљевске Југословенске војске. После рата је осуђен на смрт због издаје.

Биографија[уреди]

Рођен је 7. априла 1897. године у Славонском Броду.

Потомак је старе српске племићке породице. Породица Мушицки је била потомак изданка епископа Горњокарловачког Лукијана Мушицког, који је живео у 19. веку.

Гимназију је завршио у Загребу, да би по избијању Првог светског рата био мобилисан са 17 година у службу Аустроугарске монархије.

Ту је као водник учествовао у походу на Србију крајем 1914. године. Заробљен је у околини Колубаре и од тада се налазио у служби Српске војске. Заједно са осталим јединицама се повлачио преко Албаније. Из рата је изашао са чином потпоручника и одликован је „Карађорђевом звездом". По завршетку рата одлази на дошколавање. У чин инжењеријског капетана је унапређен 1931. године

У време владавине краља Александра I Карађорђевића, капетан Мушицки је био његов лични ађутант, а касније и ађутант краљице Марије и краља Петра II Карађорђевића.

У чин пуковника је унапређен 1937. године.

Априлски рат га је затекао у родном граду. Након слома фронта 2. Армије код Загреба, пуковник Мушицки је ухапшен од стране нове Усташке власти и осуђен на смрт. Ипак, ослобођен је и пуштен на слободу након увида у његову ранију војничку каријеру. Из Загреба долази у Београд 13. априла 1941. године где долази у контакт са пуковником Милошем Масаловићем и вођом покрета „Збор" Димитријем Љотићем.

У Београду остаје дуже време после окупације. На позив новоизабраног председника српске владе, генерала Милана Недића, пуковник Мушицки постаје командант Српског добровољачког корпуса (СДК) и командант добровољачке команде у Београду. На том положају је од 15. септембра 1941. па све до његовог хапшења 7. децембра 1941. године.

Крајем 1941. командовао је чишћењем западне Србије од партизанских одреда. После легализације појединих четничких одреда у Србији, пуковник Мушицки је био главни координатор између Владе и ових одреда. Давао је легализованим одредима муницију, одећу и храну.

Због оваквих мера, Немци су пуковника Мушицког ухапсили 7. децембра 1941. године, под оптужбом да је помагао побуњенички покрет Драже Михаиловића и могуће, упозорио Михаиловића на операцију Михаиловић[1], изведен је пред немачки Војни ратни суд у Београду и осуђен на казну смрти стрељањем.

Само захваљујући интервенцији генерала Милана Недића, који је запретио својом оставком, пуковник Мушицки је ослобођен смртне казне и осуђен је на једногодишњу затворску казну. Затворску казну је издржао у тамници београдског Гестапоа и пуштен је на слободу половином 1942. године.

Године 1943, поново се вратио на исту функцију и на њој остао све до расформирња одреда у Словенији 1945. године. Унапређен је у чин генерала у августу 1944. године.

Након притиска партизанских снага из Босне, генерал Мушицки одлази на састанак са генералом Михаиловићем у Коцељеви 17. септембра 1944. године.

Војвода Момчило Ђујић и припадници Динарске четничке дивизије са генералом Костом Мушицким и љотићевцима, приликом сусрета 1945. године са савезницима у Трсту (Италија).

Напушта Београд 8. октобра 1944. године и креће са својим јединицама према Словенији. 26. марта 1945. године у Постојну је стигла делегација Драже Михаиловића која је имала задатак да саопшти генералу Мушицком да се од сада све његове снаге имају трансформисати у састав "Истакнутог дела Штаба Врховне Команде ЈВуО" на челу са бригадним генералом Миодрагом Дамјановићем.

Овај споразум је званично потписан 27. марта 1945. године у Илирској Бистрици и тиме је генерал Мушицки престао да врши улогу команданта СДК.

Дана 8. јануара 1946. енглески војници су га ухапсили и спровели у логор Еболи у граду Риминију, да би га затим предали властима Нове Југославије као ратног злочинца.

Суђење генералу Мушицком одржано је на процесу против Драже Михаиловића од 10. јуна до 15. јула 1946. у Београду. Главна расправа оптуженом Мушицком одржана је 22. јуна.

Коста Мушицки је оптужен да је као командант СДК одговоран за масовно стрељање талаца у Крагујевцу у октобру 1941; да је водио борбу против НОП-а, да је сарађивао са Немцима у заједничкој борби против НОП-а; да је вршио злочине над домаћим становништвом и заробљеним борцима НОП-а; да је радио на оснивању школе командоса која је имала задатак да школује терористе и саботере нове државе и да је водио борбе против јединица Четврте југословенске армије по повлачењу у Словенији.

Осуђен је на казну смрти стрељањем која је извршена 17. јула 1946. у Београду. Место стрељања није објављено.

Референце[уреди]

  1. ^ Tomasevich 1975, стр. 175.

Литература[уреди]